Rani decembar, na kafu mi je došla Andrijana i snimile smo emisiju, u jednom dahu. Čavrljale smo o Jergovićevom tekstu i pesmi Zdravka Čolića „Stanica Podlugovi“. Preko Miše Kovača prešle smo na Bazdulja i stigle do ruskog filma “Otpuštanje pesnica” (2021) rediteljke Kire Kovalenko (uporno je zovemo Kaja) kojeg smo sinoć pogledale u okviru Festivala autorskog filma. Ključne reči kamenolom, čemer, jezivština

Znate li ko je u “Big Bang Theory” socijalno-emocionalna podrška Sheldonu? I može li se takvima pomoći? U gostima mi je sjajan psiholog i drag prijatelj Tomislav Goldin koji se već 13 godina bavi darovitošću kako u školi tako i u udruzi “Vjetar u leđa” koja radi sa malim genijalcima.

Pričamo o tome da li smo svi daroviti, da li je inteligencija urođena i da li visoki IQ garantuje uspeh u životu? Tomislav priča i o motivaciji, mentalnom sklopu, o tome kako različite zemlje gledaju na darovitost i koja to država ima svoje Centre za darovite? (hm mislim da i vi već znate). Takođe, da li bi se Finac sa najboljim rezultatom na PISA testu snašao u Beogradu ili Zagrebu? Dobro došli, drago nam je da ste tu.

Kontakt Udruge “Vjetar u leđa”:
Ulica Josipa Račića 11
Zagreb, Croatia

Udruga „Vjetar u leđa“ prvenstveno se bavi podrškom i radionicama za potencijalno darovitu djecu od 5 do 14 godina. Provodimo edukacije za škole i vrtiće od 2012. godine.

Linkovi:

Troprstenasta teorija darovitog pojedinca obrazovnog psihologa Joseph Renzulli (1936):

Razvojni psiholog Howard Garner (1947) koji je razvio model višestruke inteligencije:
https://www.youtube.com/watch?v=iYgO8jZTFuQ

Nije forum, nije društvena mreža, nije mesto za promociju. To je WIKIPEDIA. U gostima su nam Ivana Madžarević i Gorana Gomirac iz Wikimedia Srbija, razgovaramo o najvećoj slobodnoj enciklopediji. One pričaju o njenom razvoju, pisanju i uređivanju članaka, volontiranju, kulturi, vandalizmu, trolovima, autorima i autorkama, kredibilnosti i obrazovanju. Na engleskoj Wikipediji zaključani za obradu su članci o Bušu Mlađem i Hilari Klinton, a koji su zaključani kod nas? Kako raste ova šuma znanja, ko je Wikipedianka 2020. godine, koji projekti su trenutno u toku? Pišite članke, podržite rad Wikipedije i pomozite joj da raste i postane još kvalitetnija!

U gostima nam je Miloš Živković, jedan od Bookvalista, doktorand i istraživač na Institutu za književnost. Miloš i ja pričamo o esejima i romanima Radoslava Petkovića čija je „specijalnost“ ukrštanje kultura i raznih istorijskih perioda. Usredsredili smo se na roman iz 2008. godine „Savršeno sećanje na smrt“, iako će Miloš govoriti i o njegovim esejima, „Ogled o mački“, „Čovek koji je živeo u snovima“, „Izveštaj o kugi“, „Sudbina i komentari“. Pored okultizma, pominjemo demone i Bogove, Peloponez, filozofiju, sinkretizam helinističke i hrišćanske kulture u kombinaciji sa Jejtsom i njegovim ezoteričnim spisama, metempsihozu (selidbu duše), Miloš preporučuje Džon Faulsovog „Čarobnjaka“, govori o veštinama pisanja dijaloga i kako Petković ume da predstavi ljutnju… u sred razgovora moram da promenim SD karticu, ali nastavljamo snimanje dok Miloš gleda ilustracije životinja Vilhelma Kaulbaha iz 1846. godine iz Geteove basne o lukavom liscu Rajnekeu (…) nastavljamo priču o jeziku, Plitonu, ritualima, teurgiji, getiji, oniromantiji, Brankovićima, janjičaru Konstantinu iz Ostrovice, jedno bogatstvo dešavanja i dublji pogled na događaje iz Srednjeg veka.

