Sanja Radović, istoričarka: Rat u Ukrajini i Zapadni Balkan- Ženergija HUB

Ženergija
Zašto je polarizacija po pitanju rata u Ukrajini posebno opasna za područje Zapadnog Balkana? Šta iz istorije možemo naučiti i iskoristiti za kritičko pristupanje ovoj temi?
Zašto je polarizacija po pitanju rata u Ukrajini posebno opasna za područje Zapadnog Balkana? Šta iz istorije možemo naučiti i iskoristiti za kritičko pristupanje ovoj temi?

Sagovornica ovog četvrtka nam je Sanja Radović, istoričaka iz Beograda, bavi se diplomatskom istorijom, Hladnim ratom i spoljnom politikom Jugoslavije. Doktorirala je na jugoslovensko-kineskim odnosima, a u fokusu njenih interesovanja su odnosi među velikim silama u Hladnom ratu. Posebno je zanima kako su se hladnoratovske političke okolnosti reflektovale na zemlje trećeg sveta, sa posebnim akcentom na Jugoslaviju i njenu politiku nesvrstavanja i balansiranja između blokova.

Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja koja pliva u vodama digitalnih komunikacija i marketinga, sa posebnim zanimanjem za njihovu primenu u borbi za bolje društvo, polaznica drugog Ženergija HUB-a.
Epizoda je ostvarena u saradnji sa Forumom ZFD, u okviru podkasta Balkan.Perspectives.

Sonja Prodanović- Forum Ziviler Friedensdienst – Serbia i Ženergija

Ženergija
ARHITEKTURA TRAUME!
ARHITEKTURA TRAUME! Pamtimo kulturu otpora početkom devedesetih.

Razgovaraju: @Ana Pejovic Grmuša , projektna menadžerka Forum ZFD, Sonja Prodanović, naučnica, aktivistkinja, eko feministkinja.& zoe gudović.

Sonja Prodanović, rođena i završila je srednje obrazovanje u Dubrovniku (Hrvatska). Studirala je arhitekturu na Univerzitetu u Beogradu (Srbija), radila kao arhitektkinja u UK (Cumbernauld new Town; London Borough of Greenwich&Richmond&Brent; GLC 9Greater London Council)1976. vratila se u Beograd, i radila do penzionisanja u IAUS (Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije). Odmah 1991. godine postala je aktivna u antiratnom i pokreta žena za mir. Kontinuirano od 1973. promoviše ideju održivog razvoja i važnost uključivanja civilnog društva; aktivna u formiranju FENCE-a (Federacije organizacije civilnog društva u Srbiji) i nezavisnih istraživačkih medija.

Lepa Mlađenović- Forum Ziviler Friedensdienst – Serbia i Ženergija

Ženergija
ARHITEKTURA TRAUME!
ARHITEKTURA TRAUME! Pamtimo kulturu otpora početkom devedesetih.
Beležimo glasove žena, hrabrih saborkinja koje su ustale protiv rata, mobilizacije, mržnje, nacionalizma. Sećamo se Crnog flora, najvećeg antiratnog protesta u Srbiji kao i drugih antiratnih akcija.

Lepa Mlađenović, feministkinja i antiratna aktivistkinja koja je poznata kao jedna od pionirki drugog talasa feminističkog pokreta u Srbiji. Ona je feministička konsultantkinja za žene preživele muško nasilje ili lezbofobiju, facilitatorka radionica, spisateljica, predavačica i aktivna članica nekoliko internacionalnih odbora i mreža vezanih za lezbejska prava i nasilje nad ženama. Lepa Mlađenović predstavlja simbol ženskog aktivizma u bivšoj SFR Jugoslaviji. Rođena je u Beogradu, u Jugoslaviji. Svoje djetinjstvo i letnje praznike je provodila u Sarajevu i na Jadranskome moru. Živi u Beogradu.

