Rani decembar, na kafu mi je došla Andrijana i snimile smo emisiju, u jednom dahu. Čavrljale smo o Jergovićevom tekstu i pesmi Zdravka Čolića „Stanica Podlugovi“. Preko Miše Kovača prešle smo na Bazdulja i stigle do ruskog filma “Otpuštanje pesnica” (2021) rediteljke Kire Kovalenko (uporno je zovemo Kaja) kojeg smo sinoć pogledale u okviru Festivala autorskog filma. Ključne reči kamenolom, čemer, jezivština

Znate li ko je u “Big Bang Theory” socijalno-emocionalna podrška Sheldonu? I može li se takvima pomoći? U gostima mi je sjajan psiholog i drag prijatelj Tomislav Goldin koji se već 13 godina bavi darovitošću kako u školi tako i u udruzi “Vjetar u leđa” koja radi sa malim genijalcima.

Pričamo o tome da li smo svi daroviti, da li je inteligencija urođena i da li visoki IQ garantuje uspeh u životu? Tomislav priča i o motivaciji, mentalnom sklopu, o tome kako različite zemlje gledaju na darovitost i koja to država ima svoje Centre za darovite? (hm mislim da i vi već znate). Takođe, da li bi se Finac sa najboljim rezultatom na PISA testu snašao u Beogradu ili Zagrebu? Dobro došli, drago nam je da ste tu.

Kontakt Udruge “Vjetar u leđa”:
Ulica Josipa Račića 11
Zagreb, Croatia

Udruga „Vjetar u leđa“ prvenstveno se bavi podrškom i radionicama za potencijalno darovitu djecu od 5 do 14 godina. Provodimo edukacije za škole i vrtiće od 2012. godine.

Linkovi:

Troprstenasta teorija darovitog pojedinca obrazovnog psihologa Joseph Renzulli (1936):

Razvojni psiholog Howard Garner (1947) koji je razvio model višestruke inteligencije:
https://www.youtube.com/watch?v=iYgO8jZTFuQ

Nije forum, nije društvena mreža, nije mesto za promociju. To je WIKIPEDIA. U gostima su nam Ivana Madžarević i Gorana Gomirac iz Wikimedia Srbija, razgovaramo o najvećoj slobodnoj enciklopediji. One pričaju o njenom razvoju, pisanju i uređivanju članaka, volontiranju, kulturi, vandalizmu, trolovima, autorima i autorkama, kredibilnosti i obrazovanju. Na engleskoj Wikipediji zaključani za obradu su članci o Bušu Mlađem i Hilari Klinton, a koji su zaključani kod nas? Kako raste ova šuma znanja, ko je Wikipedianka 2020. godine, koji projekti su trenutno u toku? Pišite članke, podržite rad Wikipedije i pomozite joj da raste i postane još kvalitetnija!

U gostima nam je Miloš Živković, jedan od Bookvalista, doktorand i istraživač na Institutu za književnost. Miloš i ja pričamo o esejima i romanima Radoslava Petkovića čija je „specijalnost“ ukrštanje kultura i raznih istorijskih perioda. Usredsredili smo se na roman iz 2008. godine „Savršeno sećanje na smrt“, iako će Miloš govoriti i o njegovim esejima, „Ogled o mački“, „Čovek koji je živeo u snovima“, „Izveštaj o kugi“, „Sudbina i komentari“. Pored okultizma, pominjemo demone i Bogove, Peloponez, filozofiju, sinkretizam helinističke i hrišćanske kulture u kombinaciji sa Jejtsom i njegovim ezoteričnim spisama, metempsihozu (selidbu duše), Miloš preporučuje Džon Faulsovog „Čarobnjaka“, govori o veštinama pisanja dijaloga i kako Petković ume da predstavi ljutnju… u sred razgovora moram da promenim SD karticu, ali nastavljamo snimanje dok Miloš gleda ilustracije životinja Vilhelma Kaulbaha iz 1846. godine iz Geteove basne o lukavom liscu Rajnekeu (…) nastavljamo priču o jeziku, Plitonu, ritualima, teurgiji, getiji, oniromantiji, Brankovićima, janjičaru Konstantinu iz Ostrovice, jedno bogatstvo dešavanja i dublji pogled na događaje iz Srednjeg veka.

U gostima nam je lingvista, blogerka i profesorka srpskog jezika Tijana Damjanović. Govorimo o knjizi „Praško groblje“ Umberta Eka (1932-2016). Ako volite istoriju, politiku i savremene mehanizme moći, onda ste na pravom mestu! Zašto se roman iz 2010. godine uopšte tako zove, koliko je Eko dobar u pisanju i da li mu je važnija narativna fikcija ili akademska građa? Iako štivo zavređuje pažnju već i zbog samog prikaza sprege tajnih službi, vlasti i okultnih društava, dovešćemo u pitanje njegovu literarnu vrednost. Priča otprilike ide ovako – glavni lik Simonini je falsifikator i špijun Pijemontske republike koji biva prebačen u Pariz i počinje da radi za Napoleona III i da radi na antisemitskom spisu „Protokoli sionskih mudraca“ koji opisuje navodnu jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom. Zvuči malo smešno, zar ne? Ipak, u ovaj spin o masoneriji i Jevrejima je pre nekih 125 godina izgleda poverovalo više ljudi nego dece u Deda Mraza. Hilteru je, kažu, ovo bio jedan od dražih tekstova. Eko pokušava da celu stvar raskrinka i da nam predoči kako su tačno nastali zloglasni „Protokoli sionskih mudraca“ jer su njihove krajnje konsekvence zaista bile – progon Jevreja i Holokaust. Oni koji posegnu za ovom knjigom saznaće da su protokoli objavljeni 1903. godine u Rusiji i da je ruska tajna policija Ohrana bila njihov poručilac, jer je htela da kompromituje uticaj Jevreja u ruskom društvu. Ekovo stanovište glasi da su likovi poput Simoninija i danas prisutni među nama. Antifašizam i broba protiv antisemitizma ostaju njegove glavne teme.
Naracija ima tri toka …… roman ima tri fonta…..a nesrećni Simonini je podvojena ličnost…. Pričamo o kreiranju neprijatelja, teorijama zavere, ko ih i sa kojim ciljem forsira, fenomenu laži, krivotvorenju, istorijskim činjenicama i odgovornosti. Poslušajte i Tijaninu analizu Fukooovog klatna kao i anegdotu o slavnom falsifikatoru Denis Vrain-Lucasu koji je uspešno krivotvorio i prodao 27 hiljada pisama poznatih istorijskih ličnosti. Za kraj slušamo Tijanine preporuke koje se tiču frankofone, neokolonijalne literature. Pratite Tijanin sjajan podkast na SoundCloudu kao i njen blog „Elijar i Plavuša“.