Aktuelni roman Simonide Milojković „U zagrljaju princa tame“ uvodi nas u mrak satanističke sekte među beogradskim srednjoškolcima, a u podcastu „Život na srpskom“ Simonida kaže da je i on baziran na istinitim pričama.

Roman „Grabljivica“ Simonida Milojković napisala je na osnovu ispovesti prostitutke iz Srbije; „Ljubav u doba kokaina“ istraživala je godinama razgovarajući sa narkomanima; a „U zagrljaju princa tame“ fokus stavlja na sekte, koje su, kaže, prisutnije nego ikada u našem društvu. Neke je prepoznala iza tragedija za koje je čula u svom okruženju, a priča donosi i detalje slučajeva s kojima se susrela volontirajući u organizaciji koja pomaže mladim žrtvama satanističkih sekti.

„Čini šta hoćeš i neka ti to bude jedini zakon“ – Simonida smatra da je taj citat Alistera Kroulija glavni adut u vrbovanju tinejdžera. U podcastu „Život na srpskom“ otkriva i kako izgledaju crne mise, kakve zadatke dobijaju članovi, a priču o sektašenju širi i na vračare, nju ejdž gurue, lajfkoučeve, pa i neke poznate ličnosti.

Nova epizoda DLZ je tu, a u studiju se pojavio relocirani Marko Vidojković, tako da se Nenad Kulačin podsetio kako je to boriti se za reč od prve do poslednje sekunde prvog dela emisije. Ah, koliko tema i događaja: trijumf građana Srbije na protestu protiv nasilja, koji ne bi bio tako upečatljiv da prethodnog dana poglavar svih Srba nije doživeo da mu na rođenoj žurci gosti zapale pre duvanja svećica. Kratak i oprezan osvrt na situaciju na Kosovu, za koju se nikad ne zna da li u potpunosti izmiče kontroli ili, kao do sad, samo malo. Čućete i kako je luksemburško regulaciono telo odreagovalo na drukanje REM zbog dobronamernih kritika koje DLZ upućuje državnom vrhu.

Kao i obično, pravi gost u pravom trenutku – pravo iz bolnice „Laza Lazarević“, psihijatar dr Igor Radosavljević! Joj, koliko se tu tek tema našlo, a doktor je u svakoj izdominirao: mentalno stanje autora DLZ, uticaj masovnih ubistava na kolektivnu psihu, uticaj građanskih protesta na psiha, uticaj kiše na kolektivnu psihu prisilnih putnika autobusa, uz sumorne prognoze o bližoj i nešto daljoj budućnosti, ali ipak i optimizam doktora kada je reč o dalekoj budućnosti (dva do tri veka?).

U Magarećem kutku, praznik za oči, ali ne i za uši: Jovana Jeremić zapenila u peni.

DLZ, jedini podkast u ovom delu sveta koji je pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Tatjanom Macurom, predsednicom udruženja „Mame su zakon“, koje se kao deo civilnog sektora zalaže za bolje uslove rada žena, kroz predloge izmena Zakona o radu, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i drugih regulativa i mera u cilju uspostavljanja pravednijeg društva, pre svega za porodice. Tatjana je govorila o svom političkom putu, o izazovima sa kojima se suočavala dok je bila narodna poslanica, ali i podelila lekcije koje je naučila u tom periodu, a iz kojih bi volela da uče mladi liberalno orijentisani političari i političarke za koje, kako je rekla, navija iz sveg srca. Macura se osvrnula na trenutak u kom se sama našla u središtu tabloidne oluje i govorila o lekcijama koje je iz tog perioda izvukla. Kako je rekla, nije nimalo jednostavno razgovarati sa ljudima sa kojima ne deliš nikakve vrednosti, ali taj sukob uvek plaćaju građani i građanke onda kada tema kojom bi političari trebalo da se bave, zapadne u senku rasprava, svađa i spinova.
Kako je razgovor sniman uoči velikih mitinga 26. i 27. maja, Macura je govorila i o podelama koje proizilaze iz postojanja kontramitinga i iznela svoje nade za razrešenje situacije koja je pred nama.

https://nova.rs/video/?ref=yt

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je – Julija Kasteluči, savremena umetnica, hodajuća sonarna skulptura, vlasnica virtuelnog muzeja pod nazivom „Digitalna imovina“ i jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugli koja huji svemirom i jedna neobična građanka čija je adresa – region ceo.

U novoj Mamazjaniji pričali smo sa Jovanom Ružičić, osnivačicom i direktorkom “Centra za mame”, koja se školovala u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i potekla ideja za ovaj Centar, koji danas pomera granice u poslovanju, ali i načinu života zaposlenih mama.

Osim što je maksimalno posvećena svom poslu, Jovana najlepše trenutke čuva za svog sina Jevrema i ćerkicu Anđeliju, koje je dobila u srednjim tridesetim, kako ona naglašava – u najboljim godinama.

Jovana nam u novoj epizodi objašnjava šta treba da uradimo da olakšamo život zaposlenim mamama i koji je to neophodni “činilac” koji omogućava zaposlenoj mami da brine o porodici, ali da istovremeno napreduje u svom poslu? Naša gošća opisuje razlike između zaposlene mame u Srbiji i u Americi i ukazuje na to šta je u našoj zemlji bolje, a u čemu bismo mogli da oponašamo Amerikanke.

Od čega zavisi uspeh radnog dana zaposlene mame, a posebno one koja se bavi preduzetništvom i koliko mamama preduzetnicama znači novi Zakon o finansijskoj podršci porodici. Jovana naglašava da zaposlene mame ne smeju da zaborave koliko su važne u svom životu i da svakodnevno podržavaju same sebe, posebno ako nemaju podršku partnera ili okoline. Iz ličnog iskustva, borbe za svoje slobodno vreme sa decom, knjigom, prijateljima, ali i za svoj posao, bez kojeg ne bi bila to što jeste, Jovana nas uči kako da ne posustanemo i ne odustanemo, uprkos težini prepreka, koje ne prestaju.

