Izvoz žitarica, jačanje zajednice i Spasoje

AgroSmart
Novonastala situacija – sukob Rusije i Ukrajine – odražava se i na poljoprivredu.

Novonastala situacija – sukob Rusije i Ukrajine – odražava se i na poljoprivredu. Lokalni problemi postali su globalni, pa je strah od nestašice osnovnih životnih namirnica zahvatio sve ljude na planeti.

Stoga je to i jedna od tema podkasta Agrosmart u kojem ćemo prvobitno govoriti o tome postoji li razloga za brigu, imamo li dovoljno namirnica i možemo li izbeći ovu krizu.

Jedan od ciljeva ovog našeg podkasta jeste da se povežemo, da napravimo zajednicu. Da zajedno pričamo o problemima, ali isto tako i da ističemo uspešne ideje!

Zato ćemo govoriti o vedrijoj strani: kako da sami napravimo hranu od namirnica koje već imamo u kući. Razgovaraćemo o pravljenju hleba na razne, zdravije načine, ali i o samostalnom uzgajanju kvasca.

Ovu epizodu završavamo inovacijama, a one će se ticati robota koji pomaže u kući i oko kuće i čije je ime simbolično: Spasoje!

„Rat između Ukrajine i Rusije je doprineo tome da se na našem tržištu stvori privid nedostatka životnih namirnica. Pričamo sada o osnovnim životnim namirnicama, žitu, pšenici, brašnu, šećeru, ulju… Stvorila se fama da zbog rata u Srbiji tih namirnica neće biti dovoljno, a to nije istina jer je Srbija uglavnom izvoznik tih namirnica. Ono što je nama potrebno je deseti deo onoga što ukupno proizvedemo“, kaže poljoprivrednih iz Đurđina, Daniel Kovačić.

On dodaje da zabrane mogu stvoriti dodatne probleme i da zbog toga njima treba rukovati pažljivo.

Srbija ima dovoljno namirnica, a to potvrđuje i direktor Produktne berze u Novom Sadu, Miloš Janjić. Prema njegovim rečima, do nestašiće u našim marketima dovelo je upravo ponašanje građana koji su usled panike želeli da obezbede zalihe i tako kupovali prekomerno:

Takođe, on smatra da do potpune nestašice neće doći:

„Srbija je velik proizvođač što se tiče svojih potreba, ali i regiona. Mi smo izvozno orijentisani i imamo sasvim dovoljno za sopstvene potrebe i za izvos. Sa druge strane potrebno je pratiti i uvek imati redovni presek stanja na berzi jer je jako bitno izbalansirati taj deo, ne treba zaustaviti privredu da nema izvoza.“

Da nestašica, ako je uopšte bude i bilo, može da se prebrodi uz domaće radinosti i samostalno ugajanje i pravljenje hrane, objašnjava nam Danijela Birta Čkonjević čiji hleb miriše u celom komšiluku.

„Glavna odlika ove vrste hleba je što se ne pravi sa industrijskim kvascem, već sa domaćim kvascem koji praktično svako može da napravi kod kuće. Sa ovim domaćim kvascem, hleb se fermentuje dosta sporije, pa je i sam proces izrade hleba dugačak. To mnogima zvuči komplikovano, ipak nije tako jer se čitav proces vrlo lako može korigovati, ubrzati ili pojednostaviti i prilagoditi svačijim obavezama. Duža fermentacija je bitna jer se tokom nje događaju ključni hemijski procesi koji daju glavne karakteristike samom hlebu, pa tako dobija starinsku kiselkastu i neodoljivu aromu“, kaže naša sagovornica i navodi koji su sve benefiti hleba koji pravi:

Dok se njena ideja razvija brzo, pozivamo vas da se prijavite ili da prijavite pojedinku, pojedinca, gazdinstvo ili preduzeće koje vredno radi na razvoju svoje ideje. To možete uradiiti na mejl redakcija.agrosmart@gmail.com ili na našim društvenim mrežama

Napredak savremene tehnologije doveo je do toga da inovativna rešenja pomažu u svakodnevici, a da roboti preuzimanju dužnosti i odgovornosti ljudi. Takav je i robot o kom ćemo govoriti u ovom delu Agrosmart podkasta.

Robot Spasoje ovaj naziv dobio je sasvim simbolično, a njegov originalni vlasnik Nikola Lukičić ponosno kaže da Spasoje zaista spasava i mnogima štedi vreme i energiju.

„Na starogrčkom softver znači spasilac, ali je popularno nazvan Spasoje i to je platforma na daljinsko upravljanje koja ima pogon na sva četiri točka i to automatizuje procese održavanja voćnjaka, vinograda i ostalih površina. Kad kažem procese ja pre svega mislim na košenje, ali je isto tako u stanju da koristi motokultivatorne priključke i da recimo čisti sneg, da briše asfaltirane površine četkom. Ima preko 20 alata koji mu se dodaju i koji se nalaze na tržištu i u stanju je da implementira te alate.”

Setva nije jeftinija, bobičasto voće u ekspanziji

AgroSmart
U novoj epizodi podkasta Agrosmart, donosimo vam priču o tome o tome kako setva ni ove godine nije bila jeftinija, zašto nadležni na to prećutkuju odgovor i šta poljoprivrednici mogu da očekuju u narednom periodu.

U novoj epizodi podkasta Agrosmart, donosimo vam priču o tome o tome kako setva ni ove godine nije bila jeftinija, zašto nadležni na to prećutkuju odgovor i šta poljoprivrednici mogu da očekuju u narednom periodu. O tome razgovaramo sa predsednikom Saveza poljoprivrednika Banata, Draganom Kleutom.

Biće reči i o uzgajanju bobičastog voća u Srbiji, a profesor voćarstva Nenad Magazin objasniće nam zašto je uzgajanje borovnice doživelo ekspanziju.

Animal Feed Formulation je softver o kom ćemo pričati u odeljku o inovacijama. Predstavnik ovog digitalnog rešenja, Aleksandar Selakov, izneće svoje viđenje o tome kako ovaj softver može pomoći preduzećima, pojedinačnim kupcima ili farmama.

Novinarka: Vanja Velisavljev

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Problemi u agrarnoj politici

AgroSmart
Kako opozicione stranke i pokreti vide trenutnu agrarnu politiku i šta bi promenili slušajte u novoj epizodi podkasta Agrosmart.

