Šta je bioart i kako se u likovno stvaranje uklapaju gljive i fermentacija?

O ovome smo razgovarali sa Adrienn Újházi , umetnicom iz Novog Sada.

Osnovne i master studije slikarstva je završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2021. godine je u statusu samostalne umetnice, a u svom radu istražuje interdisciplinarnu teritoriju između umetnosti, nauke i tehnologije (ASTS), rasvetljavajući afinitete između čoveka i prirode. Koristi niz umetničkih pristupa koji uključuju fotografiju, instalaciju, video, slikanje i vajanje sa živim kulturnim oblicima, kako bi istražila koncepte koji se tiču odnosa društva sa prirodnim svetom.

Muzika u emisiji:
Incubus – Psychipsilocybin
Beautiful Chorus – Brilliant Micellium
Chairlift – Garbage
Baebadoobee – Apple Cider
Jason Mraz – Disco sun

Kako bi bilo da umetnost sama nalazi put do nas? Da se poput novina raznosi ulicama i da imamo priliku da nasumično upoznajemo autore/ke kada nam, bez ikakvog predumišljaja njihovo delo dođe do ruku?

Papergirl Beograd pokrenule su tri obične devojke: Radmila, Jelena i Nina, obične devojke na biciklima koje voze svoju “tour the art” po gradu i poklanjaju umetnost. Radove urolaju u rolnu, vežu mašnicom i dele nasumice prolaznicima na ulici. Umetnine sakupljaju putem konkursa i dolaze od svakog ko želi da bude deo ove priče. Nakon prikupljanja radovi se izlažu na kolektivnoj izložbi, a potom ih dele slučajnim prolaznicima i prolaznicama.

Iako galerija i hub fizički ne postoje više, Papergirl je živi organizam koji raste i okuplja ljude koji žele da podele deo sebe i svog stvaranja sa jednako znatiželjnom publikom.

Muzika u emisiji:
M.I.A. – Paper Planes
The Smiths – Some Girls are Bigger than Others
Artan Lili – Ako stanemo tu
David Bowie – Golden years
Pulp – Common people

Ana Kostadinović Kosta, specijalistkinja za pričanje priča, koja rado spaja i premošćava izazove u prenošenju ključnih poruka. Veruje da su mreže važan alat u informisanju, podizanju svesti i kreiranju javnog mnjenja i na tome radi svakodnevno, deleći svoju borbu i ohrabrujući druge da urade isto. Zahvaljujući Aninom i angažmanu njenih saboraca i saborkinja, u Srbiji je obezbeđen lek Trikafta, koji znatno olakšava živote ljudi sa cističnom fibrozom.

Muzika u emisiji:
+1 – Koga imaš
Lollobrigida – Sutra
Sergio Lounge – Concordia
Bas i Stega – Kalifornija
Aklea Neon – Na dah

ARHITEKTURA TRAUME! Pamtimo kulturu otpora početkom devedesetih.
Beležimo glasove žena, hrabrih saborkinja koje su ustale protiv rata, mobilizacije, mržnje, nacionalizma. Sećamo se Crnog flora, najvećeg antiratnog protesta u Srbiji kao i drugih antiratnih akcija.

Lina Vušković je aktivistkinja i feministkinja, jedna od osnivačica Centra za antiratnu akciju, Žene u crnom, Ženske Stranke-ŽEST, feministička grupu „Žena i društvo“, autorka knjige Ženska strana rata, kao i film „Žanka“ posvećen Žanki Stojanović, majci Nebojše Stojanovića, jednog od 16 žrtvovanih radnica i radnika RTS-a prilikom bombardovanja Srbije 1999. koje su počinile NATO snage , 23. aprila. Mnogo važnih akcija i istorijskog pamćenja je u ovoj emisiji!

Seriju intervjua pod nazivom ARHITEKTURA TRAUME! je saradnja Forum Ziviler Friedensdienst – Serbia i Ženergije.

Zašto je polarizacija po pitanju rata u Ukrajini posebno opasna za područje Zapadnog Balkana? Šta iz istorije možemo naučiti i iskoristiti za kritičko pristupanje ovoj temi?

Sagovornica ovog četvrtka nam je Sanja Radović, istoričaka iz Beograda, bavi se diplomatskom istorijom, Hladnim ratom i spoljnom politikom Jugoslavije. Doktorirala je na jugoslovensko-kineskim odnosima, a u fokusu njenih interesovanja su odnosi među velikim silama u Hladnom ratu. Posebno je zanima kako su se hladnoratovske političke okolnosti reflektovale na zemlje trećeg sveta, sa posebnim akcentom na Jugoslaviju i njenu politiku nesvrstavanja i balansiranja između blokova.

Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja koja pliva u vodama digitalnih komunikacija i marketinga, sa posebnim zanimanjem za njihovu primenu u borbi za bolje društvo, polaznica drugog Ženergija HUB-a.
Epizoda je ostvarena u saradnji sa Forumom ZFD, u okviru podkasta Balkan.Perspectives.

