Novonastala situacija – sukob Rusije i Ukrajine – odražava se i na poljoprivredu. Lokalni problemi postali su globalni, pa je strah od nestašice osnovnih životnih namirnica zahvatio sve ljude na planeti.

Stoga je to i jedna od tema podkasta Agrosmart u kojem ćemo prvobitno govoriti o tome postoji li razloga za brigu, imamo li dovoljno namirnica i možemo li izbeći ovu krizu.

Jedan od ciljeva ovog našeg podkasta jeste da se povežemo, da napravimo zajednicu. Da zajedno pričamo o problemima, ali isto tako i da ističemo uspešne ideje!

Zato ćemo govoriti o vedrijoj strani: kako da sami napravimo hranu od namirnica koje već imamo u kući. Razgovaraćemo o pravljenju hleba na razne, zdravije načine, ali i o samostalnom uzgajanju kvasca.

Ovu epizodu završavamo inovacijama, a one će se ticati robota koji pomaže u kući i oko kuće i čije je ime simbolično: Spasoje!

„Rat između Ukrajine i Rusije je doprineo tome da se na našem tržištu stvori privid nedostatka životnih namirnica. Pričamo sada o osnovnim životnim namirnicama, žitu, pšenici, brašnu, šećeru, ulju… Stvorila se fama da zbog rata u Srbiji tih namirnica neće biti dovoljno, a to nije istina jer je Srbija uglavnom izvoznik tih namirnica. Ono što je nama potrebno je deseti deo onoga što ukupno proizvedemo“, kaže poljoprivrednih iz Đurđina, Daniel Kovačić.

On dodaje da zabrane mogu stvoriti dodatne probleme i da zbog toga njima treba rukovati pažljivo.

Srbija ima dovoljno namirnica, a to potvrđuje i direktor Produktne berze u Novom Sadu, Miloš Janjić. Prema njegovim rečima, do nestašiće u našim marketima dovelo je upravo ponašanje građana koji su usled panike želeli da obezbede zalihe i tako kupovali prekomerno:

Takođe, on smatra da do potpune nestašice neće doći:

„Srbija je velik proizvođač što se tiče svojih potreba, ali i regiona. Mi smo izvozno orijentisani i imamo sasvim dovoljno za sopstvene potrebe i za izvos. Sa druge strane potrebno je pratiti i uvek imati redovni presek stanja na berzi jer je jako bitno izbalansirati taj deo, ne treba zaustaviti privredu da nema izvoza.“

Da nestašica, ako je uopšte bude i bilo, može da se prebrodi uz domaće radinosti i samostalno ugajanje i pravljenje hrane, objašnjava nam Danijela Birta Čkonjević čiji hleb miriše u celom komšiluku.

„Glavna odlika ove vrste hleba je što se ne pravi sa industrijskim kvascem, već sa domaćim kvascem koji praktično svako može da napravi kod kuće. Sa ovim domaćim kvascem, hleb se fermentuje dosta sporije, pa je i sam proces izrade hleba dugačak. To mnogima zvuči komplikovano, ipak nije tako jer se čitav proces vrlo lako može korigovati, ubrzati ili pojednostaviti i prilagoditi svačijim obavezama. Duža fermentacija je bitna jer se tokom nje događaju ključni hemijski procesi koji daju glavne karakteristike samom hlebu, pa tako dobija starinsku kiselkastu i neodoljivu aromu“, kaže naša sagovornica i navodi koji su sve benefiti hleba koji pravi:

Dok se njena ideja razvija brzo, pozivamo vas da se prijavite ili da prijavite pojedinku, pojedinca, gazdinstvo ili preduzeće koje vredno radi na razvoju svoje ideje. To možete uradiiti na mejl redakcija.agrosmart@gmail.com ili na našim društvenim mrežama

Napredak savremene tehnologije doveo je do toga da inovativna rešenja pomažu u svakodnevici, a da roboti preuzimanju dužnosti i odgovornosti ljudi. Takav je i robot o kom ćemo govoriti u ovom delu Agrosmart podkasta.

Robot Spasoje ovaj naziv dobio je sasvim simbolično, a njegov originalni vlasnik Nikola Lukičić ponosno kaže da Spasoje zaista spasava i mnogima štedi vreme i energiju.

„Na starogrčkom softver znači spasilac, ali je popularno nazvan Spasoje i to je platforma na daljinsko upravljanje koja ima pogon na sva četiri točka i to automatizuje procese održavanja voćnjaka, vinograda i ostalih površina. Kad kažem procese ja pre svega mislim na košenje, ali je isto tako u stanju da koristi motokultivatorne priključke i da recimo čisti sneg, da briše asfaltirane površine četkom. Ima preko 20 alata koji mu se dodaju i koji se nalaze na tržištu i u stanju je da implementira te alate.”