Mensura Lula Mikijelj, ARHITEKTURA TRAUME, Forum Ziviler Friedensdienst – Serbia i Ženergija

Ženergija
Serija intervjua ARHITEKTURA TRAUME! radi se u saradnji Forum Ziviler Friedensdienst – Serbia i Ženergija.
Serija intervjua ARHITEKTURA TRAUME! radi se u saradnji Forum Ziviler Friedensdienst – Serbia i Ženergija. Pred vama je druga emisija gde razgovaraju: Ana Pejović Grmuša, projektna menadžerka Forum ZFD, Mensura Lula Mikijelj, umetnička saradnica na filmu, sekretarica režije
i aktivistkinja & zoe gudović.
Mensura Lula Mikijelj, umetnička saradnica na filmu, sekretarica režije i aktivistkinja, radila je na nekim od najvažnijih jugoslovenskih filmova, poput Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Davitelj protiv davitelja, Tito i ja. Aktivistkinja postaje 1991. kad se pismom obraća Udruženju filmskih radnika i povlači iz posla uz reči da ne može da više radi u gradu koji šalje smrt, a da ona pri tom pravi umetnost. Tokom ratnih i poratnih godina organizovala i učestvovala u čitavom nizu antiratnih i humanitarnih akcija u Beogradu. Spakovala i transportovala na hiljade paketa pomoći i organizovala prve posete beogradskih intelektualaca ratnom Sarajevu.

Jelena Trpković, ARHITEKTURA TRAUME- Forum Ziviler Friedensdienst – Serbia i Ženergija

Ženergija
ARHITEKTURA TRAUME
Pamtimo kulturu otpora početkom devedesetih.
ARHITEKTURA TRAUME
Pamtimo kulturu otpora početkom devedesetih.
Beležimo glasove žena, hrabrih saborkinja koje su ustale protiv rata, mobilizacije, mržnje, nacionalizma. Sećamo se Crnog flora, najvećeg antiratnog protesta u Srbiji kao i drugih antiratnih akcija.
Gošća:
Jelena Trpković, slikarka
Rođena u Beogradu, u kom i živi. Izlagala je na samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, i predavala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 1980. do 1999. živela u Dubrovniku. Priredila je osam knjiga iz zaostavštine svog supruga Milana Milišića, stradalog u granatiranju Dubrovnika 1991. Bila je aktivna u antiratnim i mitrovnim pokretima devedesetih u Beogradu.
Saradnja Forum Ziviler Friedensdienst – Serbia i Ženergija
31.maj 2022, Beograd

Autonomni festival žena- Ženergija HUB

Ženergija
Feministički festivali postoje gotovo u svim zemljama nekadašnje Jugoslavije, i iako može delovati površno da se ovakva dešavanja organizuju, dešavanja gde se đuska, zabavlja, i da to nema nikakve veze sa feminizmom, istina je da je ovaj format zaista potreban za umrežavanje žena, podizanaj vidljivosti praksi i pojava koje su štetne po žene, a koje su veoma ustaljene i prihvaćene.
Feministički festivali postoje gotovo u svim zemljama nekadašnje Jugoslavije, i iako može delovati površno da se ovakva dešavanja organizuju, dešavanja gde se đuska, zabavlja, i da to nema nikakve veze sa feminizmom, istina je da je ovaj format zaista potreban za umrežavanje žena, podizanaj vidljivosti praksi i pojava koje su štetne po žene, a koje su veoma ustaljene i prihvaćene. Na festivalu možemo da imamo tribine koje spajajaju ekspertski pogled na stvari sa svakodnevnim iskustvom žena koje možda nisu upoznate sa njim, stvaralaštvo i umetnost žena koje su pokrenule svoju priču .
Treći autonomni festival žena, AFŽ, održava se sledeće nedelje, od 6. do 12. juna, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, a program je raznolik i sadržajan.
Razgovaramo sa Tamarom Srijemac i Jelenom Anđelovskom koje čine deo tima iza festival.
Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja, polaznica drugog Ženergija Hub.