ARHITEKTURA TRAUME! Pamtimo kulturu otpora početkom devedesetih.

Razgovaraju: @Ana Pejovic Grmuša , projektna menadžerka Forum ZFD, Sonja Prodanović, naučnica, aktivistkinja, eko feministkinja.& zoe gudović.

Sonja Prodanović, rođena i završila je srednje obrazovanje u Dubrovniku (Hrvatska). Studirala je arhitekturu na Univerzitetu u Beogradu (Srbija), radila kao arhitektkinja u UK (Cumbernauld new Town; London Borough of Greenwich&Richmond&Brent; GLC 9Greater London Council)1976. vratila se u Beograd, i radila do penzionisanja u IAUS (Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije). Odmah 1991. godine postala je aktivna u antiratnom i pokreta žena za mir. Kontinuirano od 1973. promoviše ideju održivog razvoja i važnost uključivanja civilnog društva; aktivna u formiranju FENCE-a (Federacije organizacije civilnog društva u Srbiji) i nezavisnih istraživačkih medija.

ARHITEKTURA TRAUME! Pamtimo kulturu otpora početkom devedesetih.
Beležimo glasove žena, hrabrih saborkinja koje su ustale protiv rata, mobilizacije, mržnje, nacionalizma. Sećamo se Crnog flora, najvećeg antiratnog protesta u Srbiji kao i drugih antiratnih akcija.

Lepa Mlađenović, feministkinja i antiratna aktivistkinja koja je poznata kao jedna od pionirki drugog talasa feminističkog pokreta u Srbiji. Ona je feministička konsultantkinja za žene preživele muško nasilje ili lezbofobiju, facilitatorka radionica, spisateljica, predavačica i aktivna članica nekoliko internacionalnih odbora i mreža vezanih za lezbejska prava i nasilje nad ženama. Lepa Mlađenović predstavlja simbol ženskog aktivizma u bivšoj SFR Jugoslaviji. Rođena je u Beogradu, u Jugoslaviji. Svoje djetinjstvo i letnje praznike je provodila u Sarajevu i na Jadranskome moru. Živi u Beogradu.

Serija intervjua ARHITEKTURA TRAUME! radi se u saradnji Forum Ziviler Friedensdienst – Serbia i Ženergija. Pred vama je druga emisija gde razgovaraju: Ana Pejović Grmuša, projektna menadžerka Forum ZFD, Mensura Lula Mikijelj, umetnička saradnica na filmu, sekretarica režije
i aktivistkinja & zoe gudović.
Mensura Lula Mikijelj, umetnička saradnica na filmu, sekretarica režije i aktivistkinja, radila je na nekim od najvažnijih jugoslovenskih filmova, poput Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Davitelj protiv davitelja, Tito i ja. Aktivistkinja postaje 1991. kad se pismom obraća Udruženju filmskih radnika i povlači iz posla uz reči da ne može da više radi u gradu koji šalje smrt, a da ona pri tom pravi umetnost. Tokom ratnih i poratnih godina organizovala i učestvovala u čitavom nizu antiratnih i humanitarnih akcija u Beogradu. Spakovala i transportovala na hiljade paketa pomoći i organizovala prve posete beogradskih intelektualaca ratnom Sarajevu.

ARHITEKTURA TRAUME
Pamtimo kulturu otpora početkom devedesetih.
Beležimo glasove žena, hrabrih saborkinja koje su ustale protiv rata, mobilizacije, mržnje, nacionalizma. Sećamo se Crnog flora, najvećeg antiratnog protesta u Srbiji kao i drugih antiratnih akcija.
Gošća:
Jelena Trpković, slikarka
Rođena u Beogradu, u kom i živi. Izlagala je na samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, i predavala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 1980. do 1999. živela u Dubrovniku. Priredila je osam knjiga iz zaostavštine svog supruga Milana Milišića, stradalog u granatiranju Dubrovnika 1991. Bila je aktivna u antiratnim i mitrovnim pokretima devedesetih u Beogradu.
Saradnja Forum Ziviler Friedensdienst – Serbia i Ženergija
31.maj 2022, Beograd

Feministički festivali postoje gotovo u svim zemljama nekadašnje Jugoslavije, i iako može delovati površno da se ovakva dešavanja organizuju, dešavanja gde se đuska, zabavlja, i da to nema nikakve veze sa feminizmom, istina je da je ovaj format zaista potreban za umrežavanje žena, podizanaj vidljivosti praksi i pojava koje su štetne po žene, a koje su veoma ustaljene i prihvaćene. Na festivalu možemo da imamo tribine koje spajajaju ekspertski pogled na stvari sa svakodnevnim iskustvom žena koje možda nisu upoznate sa njim, stvaralaštvo i umetnost žena koje su pokrenule svoju priču .
Treći autonomni festival žena, AFŽ, održava se sledeće nedelje, od 6. do 12. juna, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, a program je raznolik i sadržajan.
Razgovaramo sa Tamarom Srijemac i Jelenom Anđelovskom koje čine deo tima iza festival.
Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja, polaznica drugog Ženergija Hub.