U gostima nam je lingvista, blogerka i profesorka srpskog jezika Tijana Damjanović. Govorimo o knjizi „Praško groblje“ Umberta Eka (1932-2016). Ako volite istoriju, politiku i savremene mehanizme moći, onda ste na pravom mestu! Zašto se roman iz 2010. godine uopšte tako zove, koliko je Eko dobar u pisanju i da li mu je važnija narativna fikcija ili akademska građa? Iako štivo zavređuje pažnju već i zbog samog prikaza sprege tajnih službi, vlasti i okultnih društava, dovešćemo u pitanje njegovu literarnu vrednost. Priča otprilike ide ovako – glavni lik Simonini je falsifikator i špijun Pijemontske republike koji biva prebačen u Pariz i počinje da radi za Napoleona III i da radi na antisemitskom spisu „Protokoli sionskih mudraca“ koji opisuje navodnu jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom. Zvuči malo smešno, zar ne? Ipak, u ovaj spin o masoneriji i Jevrejima je pre nekih 125 godina izgleda poverovalo više ljudi nego dece u Deda Mraza. Hilteru je, kažu, ovo bio jedan od dražih tekstova. Eko pokušava da celu stvar raskrinka i da nam predoči kako su tačno nastali zloglasni „Protokoli sionskih mudraca“ jer su njihove krajnje konsekvence zaista bile – progon Jevreja i Holokaust. Oni koji posegnu za ovom knjigom saznaće da su protokoli objavljeni 1903. godine u Rusiji i da je ruska tajna policija Ohrana bila njihov poručilac, jer je htela da kompromituje uticaj Jevreja u ruskom društvu. Ekovo stanovište glasi da su likovi poput Simoninija i danas prisutni među nama. Antifašizam i broba protiv antisemitizma ostaju njegove glavne teme.
Naracija ima tri toka …… roman ima tri fonta…..a nesrećni Simonini je podvojena ličnost…. Pričamo o kreiranju neprijatelja, teorijama zavere, ko ih i sa kojim ciljem forsira, fenomenu laži, krivotvorenju, istorijskim činjenicama i odgovornosti. Poslušajte i Tijaninu analizu Fukooovog klatna kao i anegdotu o slavnom falsifikatoru Denis Vrain-Lucasu koji je uspešno krivotvorio i prodao 27 hiljada pisama poznatih istorijskih ličnosti. Za kraj slušamo Tijanine preporuke koje se tiču frankofone, neokolonijalne literature. Pratite Tijanin sjajan podkast na SoundCloudu kao i njen blog „Elijar i Plavuša“.

Konačno! U goste nam je došla Nevena, prijateljica, filmofil, germanista i nosilac crnog pojasa u gledanju serija, o čemu svedoči njena rečenica „Moglo bi se reći da su korejske serije dosta površne u odnosu na kineske.“ UPOZORENJE: SPOJLERI. Naša diskusija o Netliksu otišla je u pravcu svih mogućih serija, pitamo se šta to Francuzi tačno rade pogrešno, zašto se Peaky Blinders pokvarila u poslednjoj sezoni, kako se zove ona serija o „polukorumpiranom“ policajcu, koje kineske i južnokorejske serije treba da pratite, a pominjemo i seriju u kojoj su ubili glavnog glumca – those bastards! Ovo druženje i smejanje u sitne sate ne pretenduje da bude objektivno, na momente je čak preozbiljno, ali sa Nevenom nikad nije dosadno. U pozadini se čuje mašina za veš, za slučaj da se pitate šta to tako glasno zuji.

Serije koje smo pomenule: Black Sails (2014-2017), Glee (2009-2015), južnokorejska Mr Sunshine (2018), kineska The Rise of Phoenixes (2018), dokumentarna miniserija Dirty Money (2018), dokumentarac Sour Grapes (2016), The Disappearance of Madeleine McCann (2019), The Social Dilemma (2020), Cold Case Files (2017-), The Staircase (2004-2018), American Murder: The Family Next Door (2020), The Lost Girls (2020), miniserija Dirty John (2018-), nemačka Dogs of Berlin (2018), My So-Called Life (1994-1995), Peaky Blinders: Gangs of Birmingham (2013-), Homicide: Life on the Street (1993-1999), The Wire (2002-2008), Barbarians (2020-), The Alienist: Angel of Darkness (2018-2020), Mindhunter (2017-2019), Unbelievable (2019), ruska Metod (2015-), britanska Broadchurch (2013-2017), Fyre – The Greatest Party That Never Happened (2019), japanska Giri/Haji (2019), Delhi Crimes (2019-), francuska Marseille (2016-2018), Intouchables (2011), Kalifat (2020), Fauda (2015-), belgijska Tabula Rasa (2017-), Stranger Things (2016-), američke Ozark, Homeland, The Blacklist, The 100, Criminal (2018-), Line of Duty (2012-), The Vikings, usputno pomenut Gangs of New York, indijski filmovi o boksu Mary Kom (2014) i Dangal (2016), Whiplash (2014 samo na HBO za sad), Unorthodox (2020).

Nevena ne voli horore niti filmove u kojima su glavni likovi deca ili životinje, ali zato dodaje još nekoliko Netflix serija sa Dalekog Istoka: kineska Story of Yanxi Palace (2018) i južnokorejske: Seven Day Queen (političko-istorijska, 2017), političko-istorijska serija Six flying dragons (2015-2016), o nastanku korejske dinastije Čoseon 1392. godine koja pored stvarnih ima i nekoliko izmišljenih likova, My Country the New Age (2019-), političko-istorijska od dinastije Korjo (918-1392) do dinastije Čoseon i Arthdal chronicles (2019) koja se odvija u izmišljenom svetu Arth u kome žive mitska bića, priča o izdajstvu, ljubavi i ljudskoj snazi.