Kako opozicione stranke i pokreti vide trenutnu agrarnu politiku i šta bi promenili slušajte u novoj epizodi podkasta Agrosmart. Pored toga govorićemo i sa predstavnikom kompanije Inosens, koji će nam predstaviti određene projekte na kojima trenutno rade.

Kao najveći problem u trenutnoj agrarnoj politici sagovornici podkasta Agrosmart navode premale subvencije za poljoprivrednike, preskupo gorivo i nedovoljnu uključenost poljoprivrednika u proces odlučivanja.

Dragan Kleut iz pokreta Slobodna Evropa objašnjava koji je iznos subvencija bio ranije.

„Subvenicje koje su bile isplaćivane 14.000 RSD po hektaru do 100 hektara površine koje ste obrađivali, smanjene su na 4.000 RSD i to samo na 20 hektara površine koja se obrađuje. Sve te stvari su dovele do totalnog kolapsa domaćih poljoprivrednika. Da ne pričam da su zemljište koje su nekada poljoprivrednici obrađivali, raznoraznim zakonima i kršenjem zakona koje su i sami donosili, došli smo u situaciju da državno zemljište rade uglavnom ljudi koji su članovi partije“, kaže Kleut.

Janko Veselinović iz Pokreta za preokret, pored ostalih problema, naglašava i problem davanja zemljišta u posed stranim kompanijama, koje će tu zemlju potpuno uništiti

„Poljoprivredno zemljište, kao što je recimo deo kraljevačkog kraja koji gaji dunju i ima 200 hektara dunjika – najveća površina u Evropi zasadjena dunjom i celo selo se praktično bavi uzgojem dunje – biće uništena rudnicima litijuma i na drugi način zagađena, a zagađuje se i podvodno područje, odnosno ono što je pod zemljom i na taj način se ugrožava održivost poljoprivredne proizvodnje, naročito organska proizvodnja“, objašnjava Veselinović.

Saša Šućurović iz partije Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da su poljoprivredni problemi koje Srbija ima tu već decenijama, te da model poljoprivredne proizvodnje mora da se menja.

„Naši poljoprivrednici tačno moraju da znaju kako je regulisan uvoz životnih namirnica, jer ako uvozimo životne namirnice dolazimo u situaciju da naši poljoprivrednici ne mogu da prodaju svoju robu u zemlji gde plaćaju porez i žive“, ističe Šućurović.

Radionica za pametni monitoring poljoprivrede

Inosens je konsultantska kuca koja se bavi uvođenjem novih tehnologija u poljoprivredi. Krajem novembra InoSens je organizovao radionicu pod nazivom „Pametni monitoring poljoprivrede u okviru Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije“. Project menadžer u ovoj kompaniji Nemanja Nićin objašnjava koji je bio cilj ove radionice.

„Sam cilj radionice je bio da prikaže DIATOMIC set alata krajnjim korisnicima. On je sada trenutno u nekoj poslednjoj fazi, još jedno pola godine je ostalo, i on je sada već spreman za tržište i ima jedinstvenu fuziju tih inovativnih tehnologija da potpomogne taj monitoring sektoru za agrarna plaćanja“, objašnjava Nićin.

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Život na selu, mirisi ruža i intuitivna poljoprivredna platforma

AgroSmart
Koji su sve to proizvodi koji mogu da se prave od ruža i kako izgleda proizvodnja ove biljke, o čemu govori nagrađivani dokumentarni film „Ispod zemlje”, kao i kako izgleda softver za analizu podataka koji koristi veštačku inteligenciju i daje vredne informacije o biljkama i poljima, slušajte u novoj epizodi podkasta Agrosmart.

Koji su sve to proizvodi koji mogu da se prave od ruža i kako izgleda proizvodnja ove biljke, o čemu govori nagrađivani dokumentarni film „Ispod zemlje”, kao i kako izgleda softver za analizu podataka koji koristi veštačku inteligenciju i daje vredne informacije o biljkama i poljima, slušajte u novoj epizodi podkasta Agrosmart.

Srbija je još iz vremena bivše Jugoslavije poznata po proizvodnji ruža, a Ružarski centri u Srbiji su uglavnom u Vojvodini, odnosno u okolini Sente i Šapca. Kako naglašava i Biljana Božanić Tanjga, generalna direktorka firme Feno Geno Roses, koja se bavi oplemenjivanjem ruža, one se od kako je sveta i veka koriste u različite svrhe.

„Čovek ima oko 20.000 gena, a ruže imaju oko 36.400 gena. Tako da su mogućnosti za nešto novo beskrajne i ono što mi u stvari radimo jeste do ukrštamo različite sorte ruža sa željom da dobijemo bolje od postojećeg. Trenutno je na tržištima registrovano je oko 30.000 ruža, što je ogroman broj. Ogromne su mogućnosti za kombinovanje različitih sorti, a cilj je kombinovanjem gena dobiti bolju sortu od već postojeće“, kaže Božanić Tanjga.

Srbija je toliko bogata poljoprivredna zemlja, da se kaže da ako zasadiš dugme, iznikne ti kaput. Tako sve više ljudi iz gradova razmišlja da se preseli na selo. Međutim, život na selu nije ni malo lagan i idiličan. Baš o tom životu i problemima sa kojima se savremeni čovek na selu suočava, pokušala je da u svom dokumentarnom filmu „Ispod zemlje“ objasni sociološkinja Milena Marić.

„Mit gradskog čoveka o životu na selu je sveprisutan u savremenom svetu. Međutim, kod nas je on i neka vrsta tradicije. Život na selu danas je izuzetno težak za ljude koji ne učestvuju u velikim korporativnim biznisima. Naravno, radi se od jutra do mraka, ali to nije najteža stvar, već je tu veliki, uslovno rečeno, neprijatelj i država, odnosno sistem, koji poreski opterećuje sva gazdinstva relugalitavama“, objašnjava Marić i dodaje da je jedno od rešenja ovog problema strateški razvoj poljoprivrede u Srbiji.

„Mi imamo problem zaparloženih domaćinstava i desetine hiljada hektara koji se ne obrađuju, ali mi treba da se orijentišemo ka organskoj proizvodnji, ka zdravoj hrani, zato što je to jedini način, jedini prostor gde možemo da postanemo konkurentni – čak i u Evropi“, smatra Marić.

Intuitivna poljoprivredna platforma

Platforma Agremo je ujedno i softver za analizu podataka koji koristi veštačku inteligenciju za obavljanje analitike iz vazdušnih snimaka kako bi pružio korisne podatke i vredne informacije o biljkama i poljima, objašnjava izvršni direktor prodaje Luka Živković.

