BLM i život bez diskriminacije, Urbani razgovori 15: Ilija Mihailović, Boston

Urbani razgovori
Breonna Taylor, Ahmaud Arbery i George Floyd su imena koja se povezuju sa najnovijim talasom protesta širom SAD-a ali i sveta kada je u pitanju život bez diskriminacije.

Breonna Taylor, Ahmaud Arbery i George Floyd su imena koja se povezuju sa najnovijim talasom protesta širom SAD-a ali i sveta kada je u pitanju život bez diskriminacije. U kontekstu Amerike to je “Black lives matter” ili “Crni životi vrede” a cilj im je – borba protiv sistemskog rasizma.

U novim “Urbanim razgovorima” Ilija Mihailović priča upravo na ovu temu.

Mihailović je trenutno u Beogradu zbog situacije izazvane korona virusom i završetka semestra, ali već tri godine živi u Bostonu i studira na Berkley univerzitetu. Peva u Gospel horu svog fakulteta – i jedini je beli evropljanin u tom horu. To mu, kako kaže, omogućava da bude povezan sa ljudima drugih rasa, nacionalnosti i vere.

“Generalno, što se tiče protesta, mislim da je slika prikazana na dosta drugačiji način. Slažem se, postoje mesta u Americi gde su protesti bili užasno nemirni. Nisu bili baš najsigurniji. Ljudi su bili zaista ljuti, ljudi su bili besni. To je ono što ljudi moraju da shvate – taj bes je nešto što se taloži vekovima”. (Od 6,24)

Šokirati da bi se čuo

Dodaje i da su već mnogo puta ljudi mirno protestovali i pokušavali na miran način da prenesu svoju poruku, međutim, to nije dolazilo do osoba koji imaju moć da zapravo nešto promene.

Izgleda da je potrebno da te ljude šokiraš i da se nešto toliko dramatično desi da bi oni zapravo obratili pažnju na tvoju poruku i na ono što imaš da kažeš.” (od 8,21)

Na kraju podkasta razgovaramo o rasizmu u Srbiji.

Mihailović kaže da vidi povezanost između položaja Afroamerikanaca u Americi i Roma u Srbiji.

Autorka: Aleksandra Bučko

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

Svemir: gde smo sada i kuda dalje? Urbani razgovori 14 – Robert Džudžar, astrofizičar

Urbani razgovori
Solarni minimum, kao i evolucija Sunca, crne rupe ali i traženje planeta pogodnih za kolonizaciju teme su o kojima pričamo sa Robertom Džudžarom, astrofizičarem, koji je trenutno na doktorskim studijama u Melburnu u Australiji.

Solarni minimum, kao i evolucija Sunca, crne rupe ali i traženje planeta pogodnih za kolonizaciju teme su o kojima pričamo sa Robertom Džudžarom, astrofizičarem, koji je trenutno na doktorskim studijama u Melburnu u Australiji.

Džudžar istražuje evoluciju galaksija koje se nalaze u grupama, preko gasa Vodonika.

Planete pogodne za kolonizaciju i verovatnoća života sličnih civilizacija

Problem predstavlja, prema rečima Džudžara, daljina. Na primer, letilice Voyager 1 i 2, koji su lansirani 1977. godine predstavljaju najudaljenije objekte koje je čovek lansirao.

A Robert Džudžar kaže i da se tek sada, posle 43 godina dobijaju naznake da se Voyager 1 nalazi na granici Sunčevog sistema. (od 19,38)

Zato Robert Džudžar kaže, postoje dve vrste istraživanja: jedna grupa razmatra gde bi mogli da naselimo ljude, na koju planetu u Sunčevom sistemu, a druga istražuje vansolarne planete.  (od 22,19)

U objekte u našoj galaksiji koji bi mogli biti pogodni za ljude Džudžar nabraja Mars, Jupiterov satelit – Europa, i satelit Titan koji kruži oko Saturna. (od 26,56)

A kada su u pitanju pretpostavke da li postoje civilizacije u našem Mlečnom putu, Džurdžar kaže, da je nedavno objavljen članak u kome su naučnici putem računjanja verovatnoće utvrdili da je to broj od 36. (od 24,14)

Autorka: Aleksandra Bučko

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

Putovanje posle korone, Urbani razgovori 13: Dušan Vulović, turistična agencija Sedef Travel

Urbani razgovori
Cela situacija oko odlaska u inostranstvo, čak i sada kada su granice  otvorene deluje nesigurno.

Cela situacija oko odlaska u inostranstvo, čak i sada kada su granice  otvorene deluje nesigurno. Posle iskustva koje su imali pojedini turisti  na granici Bugarske i Grčke od ne otvaranja granica, do nasumičnih  testiranja samo produbljuje nedoumice da li uopšte odlaziti na godišnji  odmor u neku drugu zemlju?

Takođe, ako su sada turističke agencije u  gubitku – to znači i da u tu grupu kompanija u gubitku spadaju i hoteli,  vlasnici vila, restorana… Da li to znači da ćemo ovo ali i letovanje  sledeće godine plaćati skuplje?
To su pitanja za gosta podkasta  „Urbani razgovori“, Dušana Vulovića iz turističke agencije Sedef Travel.  On podvlači da je sve nesigurno i da ako bi nešto tvrdio – „verovatno  bi slagao“.

* Ako su vam informacije u ovom podkastu bili  interesantne i značajne podelite ovaj podkast i sa drugim osoba kojima  će ovo izdanje podkasta takođe koristiti. Možete to uraditi na  socijalnim mrežama, Fejsbuku, Tviteru, Instagramu ili pošaljite link od  podkasta.
Takođe, ako imate sugestiju ili ideju, interesuje vas  nešto i voleli biste da o tome pričam u podkastu sa sagovornikom/com –  pišite mi: Fabrika kreativnosti na Fejsbuku ili fkreativnosti na  Instagramu.

Autorka: Aleksandra Bučko

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message