Povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici, Fond za humanitarno pravo je organizovao javnu debatu „ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida“ na kojoj su govorili i istoričar i pravnik Srđan Milošević, lingvistkinja Marija Mandić i istoričar i diplomata Milan St. Protić.

5.000 autobusa, 50 vanrednih vozova i nekoliko desetina hiljada automobila dovezlo je na Gazimestan 28. juna 1989. „dva miliona“ zajapurenih Srba da čuju Miloševićevo obećanje „da ni oružane bitke nisu isključene“.

Danas se navršava 32 godine od kada su pripadnici srpske paravojne formacije pod komandom Milana Lukića zapalili 72 bošnjačkih civila, zatvorenih u jednoj kući u naselju Bikavac u Višegradu. Najmlađa žrtva imala je godinu dana. Govore Zehra Turjačanin, Mirsada Kahriman i zaštićeni svedok. Video snimci Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Realizovano u saradnji sa forumZFD-om.

Na jučerašnjoj spasovdanskoj litiji, oko moštiju Justina Popovića, koji je 2010. proglašen svecem, okupili su se vojnici, sveštenici i političari. Patrijarh ga je pozdravio rečima: „Dobro nam došao Justine, u ovaj naš grad, u ovu prestonicu našu“. U besedi monahinjama manastira Ćelije 1966, arhimandrit je proklinjao Beograd i Evropu.

Policija, iz senke, zaista rukovodi predistražnim postupkom, a ne tužilaštvo. Policija na terenu može odlučiti da li će neke dokaze „videti“ ili ne, uhapsiti okrivljenog ili će on „pobeći“, da li će namerno napraviti neku proceduralnu grešku… Govore javni tužioci, članovi Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i autori uporedne analize „Korak bliže ka tužilačkoj policiji“ Bojana Savović i Radovan Lazić. Razgovor vodi Svetlana Lukić.

Generalna skupština UN usvojila je Rezoluciju o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici. Sva je prilika da je promišljanja na ovu temu u Srbiji bilo vrlo malo.

Šta bi bio dokaz da je Bog uslišio Porfirijevu molbu i dao Vučiću „snagu, mudrost i odlučnost“. Da Skupština UN-a ne izglasa Rezoluciju o Srebrenici – je l to dokaz „snage, mudrosti i odlučnosti“?

Na dve nedelje od izbora, deo opozicije koji je odlučio da izađe malo preti bojkotom, malo blokadom, a malo se i bori. Tako krnji postali su meta režimskog iživljavanja.

Naglo opada interesovanje za studije na većini državnih fakulteta, posebno na nastavnim smerovima. O tome se 13.5.2024. govorilo na okruglom stolu Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).

Došlo je do masovnog odbijanja proglašenja ili odbacivanja opozicionih izbornih lista. Te odluke u većini slučajeva donesene su na osnovu prigovora pojedinaca – lojalnih građana.