„Agremo je softver namenjen farmerima i svim poljoprivrednim proizvođačima koji služi za analizu snimaka prikupljenih iz vazduha. Mi zapravo volimo da kažemo da je Agremo alat koji je namenjen agronovima da unapredi njihove operacije izviđanja polja. Softver koristi podatke prikljupljene iz vazduha, a najviše je fokus na dronovima. Kada se prikupi, to jest snimi se polje, te slike se učitavaju u Agremo softver i korisnik može da zahteva različite analize koje mu pružaju informacije o broju biljaka, broju biljaka ispod norme, gde su te zone gde biljke nisu nikle, gde se nalaze korovi, gde se nalaze vodoležja, gde su potencijalna vodoležja, detektuje sve stresove na biljkama, detektuje raznorazne neke druge stvari – gde se biljke brže ili sporije razvijaju, kolika je površina pod vegetacijom… Na samoj aplikaciji imamo razne alate koje pomažu da se izračuna koliki je potencijalni prinos ili kolika je recimo biomasa na nekom polju“, objašnjava Živković.

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Tradicionalna i In vitro proizvodnja

AgroSmart
Kakva je budućnost šećerana u Srbiji, da li su proizvođači šećerne repe zadovoljni, na koji način je beli luk koji gaji porodica Mihok poseban i šta je in vitro proivzdonja i da li postoji u Srbiji, saznaćete slušajući najnoviji AgroSmart podkast.

Kakva je budućnost šećerana u Srbiji, da li su proizvođači šećerne repe zadovoljni, na koji način je beli luk koji gaji porodica Mihok poseban i šta je in vitro proivzdonja i da li postoji u Srbiji, saznaćete slušajući najnoviji AgroSmart podkast.

Pre nekoliko decenija Srbija je bila vodeća u proizvodnji šećera. Agroekonomista Milan Prostran objašnjava da je Srbija u vreme kada su šećerane radile punim kapacitetom imala preko 100.000 hektara pod šećernom repom, dok je danas taj broj sveden na 40.000 hektara. To je dovelo i do značajnog smanjenja broja šećerana koje i dalje rade.

“Mi smo danas svedeni na svega nekoliko šećerana koje rade. Najveći deo ih je propao. Nalaze se kao spomenici to je tužan slika. Spomenici su posebno veliki i te su fabrike kratko radile za preradu šećerne repe. Na svega na 4-5 šećerana je svedena naša proizvodnja šećera, što nije dobro imajući u vidu da je cena šećera svetskoj pijaci počela da raste i logično je da profitiramo, ali šta je tu je”, objašnjava Prostran.

S druge strane, proizvođač šećerne repe iz Crepaja, Miloš Margan, kaže da je i proizvođača sve manje, te da bi saradnja sa fabrikama morala da se poboljša.

“U poslednjih godinu dana manje je proizvođača šećerne repe, jer stvarno nju je teško proizvesti i dug je to proces. Evo mi već od ove godine planiramo i zemljište i predus za sledeću setvu koja će biti na proleće. Onda održati to sve – tu ima puno napada insekata, buba, zatim idu korovske biljke koje napadaju i treći napad se vrši od bakterija i gljiva. Sve to vreme moramo da štitimo, da pratimo da bismo proizvesti šećernu repu. Tako da šećerane i ljudi sa strane izlaze nam u susret, ali opet mislim da bi to sve moglo da se podigne na neki viši nivo da bi u potpunosti bili zadovoljni”, ističe Margan.

Kako smo i u prethodnoj epizodi podkasta AgroSmart pričali o proizvodima sa geografskim poreklom i procesu sertifikacije – o toj temi ćemo govoriti i u novoj epozodi, ali fokusirajući se na proizvodnju belog luka. Mikloš Mihok, proizvođač belog luka iz sela Vrbica kaže da je process sertifikacije od velikog značaja za proizvođače, jer će osigurati kvaliltet, ali i cenu proizvoda.

“Brend u osnovi gradimo na tome i veoma nam znači sertifikacija. Jako je velika razlika u tržišnoj ceni. Time što bismo imali sertifikaciju o geografskom poreklu, mi možemo još jednu stavku držati u samom našem marketing. Možemo da naglasimo čime se bavimo i zašto držimo cene koje držimo”, objašnjava Mihok.

Nesvakidašnja in vitro proizvodnja

Apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Ognjen Đensić osnovao je firmu Invitros sa ciljem da unapredi proizvodnju biljaka u Srbiji. Ono čime se ova firma bavi jeste proizvodnja mladih biljaka u laboratorijski strogo kontrolisanim i sterilnim uslovima.

“Konkretno vršimo proizvodnju biljaka u strogo kontrolisanim uslovima, gde mi te naše biljke uvodimo iz spoljnog sveta u idealne uslove, laboratorijske, sterilne, čistimo ih od svih patogena i kao takve dalje ih umnožavamo do nekog željenog broja. Nakon toga imamo taj momenat aklimatizacije to jest privikavanje biljaka na spoljni svet, to jest na neidealne uslove”, objašnjava Đensić.

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Leskovački ajvar, stočarstvo i platforma za podršku poljoprivrednicima

AgroSmart
Kako se proizvodi Leskovački ajvar i po čemu je on specifičan, šta su proizvodi sa geografskim poreklom i kakva je bila prethodna godina za stočarstvo u Srbiji, saznaćete slušajući najnoviji AgroSmart podkast.

Kako se proizvodi Leskovački ajvar i po čemu je on specifičan, šta su proizvodi sa geografskim poreklom i kakva je bila prethodna godina za stočarstvo u Srbiji, saznaćete slušajući najnoviji AgroSmart podkast. Takođe, čućete sve o digitalnoj platformi AgroSens, koji spaja oblasti poljoprivrede i informacione tehnologije.

Ono po čemu je Leskovački ajvar specifičan jeste posebna vrsta paprika, ali i elaborat po kome se priprema, objašnjava član udruženje Leskovački ajvar Stevica Marković.

“Tu je definisan način na koji se priprema. Naravno, definisana je prvo teritorija, nadmorska visina, način na koji se taj proizvod priprema i koje su to sirovine. Što se tiče Leskovačkog ajvara predviđena je paprika u tipu Kurtove kapije, i to je ono čega se mi u principu pridržavamo što se tiče tog elaborate”, objašnjava Marković.

