U strogo hijerarhijskom tužilačkom sistemu Srbije, u kojem je bolje ne istupati javno, jer to može izazvati više problema nego koristi, tužiteljka Bojana Savović odlučila je da govori javno o položaju tužilaštva u opširnom razgovoru koji su sa njom vodili pravnici Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Kako je objasnila, motivisanje građana da prijave koruptivne radnje i edukovanje su ključni za ostvarivanje aktuelnih ciljeva, pa i ciljeva zbog kojih su formirana Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije.

Savović je u razgovoru, koji u celosti možete pročitati i poslušati na sajtu CEPRIS-a, podsetila da hijerarhijska podređenost nižeg zamenika ili tužioca višem, može dovesti do situacija u kojim on zastupa pravni stav sa kojim nije saglasan, ukoliko mu to naloži viši tužilac. Međutim, ako se ispostavi da je odluka višeg tužioca pogrešna, “to se reflektuje negativno na rad samog zamenika, dok ne utiče na vrednovanje rada nadređenog višeg zamenika javnog tužioca, koji mu je naložio takvo postupanje“, objasnila je tužiteljka.

Razgovarali smo sa Predragom Milovanovićem, tužiocem kome je nekadašnji predsednik opštine Grocka rekao da „mu se može desiti da uopšte više ne radi kao tužilac“. Milovanović je za Pritisak govorio o pretnjama smenom, položaju javnog tužilaštva u Srbiji, slobodi govora javnih tužilaca i šansama za izgradnju komunikacije i poverenja građana i tužilaštva.