Kraj 2021. godine obeležila je priča o položaju četiri stotine vijetnamskih radnika koji su angažovani na izgradnji fabrike guma Linglong u Zrenjaninu. Ovi ljudi boravili su u nehumanim uslovima, radno eksploatisani i verovatne su žrtve trgovine ljudima.

Nakon objavljivanja priče o položaju radnika, stvari “na terenu” su se brzo menjale – od preseljenja radnika, lažnih vesti, vraćanja pasoša, postavljanja privatnog obezbeđenja koje ne dozvoljava pristup radnicima, preko sluđivanja javnosti različitim informacijama, pa sve do solidarnih i samoorganizovanih odgovora građana, aktivističkih grupa i udruženja na ovakvu situaciju.

U poslednjoj epizodi za ovu godinu pričamo o verovatno najtežem slučaju povreda ekonomskih i socijalnih prava u 2021. godini. U emisiji razgovaramo o tome kakav je sada položaj vijetnamskih radnika, koja su sve njihova prava (bila) povređena i nedostatku odgovora države na očevidne povrede prava ovih ljudi.

U jednoj od situacija kada je trebalo pozvati policiju, rečenica “Zovi Mej”, dugo će odzvanjati kao podsetnik na to kako izgleda kada se državne institucije potpuno povuku i prepuste “investitorima” da zavode red i krše propise.

Uprkos želji da razgovaramo direktno sa nekim od radnika iz Vijetnama, zbog njihove bezbednosti to u ovom trenutku nije moguće.

Zbog toga u emisiji učestvuju Aleksandar Vračarić iz Solidarne kuhinje i Vlada Šahović, aktivista za ljudska prava. Aleksandar i Vlada direktno su bili uključeni u mnoge stvari koje su se dešavale i još uvek se dešavaju u slučaju radnika iz Vijetnama i oni će sa nama podeliti svoja iskustva i informacije kojima raspolažu.

Pripremili: Nađa Marković i Danilo Ćurčić

Odmah nadomak Ade Ciganlije se nalazi malo kontejnersko naselje, mesto čiji stanari žive u metalnim „kutijama“ od po 12, 13 kvadrata. Njihovi domovi nemaju sanitarne čvorove, a „sanitarni kontejneri“ koji su ranije postojali potpuno su uništeni, ili nepristupačni. Zbog toga je skoro nemoguće održati higijenu jer ne postoje toaleti, tuševi, ni sudopere, što dodatno pogoršava zdravlje ovih ljudi, pogotovo u doba korona virusa. Sa ovakvom situacijom svakodnevno pokušavaju da izađu na kraj brat i sestra iz Makiša, Kadrija i Neđmija koji se, osim sa manjkom prostora i higijene, oboje bore još i sa invaliditetom.

Oni skoro da ne napuštaju kontejner jer se jako otežano kreću, pa se samo može zamisliti kako izgleda njihova sobica, u kojoj nijedna stvar nije nikada oprana.

Kadrija i Neđmija su najpre živeli ispod Pančevačkog mosta, odakle su raseljeni prvo u naselje u selu Dren, pa u Makiš. Oni već godinama unazad ne uspevaju da reše svoje stambeno pitanje. Alternativa im je nuđena u otkupu seoskih domaćinstava, da bi zatim bilo reči o izgradnji socijalnih stanova u Ovči, koja je obustavljena jer se lokalno stanovništvo pobunilo zbog dolaska Roma. Posle ovih protesta, grad Beograd odlučio je da ne sagradi zgradu za socijalne stanove za Rome, a Kadrija i Neđmija, uprkos rešenjima za stambeno zbrinjavanje, nacrtima stana, pa čak i renderima sa izgledom zgrade u koju će biti preseljeni – ostali su u kontejnerskom naselju u Makišu.

Sa njihovim slučajem upoznate su sve nadležne institucije, koje su izabrale da se ne bave njihovim stambenim zbrinjavanjem. Ovakvo ignorisanje njihovog zdravstvenog i socijalnog položaja može da rezultira katastrofalnim posledicama, pa čak i da im direktno ugrozi život.

U novoj epizodi podkasta Inicijative A 11 razgovaramo sa Kadrijom i Neđmijom o njihovoj svakodnevnici u ovako alarmantnim uslovima. Razgovaramo i o tome kako izgleda boriti se (još uvek uzaludno) za rešenje svog stambenog pitanja, dok istovremeno strahujete od svake nadolazeće zime.

Pripremili: Danilo Ćurčić i Nađa Marković

Beogradska autobuska stanica (BAS) je bila i još uvek je radno mesto za desetak nosača prtljaga. Da bi tamo mogli da rade, oni su morali da se registruju kao preduzetnici u APR-u, što je proizvelo i obavezu redovnog plaćanja poreza. 

Međutim, oni nisu imali zaključene ugovore sa BAS, čime bi se detaljno regulisali njihove prava i obaveze, pa je njihov posao i rad ulazio u domen neformalne ekonomije. 