I dok ajvara ima dosta, stoke ima manje, kao i optimizma kod stočara. Makar se tako činilo na 88. Međunarodnom sajmu poljoprivrede na Novosadskom sajmu. Na dan stočara obišli smo par gazdinstava kako bismo čuli utiske sa ovogodišnjeg Sajma, s obzirom da je prošlogodišnji usled pandemije bio prebačen virtuelno na platformu ExpoOnline.rs. Primetna je oskudica kako u grlima stoke u odnosu na prethodne godine, tako i u stočarskoj proizvodnji. O uslovima održivosti stočarstva u Srbiji, cenama kao i o ovoj proizvodnoj godini najprimetnije je nezadovoljstvo stočara. Jedan od primera jeste i gazdinstvo Nikolić Velizar iz Viteževa.

“Tuga i žalost samo mogu da kažem. Ali šta ćeš… Sve je gore. Ne ide ništa malo da kažeš da ide na bolje. Ne treba nama nikakva pomoć. Ne trebaju nama ni subvencije, nikakva pomoć nama ne treba, samo da bude realno. Samo da bude realna cena. E to nama treba.”

Pomoć poljoprivrednicima u praćenju useva

AgroSens je digitalna platforma koja pruža podršku poljoprivrednicima i poljoprivrednim kompanijama u praćenju stanja useva i planiranju poljoprivrednih aktivnosti. Razvijena je od strane Instituta BioSens iz Novog Sada i predstavlja važan korak u digitalizaciji poljoprivrede Srbije i povećanju efikasnosti i konkurentnosti domaćih proizvođača. CIlj im je da naučna istraživanja pretoče u konkretne inovacije koje će biti dostupne poljoprivrednicima – besplatno.

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Mere podsticaja, transparentni konkurisi i preusmeravanje viškova hrane

AgroSmart
U novom izdanju podkasta Agrosmart donosimo vam priče o merama podsticaja u poljoprivredi.

U novom izdanju podkasta AgroSmart donosimo vam priče o merama podsticaja u poljoprivredi. Spomenućemo koje sve mere postoje i koje su trenutno aktuelne, ali ćemo govoriti i o analizi stanja na konkursima za ovakve podsticaje, za početak na teritorijama opština Despotovac i Rekovac. 

U rubrici inovacije slušaćete o platformi FoodSHare, koja povezuje proizvođače hrane sa humanitarnim organizacijama i lokalnim zajednicama i na taj način pojednostavlja preusmeravanje prekomernih količina hrane. Odgovarajući donatori i primaoci donacije se povezuju na osnovu njihovih profila, uključujući vrstu i količinu hrane koju doniraju ili potražuju, kao i na osnovu međusobne prostorne i vemenske udaljenosti. 

Vrste podsticaja

Mere podsticaja se mogu podeliti na više načina. Član upravnog odbora udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije Oliver Aleksić ističe da u okviru mera podsticaja postoje direktna davanja i mere ruralnog razvoja. On naglašava i da postoje mere podsticaja na nacionalnom i na lokalnom nivou, ali navodi još podela.

„Imamo tu neke određene nivoe kada je u pitanju sam obim proizvodnje i podelu. Podelu u smislu veličina gazdinstava, pa tako imamo nacionalne mere poticaja koje su najčešće usmerene na mala poljoprivredna gazdinstva, i imamo IPARD sredstva koja su usmerena na veće poljoprivredne proizvođače, tačnije oni koji premašuju te neke obime proizvodnje“, objašnjava Aleksić.

Kako ističe managing partner u konsultantskoj firmi Equiteam Consulting Dario Balažević, IPARD je jedan od najznačajnih pretpristupnih fondova Evropske unije.

„IPARD je pretpristupni fond Evropske unije za ruralni razvoj. On je u suštini jedan od najznačajnijih pretpristupnih fondova. Njime se želi postići jedan održivi razvoj poljoprivrede i ruralnih područja i on je namenjen za već neke proizvođače koji su sa nekim iskustvom i sa nekim već stečenimm znanjem i imovinom u poljoprivredi, tako da je on namenjen onima koji su po rangiranju iznad nacionalnih mera“, objašnjava Balažević i dodaje da je od ove godine aktuelan i program konkurentnosti Svetske banke koji se naziva 10-40-50.

„Namenjen je poljoprivrednicima koji su ispod IPARD-a u smislu svojih kapaciteta. Namenjen je za ulaganja u fizičku imovinu sa ciljem da se povećava efikasnost poslovanja samih gazdinstava i da se zadovolje određeni ekološki standardi, odnosno da se kompletno njihovo poslovanje unapredi. Ono što je specifičnost samog programa je to da program, pored institucionalne te podrške koja se realizuje preko Uprave za agrarna plaćanja, sam program integriše i podršku banaka. Znači to je ono što je rečeno 50-40-10, odnosno ako krenemo od ovog poslednjeg, 10% je sopstveno učešće poljoprivrednika, 40% je kredit banke i 50% je subvencija države“, objašnjava Balažević.

Pri apliciranju za neku meru podsticaja poljoprivrednici nekada nailaze na probleme. Oliver Aleksić objašnjava da je to najčešće zbog neusklađenosti unutar samog gazdinstva. Na primer, poljoprivrednici nekad ne prijave stočarsku proizvodnju, te pri konkurisanju za određenu meru podsticaja koja se tiče baš stočarske proizvodnje, oni pri proveri dokumentacije budu odbijeni. Ipak, najveći problem na koji poljoprivrednici nailaze jeste kašnjenje subvencija.

„Najveći problem zapravo jeste kašnjenje sa isplatom subvencija, što se već ponavlja više godina unazad i zato to kašnjene dovodi do najvećih problema. Prva stvar jeste da poljoprivredni proizvođači onog trenutka kada planiraju proizvodnju, oni zapravo i očekuju da ta subvencija stigne na vreme. Ta subvencija je njima najvažnija u onom momentu kada oni treba da zaseju svoje njive ili kada treba da unaprede svoju proizvodnju tako što bi proširili, kupili nova grla i ostalo. Znači njima je važno da jednostavno imaju taj neki svoj tok unapređenja proizvodnje i zato im je važno da subvencije stižu na vreme. Ono kada subvencije ne stignu na vreme onda dolazi drugi problem – to što moraju da se zadužuju da bi kupili repromaterijale, sirovine, hranu za životinje, a skuplja je hrana ako uzimaju na odloženo plaćanje“, objašnjava Aleksić.

