Hvatati domaće zvaničnike u laži je dosadno. Jer oni stalno lažu. Evo, recimo, juče – Dačić: „nekoliko vekova se vodi borba za otcepljenje Kosova od Srbije i rušenje našeg teritorijalnog integriteta“.

Ani Brnabić je bilo ponuđeno da bira između dve funkcije i ona je izabrala da postane predsednica Narodne skupštine. Šta je sve u takvom razvoju događaja glupo, naopako i pogrešno?

Mi ćemo sad demonstrativno da se iščlanimo iz Saveta Evrope, što će, po rečima predsednika Srbije, biti isto kao da su nas izbacili, baš kao što su već izbacili i Rusiju.

Šta su uoči, za vreme i nakon bombardovanja SRJ 1999. govorili i pevali Slobodan Milošević, Toni Bler, Milan Milutinović, Zabranjeno pušenje, Momčilo Trajković, Nekibe Keljmendi, otac Sava Janjić, Patrijarh Pavle, čuvari mostova, mladi Albanci, stari Srbi, roditelji poginulih vojnika…

Za smrt V. J. nisu krivi ni GSP, ni predsednik Privremenog organa Beograda, ni Sekretarijat za javni prevoz, ni direktor preduzeća s čijeg je autobusa otpao točak. Kriv je mehaničar i odmah je uhapšen.

Na kraju će od Srbije ostati samo ćirilica. Srpskim rodoljubima to je verovatno utešna pomisao. Jer, dok traje ćirilica, biće i srpstva. Sa ili bez „Srba“, sa ili bez Srbije – to za njih nisu bitna pitanja.

Država već dve godine sprovodi eksperiment in vivo nad svojim najsiromašnijim građanima. Glavni cilj, smanjenje broja korisnika novčane socijalne pomoći, je postignut. Mitski algoritam, sveti gral centara za socijalni rad, do sada je 44.000 ljudi lišio prava na novčanu socijalnu pomoć. Zakon o socijalnoj karti uveo je novi sistem za koji socijalni radnici nisu obučeni, a o kome većina korisnika socijalne pomoći ništa ne zna. Koja grupacija stanovništva je sledeća u redu za testiranje tajnih i neproverenih tehnologija? Govore Danilo Ćurčić i Nađa Marković iz Inicijative A 11.

Povodom godišnjice atentata na Zorana Đinđića, DS je organizovala razgovor „Srbija kao nedovršena država – kako do slobodnih i poštenih izbora?“, u kojem su učestvovali profesori prava Miodrag Jovanović i Tanasije Marinković, i Raša Nedeljkov iz Crte.

Prirodu bliskosti između Vučića i Dodika nije moguće pouzdano odrediti. To je neka vrsta bratske autoritarne koalicije, pri čemu je međusobni prezir deo čežnje za druženjem.

Reč je pala. Vučević, kvazipredsednik SNS-a, najavio je osvetu žiteljima Beograda. Niste u Beogradu hteli Vučića i SNS na vlasti, sad ćete platiti cenu za to. Dobro, ne baš tim rečima.