U gostima mi je genijalna prijateljica, Tijana, bohemista, vrstan predavač srpskog jezika za osnovce i srednjoškolce, strance, velike i male sa kojom razgovaram o tome šta za nas znači maternji jezik, kakva su njena iskustva u radu sa učenicima u okviru škole koju vodi, koje greške praštamo u jeziku, a koje ne, šta je specifično za naš idiolekt i šta odgovara našem jezičkom osećanju. Nas dve volimo regionalne varijante jezika tj. između moje dalmatinske bake koja mi se obraćala sa „Di si janje moje, srićo moja?“ i čuvene rečenice njene bake iz okoline Pirota „Kude je ovo moje ubavo devojče?“
Moto Tijanine škole glasi: „Jedan je maternji“ i ona smatra da od svega treba napraviti zabavu pa je tako i osmislila „Književni konak“ za đake u letnjem periodu. Čućete i kako naš jezik uče stranci sa kojima radi odnosno kako im objasniti šta će nama padeži? („Ali zašto menjate reč, ne razumem!“; „Zašto se njeno ime menja, moje se ne menja?“) i anegdote sa nastave kao i njenu formulu za učenje glasovnih promena – Beograd protiv kvačica. Pratite njen rad (na Instagramu @tijana.srpskic) ako želite da negujete sopstvenu kulturu govora i izražavanja. Hvala što nas slušate i uživajte u emisiji! Music by Ciccio (@og.ciccio)

Govorim o istraživačkom novinaru i piscu iz Napulja, Robertu Savijanu (1979), koji se 14 godina krije od mafije i živi izolovano na nekom ostrvu bez kontakta sa porodicom i prijateljima. Zbog Savijanovih dokumentarnih romana „Gomore“ (2007) i „NulaNulaNula. Kako kokain vlada svetom“ (2013) promenio se način pripovedanja o organizovanom kriminalu i kriminalnoj ekonomiji. Sve je odjednom tvrđe/grublje/istinitije? U osnovi svake priče krije se mit, bilo da je to parabola o bludnom sinu ili o ljudskom usponu i padu pa tako i novi pripovedni obrasci imaju sve elemente koji čine dobru priču: osvetu, izdaju, zavist, pohlepu, želju za teritorijom i uzimanjem što veće količine moći. Kakva je nova HBO-serija, „NulaNulaNula“ iza koje stoje Savijano i reditelj „Gomore“ Stefano Solima? Koje su dobre strane i nelogičnosti u pripovedanju i zašto niko od Italijana nije rekao: „fali vam 150 kila?!“

Pomenute serije: The Sopranos, The Wire, Breaking Bad, Ozark, Suburra, Narcos, Narcos Mexico, dokumentarci: Operation Odessa, The Farmacist – True Crime meets Opioid Crisis, Dirty Money. 

Knjiga: Anabel Hernandez – Los señores del Narco (2010) 

Music by Ciccio / izdanje Geopoetika

Naša današnja tema je „Napuljski kvartet“ Elene Ferante u izdanju Bookastore. Poslušajte Martininu analizu, ovog puta, bez gosta, ali uz sjajne audio komentare dragih ljudi koji su takođe čitali Ferranteovu i iskreno govore o svojim utiscima (ca. 00:13:00). Hvala svima koji su se javili! Autofikcija je sve popularnija među čitaocima, Koja je vaša omiljena saga?
Prevod: Mirjana Ognjanović / Music by OG Ciccio

U gostima su nam Bookvalisti – Miloš Živković i Ivan Isailović – koji uređuju veoma uspešan Youtube kanal o književnosti. Upoznali su se na studijama srpske književnosti i osnovali književno društvo „Orfisti“, a nakon toga započeli svoj novi projekat. Miloš se profesionalno bavi srednjovekovnom književnošću i radi na Institutu za književnost, a Ivan je urednik u izdavaštvu na Fakultetu za medije i komunikacije. Nas troje smo pričali o našim iskustvima čitanja i nečitanja, čitalačkim preporukama, pripremanju emisija, upadanju u reč, otimanju za mikrofon, književnim večerima kao i tome zašto ne govore/ne govorimo o politici. Uživajte u emisiji i pratite ovaj kanal!

Neki autori i autorke koje smo pomenuli – Lana Bastašić, Milenko Bodirogić, Elfride Jelinek, Tomas Bernhard, Semjuel Beket, Ežen Jonesko, Sara Stridsberg, Agota Kristof, Samanta Šveblin, Laslo Krasnahorkai, Tomaž Šalamun. Knjige koje su pomenute – ep Aleksandrida, Kako se fabrikuje javno mnjenje: mediji i “pravedni ratovi” (Serž Alimi, Dominik Vidal, Matjas Rejmon, Anri Maler), Snovi i sudbine (Margerit Jursenar), Psovanje publike (Peter Handke), Kako da govorimo o knjigama koje nismo procitali (Pjer Bajar), Ruski prozor (Dragan Velikić), Oliv Kiteridž (Elizabet Straut), Don Kihot (Migel Servantes), Čile noću (Roberto Bolanjo), Život, uputstvo za upotrebu (Žorž Perek), Sto godina samoće (Gabrijel Garsija Markes), Orlov dar (Karlos Kastaneda) i Mrtve duše (Gogolj).