Javno zalaganje za transparentno poljoprivredno ulaganje

Kako bi se sam proces apliciranja za mere podsticaja poboljšao, uduženje Mladi poljoprivrednici Srbije trenutno sprovodi projekat pod nazivom Javno zalaganje za transparentno poljoprivredno ulaganje. Kao pilot opštine za analiziranje stanja na lokalnim konkursima uzete su opštine Rekovac i Despotovac. Kako objašnjava Milena Vulić, PR ovog projekta, u uduženju Mladi poljoprivrednici Srbije primetili su da se sve više članova i drugih poljoprivrednika javlja za pomoć pri prijavama za subvencije.

„Ovim projektom smo mi obuhvatili dve ključne stvari koje su ujedno i naši ciljevi projekta. Prvi je da se uvede bodovna lista i bodovanje, neki kriterijum bodovanja po konkursima, s obzirom na to da je dosadašnja praksa uglavnom redosled pristiglih prijava, u prevodu ko prvi podnese zahtev dobije do utroška sredstava. Drugi naš cilj je da se na vreme, transparentno, na razne moguće načine i u skladu sa savremenim oblicima informisanja obavesti što širi auditorijum zainteresovanih potencijalnih korisnika da mogu jasno i precizno tu i tu dokumentaciju tu i tu do tada da podnesu, i da će biti na kraju propisanog roka uredno rangirani po nekom kriterijumu i na osnovu toga će im biti dodeljena sredstva“, objašnjava Vulić i ističe da je jedan od većih problema to što se pre raspisivanja konkursa za mere podsticaja ne radi analiza potreba poljoprivrednika na lokalu.

Platforma FoodSHare: preusmeravanje viškova hrane

Kako je opšte poznato da je glad česta pojava u nerazvijenim zemljama sveta, a da sa druge strane mnoge kompanije bacaju viškove hrane, nastaje problem koji je neophodno rešiti – kako da ti viškove hrane dođu do ljudi kojima je to najpotrebnije. Project manager u FoodScale Hubu Nikola Terzin objašnjava da platforma FoodSHare povezuje proizvođače hrane sa humanitarnim organizacijama i lokalnim zajednicama i na taj način pojednostavlja preusmeravanje prekomernih količina hrane.

„Platforma je zamišljena kao jedan alat, koji će pomoći, kako donatorima hrane, tako i primaocima donacija“, ističe Terzin i naglašava da se odgovarajući donatori i primaoci donacije povezuju na osnovu njihovih profila, uključujući vrstu i količinu hrane koju doniraju ili potražuju, kao i na osnovu međusobne prostorne i vemenske udaljenosti. 

Platforma FoodSHare, osim što olakšava ceo ovaj proces donatorima i primaocima, ona i daje jednake mogućnosti svim organizacijama da dođu do donacija hrane, bez obrzira na to gde se nalaze.

„Ono što je dosadašnja situacija na terenu bila to je da jednostavno nemaju sve organizacije jednake mogućnosti da dođu do tih donacija hrane, jednostavno jedna organizacija iz na primer Vranja i jedna organizacija iz Beograda nemaju iste kontakte, iste mogućnosti da dođu do tih donacija, budući da je to do danas funkcionisalo na nivou nekih ličnih poznanstava i sličnih stvari. Mi ovom platformom želimo da ponudimo jednak teren za sve korisnike, za sve ljude koji se bave humanitarnim radom“, objašnjava Terzin i ističe Crveni Krst Vojvodine i Banku hrane Beograd kao najveće humanitarne organizacije koje su se priključile ovom projektu.

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Orgnizacija i udruživanje

AgroSmart
U novom izdanju podkasta Agrosmart donosimo vam priče o digitalnoj mapi pčelinjaka koja bi trebala da doprinese boljoj organizovanosti pčleara – za početak na području opštine Bač, a u rubrici inovacije slušaćete o digitalnoj platformi preko koje proizvođač, pre samih finansijskih uladanja ili početka radova – dobija najbolju ponudu koja je za njega finansijski najprihvatljivija.

 U novom izdanju podkasta Agrosmart donosimo vam priče o digitalnoj mapi pčelinjaka koja bi trebala da doprinese boljoj organizovanosti pčleara – za početak na području opštine Bač, a u rubrici inovacije slušaćete o digitalnoj platformi preko koje proizvođač, pre samih finansijskih uladanja ili početka radova
dobija najbolju ponudu koja je za njega finansijski najprihvatljivija.  

Kako obećavaju, po prvi put će proizvođač imati predložene one mere kojima treba realizovati poljoprivrednu proizvodnju, ali i koji su za njegov tip proizvodnje, površinu i biljnu vrstu najsvrsishodnija i najodrživija varijanta. 

Dok smo u prošlom izdanju pričali o problemima sa kojima se susreću malinari,
spomenule su se i zadruge, kao udruženja ili privredni subjekti kojima je cilj zaštita svojih članova – zadrugara. Upravo u ovom izdanju donosimo vam priču o tome čemu doprinose zadruge, a kroz priču sa predstavnicima zadruga za koje možemo reći da su primeri dobre prakse saznajemo i o njihobom funkcionisanju i
o benefitima.
 

Zadruge: zaštita proizvođača kroz zajedinički nastup na tržištu

Zakonom o Zadrugama je osnivanje, poslavanje ali i svaki drugi aspekt precizno definisan, a Međunarodni zadružni savez o ovim organizacijama ističe: 

„Zadruga jeste preduzeće i tržišni subjekat, ali ne preduzeće kao bilo koje drugo. Vi znate da se preduzeća po našim zakonima organizuju uglavnom kao društva
kapitala. Da li su akcionarska društva, da li su to društvo sa ograničenom odgovornošću, ali zadruga nije društvo kapitala i to je ono što nju razlikuje od preduzeća. Zadruga je društvo lica i ona je praktično u funkciji da služi svojim članovima, a ne da služi vlasnicima kapitala. Njeni članovi mogu biti kupci, prodavci, potrošači, pravno angažovana lica, kad su zadruge koje se bave uslugama korisnici ili davaoci usluga. Oni zajedno rešavaju i mnoga druga pitanja poput zajedničkog korišćenja opreme, objašnjava Đorđe Bugarin, koji je, kako kaže, ceo svoj radni vek proveo u zadrugama.
 

Bugarin objašnjava da zadruge ustvari trguju u interesu svojih članova, kao što se među njima i deli profit. 

„Zadružni savez obavezuje zadruge da one treba da poštuju pravila svojih zadrugara i da uspešno trguju pre svega u interesu svojih članova. Da im svojim položajem na tržištu obezbedi najpovoljniji ekonomski položaj. I kad kupuju, i kad prodaju, i kad vrše razmenu roba ili usluga sa drugima. Zadruge po pravilu dele profit među svojim članovima i one čak i kada ga ne isplaćuju nego ga pripisuju
ulozima, one rade u interesu svojih članova“.
 