Mentorstvo: Dragana Jevtić i Maša Mileusnić- Ženergija HUB

Ženergija
Mentorstvo je specifičan odnos gde obe strane (i mentor/ka i menti/mentorina) uče, bez obzira na godine i iskustvo.
Mentorstvo je specifičan odnos gde obe strane (i mentor/ka i menti/mentorina) uče, bez obzira na godine i iskustvo. Njegova važnost je što mentorski odnos predstavlja siguran prostor za razmenu znanja i iskustva, bez obzira na godine ili iskustvo i predstavlja važan alat za umrežavanje i prepoznavanje potencijala i potreba. U kontekstu osnaživanja žena, mentorstvom stvaramo prostor za upoznavanje i donošenje promena koje su nam potrebne.

Razgovaraju Dragana Jevtić koja je ljubav prema mentorstvu otkrila kroz projekat „Kreativno društvo”, 2011. godine, Maša Mileusnić koja je provela skoro 30 godina na televiziji kao izveštačica, voditeljka vesti, urednica, korespondetkinja i konsultantkinja za medije.& autorka emisije Milana Vojnović, diplomirana filološkinja, polaznica drugog Ženergija Hub

Preslušavanje može da počne!!

#ženergija #solidarity #supportlocalartists #feministpower #feministpodcast #serbia #belgrade #ženergijahub

Jelena Vukićević – Ženergija HUB

Ženergija
Koje je mesto književnosti na mrežama?
Koje je mesto književnosti na mrežama?
Večeras sa Jelenom Vukićević razgovaramo o bookstagramu – kada Instagram, društvena mreža namenjena vizuelnom sadržaju preraste u sredstvo kojim se komuniciraju važne poruke savremenih književnih dela. Zašto je važno da ispitujemo granice novih tehnologija, digitalnih komunikacija i šta dobijamo njihovim ukrštanjem sa (lepom) pisanom reči? Ima li u tom aktivizma i pobune?

Jelena je diplomirala opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu, a master studije kulturologije je završila na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na Instagram platformi, novembra 2020. godine započela je projekat ВИСИБАБА, književno-foto editorijal, gde umetničkim fotografijama ilustruje pažljivo odabrane komade iz pojedinih književnih dela.
Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja, polaznica drugog Ženergija HUB-a.

Street Art Belgrade – Ženergija HUB

Ženergija
Šta sve iz street art-a jednog grada možemo saznati o njemu?
Šta sve iz street art-a jednog grada možemo saznati o njemu?
O umetnosti ulice i posebno street artu u Beogradu razgovaramo sa Ljiljanom i Jelenom iz Street Art Belgrade. Svojim radom, one popularizuju ovaj vid umetnosti, upoznajući širu publiku sa muralima, grafitima, stensilima i ostalim elementima koji su prisutni na zidovima širom grada, kroz ture, knjige, različite projekte.
Ljiljana Radošević je istoričarka umetnosti koja se od 2000. godine bavi istraživanjem grafita i street art-a. U okviru organizacije Street Art Belgrade bavi se istraživanjem, dokumentovanjem i promocijom ovih umetničkih formi.
Jelena Popović Đorđević, predsednica udruženja Kruna i menadžerka i PR projekta „Street Art Belgrade“, iza koga ovo udruženje stoji. .Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja, polaznica drugog Ženergija HUB-a.

Dubravka Đurić – Ženergija HUB

Ženergija
Večerašnja emisija posvećena je ženskom aktivizmu i stvaralačkom radu Dubravke Đurić, koja je ove godine ponela nagradu Sefema!
Večerašnja emisija posvećena je ženskom aktivizmu i stvaralačkom radu Dubravke Đurić, koja je ove godine ponela nagradu Sefema!

Dubravka Đurić je redovna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije. Bavi se teorijom medija i teorijom književnosti, posebno je zanimaju feminističke teorije popularne kulture i poezije, kao i eksperimentalna poezija.Bavi se performativnom poezijom, performance poetry. Objavila je mnoge studije,a njene pesme su prevođene na 8 jezika i ove godine je ponela nagradu Anđelka Milić, koju dodeljuje Sefem za feminističko stvaralaštvo u oblasti nauke i kulture, za podršku tom stvaralaštvu i primenu feminističkih ideja u različitim oblastima društvenog života.
Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja koja pliva u vodama digitalnih komunikacija i marketinga, sa posebnim zanimanjem za njihovu primenu u borbi za bolje društvo, polaznica drugog Ženergija HUB-a.