Tokom 2019. godine, posle premeštanja dolaznih perona BAS-a, policija i obezbeđenje nosačima prtljaga su onemogućili pristup stanici, staničnom bifeu i drugim servisima na autobuskoj stanici. Ovo onemogućavanje njihovog rada često je bilo praćeno diskriminatornim izjavama kako „Cigani ne mogu da rade“ i kako im je zabranjen pristup stanici. 

Nakon što je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila da je ovakvo postupanje diskriminatorno, praksa na dolaznim peronima BAS donekle je promenjena. 

Međutim, svakodnevni pritisci za nosače postoje kako na njihovom radnom mestu, tako i u životnom okruženju, a najavljena selidba autobuske stanice na Novi Beograd mogla bi da rezultira time da nosači prtljaga ostanu bez ikakvih sredstava prihoda. 

Jedan od nosača prtljaga na BAS-ovoj stanici je Andrija, koji već godinama pokušava da svojim radom zaradi neki dinar, i koji, osim problema u ostvarivanju svog prava na rad, bije bitke i na drugim frontovima protiv rasne diskriminacije. 

U novoj epizodi podkasta Incijative A 11 razgovaramo sa njim o tome kako izgleda njegov (nesigurni), kako sada izgleda rad na autobuskoj stanici i na koji način on vidi položaj Roma u Srbiji.   

Andrija je sa nama podelio male i velike nepravde koje su mu se desile i koje mu se dešavaju zbog boje njegove kože, i uprkos svemu podseća nas na to koliko je „važno biti čovek“.      

Pripremili: Nađa Marković i Danilo Ćurčić

Više od 600 ljudi u Kamendinu, najvećem naselju za socijalno stanovanje u Beogradu, u svakodnevnom su riziku da postanu beskućnici. Od ovog broja, više od 60 domaćinstava je bez struje, a protiv velikog broja njih je pokrenut izvršni postupak za naplatu dugovanja za Infostan. Stanovici socijalnih stanova se često nalaze u situaciji da biraju između plaćanja računa i pokrivanja osnovnih životnih potreba. Koncept socijalnog stanovanja koji treba da bude održiv i priuštiv, sveo se na svoju suprotnost i postao je neodrživ i skup. Siromaštvo i njegove posledice se kriminalizuju, a stanovnici ovih „socijalnih stanova“ predstavljaju u medijima kao nemarni građani koji ne žele da plaćaju troškove stanovanja.

Jedan od posebno ugroženih stanovnika je Božidar, koji punih devet godina vodi različite postupke kako bi sprečio iseljenje iz socijalnog stana. Sa njim razgovaramo u novoj epizodi podkasta Inicijative A 11.

Sa Božidarom smo pričali o tome kako izgleda život u Kamendinu, sa kojim problemima se stanovnici suočavaju i dokle su stigli postupci koji se vode protiv njega.

Dok čekamo epilog poslednjeg pokrenutog postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava, razgovaramo o tome kako izgleda imati „rešeno“ stambeno pitanje u slučaju socijalne ugroženosti, kako je takav život od očekivanog mira doneo samo još veće probleme, i kako izgleda biti pritisnut dugovima i pretnjom od iseljenja.

Pripremili: Danilo Ćurčić i Nađa Marković

Decenijama unazad, život i rad na Deponiji u Vinči je bila svakodnevnica nekoliko desetina romskih porodica, sve do decembra 2018. godine, kada je došlo do njihovog prinudnog raseljavanja zbog izgradnje dugo očekivane spalionice otpada u Beogradu. Ovim porodicama je Deponija predstavljala mesto za život, kao i glavni izvor prihoda, jer su sakupljanjem sekundardnih sirovina obezbeđivali osnovne potrebe svojim porodicama. 

Uslovi na Deponiji su bili veoma surovi, jer njeni stanari nisu imali vode i struje u barakama, a život im se svodio na konstantnu okruženost smećem.

Tako je bilo do pre dve i po godine, kada su gradske vlasti bagerima „upale“ na Deponiju, i bez ikakve prethodne najave, porušili domove sakupljačima sekundarnih sirovina. U jednom danu, oni su ostali bez celokupne svoje imovine. Jedan deo porodica je ostao u Beogradu i za njih su pronađena neka stambena rešenja, dok je porodicama van Beograda prva stambena alternativa ponuđena tek prošle godine, pa su neki od njih morali da se snalaze i spavaju najpre u kolima, a zatim i u smeštajima koji su neadekvatni za mnogočlane porodice sa malom decom.

Kako je ceo proces raseljavanja protekao mimo standarda kojima su garantovana ljudska prava, Inicijativa A 11 je podnela žalbu nezavisnom mehanizmu Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je bila glavni investitor izgradnje spalionice, u kojoj je zatražila malo zakasnele pravde za ove porodice u vidu stambenih rešenja, kompenzacije za uništenu imovinu i obnavljanja izvora prihoda.