Milan Savković, savetodavac i tehnolog voćarske zadruga Borovnica, objašnjava da je prednost zadruga višestruka: od dobijanja saveta, preko dobijanja kvlaitetnih sadnica i repromaterijala do boljeg plasmana proizvoda. 

„Prednost same zadruga je višestruka. U smislu olakšanog plasmana proizvoda, postizanja bolje cene, implementacije raznih novih tehnologija koje se primenjuju na zapadu i tako dalje. Proizvođači mogu lakše da dođu do neophodnog repromaterijala koji im je potreban za proizvodnju. Takođe kod nas mogu da
nabave i zdrav sadni materijal koji je bukvalno osnov svake uspešne proizvodnje
u gajenju i odnosno podizanju zasada borovnica“.
 

Srbija nije članica Evropskoh zadružnog saveza, odnosno Međunarodnog. 

Bugarin to smatra sramotom, jer je 1895. godina naša država bila jedna od 10 osnivača međunarodnoh zadružnog saveza. 

A nije članica, objašnjava Bugarin, jer nije izmirivala svoje obaveze u zadanim
rokovima.
 

Ugledanje pčelara na insekte o kojima brinu

Iako ovu priču ne možemo povezati direktno sa zadrugama, i ona ima jedan aspekt udruživanja i solidarnosti. U pitanju je priča o pčelinjacima, a naš sagovornik kaže da pčelari treba da se ugledaju na pčele i da budu isto tako organizovani, kao i insekti o kojima brinu. 

Bio pčelinja klinika naziv je udruženja Jozefa Gašparovskog iz Bačkog Novog Sela. 

„Sama pčelinja klinika je naziv neke moje avanture u tu oblast ili da kažem način
bavljenja. Znači Mi smo u svojoj glavi terapeutski način preventive bolesti kod
ljudi kao i lečenja pomoći obolelim ljudima – taj program nazvali smo Pčelinja
klinika. Ja bi to podveo pod pojam apiterapije.“
 

A da bi proizvodi koji se koriste za apiterapiju bili kvalitetni potrebno je ostvariti više faktora: od zdravih pčelinjaka i pčela preko kvalitetnih pčelinjih sirovina pa sve do toga da se pčelari na vreme obaveštavaju kada se vrši prskanje protiv komaraca kako bi se pčele na vreme zatvorile. 

Kako bi sve to bilo moguće, Udruženje Bio pčelinja klinika realizovaće u ovoj godini projekat u okviru kojeg će biti izrađena digitalna mapa pčelinjaka i pčelinje
ispaše, jedina u ovom delu Evrope.
 

U pitanju je projekat “Poboljšanje stanja pčelara u opštini Bač”, koji je podržala Trag fondacija, a ima više ciljeva: edukaciju poljoprivrednih proizvođača o principima organske proizvodnje s obzirom na prekomernu upotrebu raznih
hemijskih preparata u primarnoj biljnoj proizvodnji, ali i same lokacije
pčelinjaka:
 

„Digitalna mapa će doprineti prvo znanju gde se nalaze pčelinjaci i koliko ima pčelinjaka. Ona će biti formirana na bazi Google mapa koristiće se i koordinatama će biti označene lokacije svakog pčelinjaka pčelarskog udruženja koje se nalaze u opštini Bač. Sa izradom ove mape mi dajemo inicijativu i opštini Bač za izmenu pravilnika o sitnim životinjama, gde spadaju i pčele. Da se u tom pravilniku odredi na kojoj razdaljini može biti jedan pčelinjak od drugog pčelinjaka“, objašnjava
Gašparovski i dodaje da je to važno jer mogu da se prenesu različite bolesti
pčela.
 

Na ideju je Gašparovski došao suočivši se sa problemom: 

„Pre tri godine sam imao slučaj posadio sam faceliju pored mog pčelinjaka –
medonosna biljka. Posejao sam oko hetar i po. Sve to me je koštalo oko 350
evra. Seme i obrada. Zemljište ne – plus toga korišćenje zemljišta nisam ni
računao. Jedno jutro pogledam nekih 30 metara od facelije sa druge strane, dve
prikolice sa pčelama. Pa čekajte ljudi ovako: ne mogu ja nikom zabraniti da
seli pčele i da tu negde postavi, ali gde vam je obraz?“
 

ABS digitalna platforma: potencijalno, ulazak u proizvodnju bez rizika

Agro Budžet Sistem ili ABS je digitalna platforma – portal za oblast poljoprivrede,
namenjena svim poljoprivrednim proizvodjacima kao i
zainteresovanim investitorima u oblasti poljoprivredne proizvodnje. 

Projekat je koji potpomaže izradu digitalne platforme za optimizaciju investicionih
ulaganja u oblasti poljoprivredne proizvodnje sa ocenom finansijske efikasnosti. Namenjen je svim poljoprivrednim proizvodjačima i investitorima u poljoprivrednu proizvodnju, kao i svima onima koji se po prvi put opredeljuju
za ovu vrstu privredne delatnosti.
 

Marotić Aleksandar jedan od kreatora ove platforme ukratko objašnjava njenu svrhu: 

„Agro budžet sistem digitalna platforma po prvi put na tržištu omogućava našim poljoprivrednim proizvođačima da pre otpočinjanja bilo kakve aktivnosti u smislu investicionog ulaganja i njihovog izlaganja bilo kakvom troškovu da li je to trošak nabavke repromaterijala ili neka zakonska regulative: u smislu plaćanje određenih
taksi, prava na subvencije – kako nacionalne tako i u ipard programima, oko mehanizacije, oko tehnologije primene proizvodnje – po prvi put je sada pruža
mogućnost da sam velikom preciznošću i pouzdanošću mogu da predvide svoj
proizvodni ciklus, a pre svega znači sa aspekta finansijske efikasnosti i održivosti njihove proizvodnje“.
 

Omogućava da proizvođači po prvi put dobiju odgovor na ključno pitanje. A ključno pitanje jeste: Koju vrstu tehnologije poljoprivredne proizvodnje oni treba da primene za svoje neke poslovne planove, u smislu zasnivanja proizvodnje.  

Kada se popuni upitnik, tada kreće deo koji podrazumeva outsoursing. To znači da se zahtev prosleđuje raznim institucijama, kompanijama i stručnjakinjama i stručnjacima iz raznih oblasti, a u vezi sa poljoprivrednom produkcijom. 

Marotić tvrdi da je to potpuno neograničen model, u kom učestvuje jako mnogo kompanija. 

„Time naš proizvođač dobija najbolju ponudu koja je finansijski najprihvatljivija za njega i po prvi put će proizvođač sada da ima zaista predložene one mere kojima treba realizovati poljoprivrednu proizvodnju, koji su za njegov tip proizvodnje, za njegovu površinu, za njegovo biljnu vrstu najsvrsishodnija i najodrživija varijanta“. 

Produkcija: Fabrika kreativnosti 

Parče maline, eksluzivnost vina i satelitski snimci u poljoprivredi

AgroSmart
Agrosmart – podkast pametne poljoprivrede u ovom izdanju donosi vam priču o srpskim malinarima, koji su i za prošlogodišnji urod dobili manje parče kolača, ili bar tako tvrde.

Agrosmart – podkast pametne poljoprivrede u ovom izdanju donosi vam priču o srpskim malinarima, koji su i za prošlogodišnji urod dobili manje parče kolača, ili bar tako tvrde. A upravo taj kolač je samo mrvica problema sa kojima se ne samo oni, već i ostali poljoprivrednici u Srbiji susreću. Mrvica nezadovoljstva postaje sve veća.  

Tu su o organski vinari u Srbiji. Dve vinarije u našoj državi trenutno imaju privilegiju da proizvode organsko vino, a prelazak na ovu vrstu proizvodnje je dugotrajan proces, jer ogransko vino zahteva i takav pristup: od orgnaskog uzgoja grožđa, do iste takve produkcije vina – prirodne.  

I na kraju, još jedna tehnologija koja se razvija u Srbiji, a ima nekoliko ciljeva – od toga kako prepoznati određene promene i bolesti na biljkama pre nego što one budu vidljive golim okom – putem satelitskih snimaka, do prepoznavanja i praćenja klasične i regenerativne poljoprivrede. Za te vrste tehnologija, poljopirvrednici su često zainteresovani – međutim, samo u teoriji. U praksi ipak preovladava rutina. 

Cena viša, količina ploda manja 

Sve više poljoprivrednika govori o sistemskom uništavanju ove grane privrede u Srbiji, ali i o uništavanju srpskog sela. 

Savez poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije, član Skupštine slobodne Srbije, uputilo je svoj protest Vladi, zbog cena plodova maline koje su realizovne prošlogodišnjom berbom. 

Oni smatraju da, na osnovu analize zarade koju ostvaruju povlašćeni hladnjačari, a nasuprot poljoprivrednim proizvačima maline, jasno proizlazi da je agrarna politika Srbije usmerena ka bogaćenju pojedinaca bliskih vlastima na račun rada poljoprivrednika. 

Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza udruženja poljoprivrednih proizvodjača Zapadne Srbije upotpunjuje problematiku osvrćući se još na 2014tu godinu. Nepovoljni uslovi svih tih godina, što se tiče cene ali i roda utiču na uspešnost daljih ulaganja i roda. Utiču i na kvalitet maline, ali nažalost, na smanjenje površina pod ovim voćem: 

„Da naglasim da je situacija u malinarstvu u poslednjih pet, šest godina jako kritična. Možda je prošla godina bila najpovoljnija za malinare, ali najpovoljnija cenom, ne i količinom roda jer smo bukvalno svoje zasluge doveli u takvu situaciju da neblagovremenim ulaskom, odnosno smanjenim prilivom sredstava jer smo bukvalno poslovali u minusu – nismo mogli primenjivati nisi dobre agrotehničke mehanizme, ni pravilnu zaštitu, ni okopavanje, ništa.“ 

Ekskluzivnost organskih vina i u Srbiji

I dok su malinari nezadovoljni, i smatraju da agrarna politika nije dobra, vinari jesu, jer od jula 2020. godine svoje vino mogu i da deklarišu kao organsko. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje usovjen je u julu, a u novebru su sertifikovana prva organska vina u Srbiji. 

Pravo na ovu etiketu imaju samo 10 vina, po pet iz Vinarije „Plavinci“ u Grockoj i Vinarije „MV“ u Stalaću. 

Branislav Anđelić, vlasnik Vinarije „Plavinci“ objašnjava da do sada nisu imali parvo da napišu da je u pitanju “organski proizvod”: 

„Mi oduvek proizvodimo organsko vino, ali smo do sada morali da napišemo na flaši da je u pitanju vino od organski gajenog grožđa, po starom pravilniku. Od kada je ovaj novi pravilnik usvojen sada je prava da napišemo na flaši “organsko vino” i da stavimo onaj državni znak “organski prozvod”. 

Satelitstki snimci u svrhu unapređenja poljoprivrede

Nove tehnologije utiču na to da rad poljoprivrednika bude efikasniji i kvalitetniji, ali i da se potencijalno smanje troškovi, a poveća proizvodnja. 

To se može učiniti, na primer, prevencijom bolesti na usevima, čak i pre nego što su promene vidljive na biljkama, a trenutno se razvija jedan takav program koji funkcioniše na principu satelitskih snimaka. 

U pitanju je Ceres program – Informacije bazirane na satelitskom osmatranju Zemlje za „pametniju“ i regenerativnu poljoprivredu 

U fokusu projekta CERES je izrada alata na bazi algoritama veštačke inteligencije kao podršci poljoprivrednoj proizvodnji. Tu uključuju i regenerativnupoljoprivredu što rezultira vezivanjem ugljenika u zemljištu i borbom protiv klimatskih promena. 

Ideja projekta je da se kreiraju modeli koji bi na osnovu mnoštva dostupnih informacija – u vidu optičkih i radarskih satelitskih snimaka, podataka o zemljištu, preciznih meteoroloških podataka i tekstualnih informacija dostupnih na internet portalima namenjenim poljoprivredi – mogli da automatizovano generišu nove informacije koje će služiti pravovremenom donošenju ispravnih odluka u poljoprivredi. 

Modeli će biti razvijani za potrebe rane identifikacije promena u rastu biljke, automatizovanog zaključivanja o uzrocima nastalih promena, procene prinosa i humusa u zemljištu, kao i za identifikaciju aktivnosti obrade zemljišta. 

CERES projekat je još uvek u nastajanju, a osoba koja radi na njegovom razvoju je i Milan Kilibarda, vanredni profesor na Građevinskom fakultetu, sa odseka geodezije i geoinformatike. 