Dok čekamo nastavak ovog postupka, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Snežanom, jednom od stanarki Deponije, koja će sa nama podeliti svoja iskustva sa Deponije, kao i to kako je izgledalo samo raseljavanje i život nakon raseljavanja. 

Kako je živeti i raditi na Deponiji i kako nastaviti život kad ostanete bez Deponije koja vam je godinama bila centar životnih aktivnosti?

Pripremili: Nađa Marković i Danilo Ćurčić. 

Pre petnaest meseci, kada je proglašena pandemija koronavirusa, mnogi od nas prisetili su se beskućnika i beskućnica i shvatili da mere samoizolacije i policijski čas po njih imaju potpuno drugačije posledice. Uprkos obećanjima da će im biti pružena zaštita od koronavirusa, neki od njih tokom policijskog časa bili su kažnjavani u prekršajnim postupcima jer nisu boravili u kućama koje nemaju, a Prihvatilište za odrasla i stara lica u Beogradu – jedina ustanova koja se bavi prihvatom i zaštitom beskućnika i beskućnica – zatvorilo im je svoja vrata. Tako je stalna kriza u kojoj se ovi ljudi nalaze postala još vidljivija, a javnost se posebno zainteresovala za probleme beskućnika i beskućnica usled reakcija aktivističkih grupa, organizacija za zaštitu ljudskih prava i pojedinaca koji pomažu ovu potpuno zanemarenu populaciju.

U novoj epizodi podkasta Inicijative A 11 razgovaramo sa Milanom, jednim od stotina, ako ne i hiljada beskućnika u Beogradu, koji sa nama deli iskustva o sistemu socijalne zaštite iznutra. Sa njim smo razgovarali kako izgleda život u Prihvatilištu za odrasla i stara lica u koje je uspeo da se smesti krajem prošle godine, kada je posle sedam meseci potpune blokade ova institucija pod pritiskom javnosti konačno otvorila vrata.

Nakon toga, gradske vlasti privremeno su povećale kapacitete Prihvatilišta, ali se na dugoročnom planu ništa ne menja, a problem beskućništva iskrsava u javnosti od zime do zime.

Kako izgleda izolacioni blok u Prihvatilištu, da li se u njemu sme otvarati prozor, zbog čega policija dolazi da rešava problem izazvan time što korisnici ne mogu da dobiju čašu mlake vode i kašiku šećera, kako izgleda život sa sedam dinara u džepu i kako se nositi sa svim tim?

Pripremili: Danilo Ćurčić i Nađa Marković

lalala

Gošće četvrtog podcasta Inicijative A 11, Tara Rukeci iz Zrenjaninskog socijalnog foruma i Čedanka Andrić iz UGS Nezavisnost, razgovarale su o stanju radnih prava u doba pandemije korona virusa, načinima na koje se organizuju radnice i radnici iz sektora koji su ovom krizom najviše pogođeni, ali i o merama pomoći koje je Vlada donela i procenama koliko će one biti delotvorne. 

Gošća trećeg podcasta je Tamara Lukšić Orlandić, bivša zamenica Zaštitnika građana za prava deteta.

Nacrt zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta predvideo je formiranje posebne institucije za zaštitu prava deteta. Dok se suočavamo sa slabljenjem institucija za zaštitu ljudskih prava, razgovaramo o tome da li nam je potrebna još jedna takva institucija i da li naučene lekcije mogu doprineti da se iste greške ne ponove kod fomiranja Zaštitnika prava deteta?

Razgovor vodi Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11.

Epizoda je nastala u okviru projekta „Operacionalizacija ljudskih prava – od praktičnih politika do lokalnog nivoa“ koji A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava sprovodi u saradnji sa Britanskom ambasadom u Beogradu.

Stavovi izneti u okviru ove epizode predstavljaju stavove njenih učesnika i ne odražavaju nužno i stavove Britanske ambasade u Beogradu

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavilo je da će se na jesen usvojiti 15 novih zakona koji će „unaprediti položaj građana“. Uprkos najavama, svedoci smo sve većeg socijalnog raslojavanja u Srbiji, sa 1,8 miliona građana i građanki u riziku od siromaštva.

Da li korisnici socijalne zaštite dolaze po socijalnu pomoć audijem, kako izgleda socijalni dijalog, šta se dešava sa prinudnim radom i koliko uopšte iznosi socijalna pomoć u Srbiji?

O svemu ovome razgovaramo sa Ivanom Sekulovićem iz Fondacije Centar za demokratiju.

Razgovor vodi Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11.

Epizoda je nastala u okviru projekta „Operacionalizacija ljudskih prava – od praktičnih politika do lokalnog nivoa“ koji A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava sprovodi u saradnji sa Britanskom ambasadom u Beogradu.

Stavovi izneti u okviru ove epizode predstavljaju stavove njenih učesnika i ne odražavaju nužno i stavove Britanske ambasade u Beogradu