„Razvijaćemo modele za identifikaciju promene na usevima na osnovu satelitskih snimaka. Biće modeli koji će nam davati odgovre za pojavu bolesti i štetočina i slično. Imaćemo modele koji će nam davati odgovore na pitanje „Koliko je procenjeni prinos za tekuću sezonu“ i to ćemo raditi za deo kultura, za pšenicu, kukuruz, ječam, soju i suncokret. Takođe ćemo razvijati modele koji će moći da identifikuju područje, odnosno parcele na kojima se primenjuje regenerativna poljoprivreda i imaćemo modele koji će da na osnovu svih dostupnih podataka koji se nalaze u svim tekstualnim zapisima, vezano za poljoprivredu daju sve moguće dodatne informacije vezane za određene lokacije“, zaključuje Kilibarda.  

Prijavite se i na Agrosmart Newsletter u kojem ćete dobiti sve informacije i izvorima finansiranja vašeg agrobiznisa, odnosno o nacionalnim fondovima i IPARD predpristupnom fondu EU za poljoprivredu i ruralni razvoj. To možete učiniti na sajtu agrosmart.net 

Produkcija: Fabrika kreativnosti 

Odnos prema poljoprivredi

AgroSmart
U novom izdanju podkasta „Agrosmart“ donosimo vam priču o osiguranju zemljišta, na koje se sve više poljoprivrednika odlučuje, upravo zbog klimatskih promena i njihovog uticaja na urožaje – bilo da pričamo o ratarskim, povrtarskim, voćarskim pa čak i o usevima lekovitih biljaka.

Borba za zemljište

Aktuelno je izdavanje državnog zemljišta u Banatu kompaniji Tenis, gde je predviđeno davanje 75.000 hektara, a firmi Fud planet 1.500 hektara zemljišta u zakup, što bi, kako kaže imalo pogubne posledice i uništilo bi stotine banatskih porodica i život u Vojvodini. Zapravo, Kleut upućuje na računicu: objašnjava da u proseku jedno poljoprivredno gazdinstvo dobije može da zakupi oko 30 hektara državnog zemljišta. Ako kompanija dobije 75 hiljada hektara, prema toj računici biće pogođeno oko 2500 hiljade poljoprivrednih gazdinstava koji će faktički ostati bez mogućnosti da dobiju tu zemlju u zakup. I tako sledećih 30 godina. 

Savez udruženja poljoprivrednika Banatabori se za nešto što se paori u Bačkoj nisu uspeli izboriti, a to je da državno zemljište koje su do sada redovno koristili ne ode u zakup velikim kompanijama. Dragan Kleut, predsednik udruženja kaže:

“Izdavanja zemljišta ogromnih površina velikim investitorima bi bilo katastrofalno pogubno za domaće poljoprivrednike. Radi se o enormnom broju hektara samo jednom investitoru. Skroz bilo pogubno za domaće poljoprivrednike zbog toga što bi ostali bez zemlje koje godinama obrađuju nazad i dovelo bi sigurno do depopulacije sela, jer bi poljoprivrednici sigurno izgubili posao od kojega žive. Druga stvar, to je ogromna količina farme, koja bi proizvodila samo po jednoj farmi je predviđeno 150 hiljada svinja, to je strahota od neprijatnih mirisa koja bi proizvodili, a da ne pričamo o odlaganju tog istog stalnjaka. Uz sva njihova uverovanja da bi oni to kao radili po propisima. Ne postoje takvi propisi koji mogu da neutrališu takav stajnjak od 150 hiljada svinja na jednom mestu”.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kojim je omogućeno izdavanje državnih njiva u dugoročni zakup investitorima, takozvani Tenisov zakon, donet je na poslednjem zasedanju parlamenta u 2015. godini. Tada su organizovani i paosrki protesti s porukom da bi njegove odredbe, pogotova ova po kojoj se domaćim i stranim investitorima daje 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u opštini u zakup na 30 godina, mogle biti pogubne za poljoprivredu i poljoprivrednike. Upozoravano je na to da zakon nije pisan za poljoprivrednike već za nemačku kompaniju „Tenis“ i domaće tajkune.

KnjigaPOLJA umesto u rokovniku – na kompjuteru

Zamislite koliko bi vam olakšalo da umesto velikog rokovnika u koji upisujete sve podatke vezane za proizvodnju to radite na kompjuteru. U aplikaciji koja posle unešene podatke automatski obrađuje te vam omogućuje da vrlo lako i pregledno pratite sve što se dešava sa svim vašim kulturama, na svim vašim parcelama. Web aplikacija KnjigaPOLJA projektovana je kao alat za planiranje i praćenje svakodnevnih aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Predstavlja značajnu pomoć u planiranju biljne proizvodnje jer omogućava jednostavno analiziranje proizvodnih aktivnosti i praćenje ostvarenih rezultata (prinosa) i ostvarenih troškova, a o njoj više saznajemo od Aleksnadra Žarkova, director firme “YuTeam Software“ iz Zrenjanina.

“Praktično knjiga polja je stara, dobra knjiga polja, koju smo svi mi nekad davno koristili u onom papiru u obliku u obliku one ogromne knjižurine koja se zvala knjiga polja. Sada je to prebačeno sve na digitalnu veb aplikaciju koja bi praktično trebala da pored oni pukih evidencija obezbedi i jednu vrlo bitnu dimenziju, a to je koliko je isplativa određena proizvodnja. Namenjena je da pomogne svim ljudima koji se bave poljoprivredom, i to bez obzira da li su ratari, povrtari, voćari ili nešto slično da prate sve one aktivnosti koje se dešavaju u samom procesu proizvodnje. I da uz te aktivnosti evidentiraju utrošak repromaterijala, utrošak sati radne snage i utrošak sati mašina. Bitno je reći da ta knjiga bolja nije neka velika komplikacija – ona je grafički orijentisana, na srpskom jeziku.”

Vitalna ali neosigurana grana privrede

Poljoprivreda je vitalna grana u Srbiji, a 20 odsto, možda čak i više stanovništva živi od grane privrede. Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije je 12 odsto, dok je i izvozni potencijal veliki, više od 21. Iako važna za celu Srbiju, a pogotovo za ljude koji se bave tim poslom, veoma mali procenat površina je obuhvaćen osiguranjem – tek 12 odsto. Ti podaci su za period poslednjih pet godina, a odnosi se na 3,4 miliona hektara poljoprivrednih zemljišta koja u Srbiji imamo. 

No, interesovanje poljoprivrednika za osiguranje je svake godine sve veće.