Emilija Mijić na proteste „Srbija protiv nasilja“ izlazi kao građanka i kao antropološkinja sa više od 10 godina istraživačkog iskustva. U podcastu „Život na srpskom“ saznajemo kako ih ona vidi i šta očekuje.

Skup „Srbija nade“ zakazan je za 26. maj, a četvrti protest „Srbija protiv nasilja“ za 27. maj. U razgovoru s antropološkinjom Emilijom Mijić kristališe se pozadina i jednog i drugog, ali i naslućuje šta bi moglo da se desi posle.

Emilija objašnjava zašto se aktuelni protesti ne mogu upoređivati s 5. oktobrom, niti bilo kojim drugim u našoj prošlosti, gde je njihova najveća snaga i kuda (bi trebalo da) vode. Podseća kako se u Srbiji razvijala kultura nasilja i „kuvalo“ sve ovo što se danas dešava. Komentariše trenutnu situaciju i daje odgovore na mnoga teška pitanja koja se proteklih dana mnogi ne usuđuju glasno da postave.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Pred vama je nova epizoda Dobar, loš, zao u kojoj su autori podcast-a Marko Vidojković i Nenad Kulačin jasno pokušali da stave do znanja svima koje to zanima da DLZ nije emisija na televiziji, već nešto što se nalazi na mračnoj strani interneta.

U prvom delu epizode, Marko i Neša su pohvalili susret patrijarha Porfirija i predsednika Srbije i podršku koju je tom prilikom poglavar SPC pružio Vučiću. Još jednom su podržali protest protiv nasilja uz podsećanje da nikada ne zaboravimo da je ta kolona danas bez 18 mladih života.

Gost epizode je agronom, poljoprivrednik i večiti bundžija protiv naprednjačke vlasti Dušan Tufegdžić iz Štitara kod Šapca. On govori o stanju u poljoprivredi, ucenama i pretnjama kojima su poljoprivrednici izloženi i pozva sve na novi protest u subotu 27. maja u Beogradu.

Kada je reč o Magarećem kutku, DLZ je podsetio na mudre reči Aleksandra Vučića, kada je bio u opoziciji – Fotelja ministra policije nije vrednija od života jednog deteta.

DLZ, jedini podcast u Evropi koji je pod zaštitom PEN-a, možete da pratite svake srede od 20 sati na portalu Nova.rs

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Jelisavetom Miletić producentkinjom, podcasterkom i marketing menadžerkom, koju smo zavoleli gledajući je i slušajući u NjuzNet podcastu. Tema epizode je snalaženje u odraslom životu. Jelisaveta je govorila o odrastanju u Kragujevcu tokom devedesetih, o političkim pritsicima koji su se tada vršili i prema deci u školama, kao i o vršnjačkom nasilju koje je preživela u vremenu kad ono nije imalo ni pravi naziv. Kako su sve lepe i ružne okolnosti oblikovale njenu ličnost, a kako ih je ona prilagođavala da bi postala žena kakva je danas – vedra, kreativna, elokventna, borbena i neizmerno duhovita? Pored feminizma i ženskog osnaživanja, u njenom životu veliku ulogu igra i odnos koji je izgradila prema materijalizmu, i mir koji je pronašla „iako nema najskuplji mobilni i kompjuter, niti ide na luksuzna letovanja“. Pred vama je razgovor o formiranju i rastu, ispunjen predivnim lekcijama jedne mlade žene koja je ne samo radom, već i time kakav je čovek apsolutno zaslužila svu ljubav koju dobija od javnosti.

Novi sistem naplate javnog prevoza nije spreman, zato nije jasno zašto se gradonačelniku žurilo da pusti „Beograd plus“ sistem naplate kad nema softvera, nema dovoljno prodajnih mesta i nema dovoljno informacija kako se plaća karta. Pitanje je zašto je SMS poruka glavni način plaćanja karata?

Šapićev sistem ne prepoznaje način praćenja privatnih prevoznika, time se vraćamo u devedesete i otpravnike na okretnicama.

Komunalni milicajci će vršiti kontrolu karata, kazna za „šverc“ je 5.000 dinara.
Umesto dosadašnjih 250 kontrolora Bus Plusa zaposliče se novih 180 komunalnih milicajaca.

Manja cena i manje zona su privid poboljšanja gradskog prevoza. Ovaj sistem će urušiti poverenje u gradski prevoz. Ne postoji matematika koja potvrđuje opravdanost novih cena karata. Nejasno je koja je računica za besplatan noćni prevoz.

Da li smo stvarno sve vratili u ruke Grada Beograda ukoliko je ComTrade provajder plaćanja SMS porukama, dominantnog načina plaćanja, a Telekom Srbija uzima posao izrade softvera koji će bez tendera izraditi druge firme za potrebe javnog prevoza?

Vozača javnog prevoza nema dovoljno jer ako radi 40 sati nedeljno njegova plata je oko 60.000 dinara.

Grad „ispod žita“ ukida trolejbuse i kupuje 60 kineskih elektro autobusa. Nije jasno zašto se odustalo od jeftinijih „Solaris“ autobusa jer su se pokazali rentabilnim. Umesto njih kupuju se nekvalitetniji kineski i turski autobusi. Jedan od razloga mogao bi da leži u srpskom posrednicima koji se ugrađuju u cenu.

Vozačima je zabranjeno da iz saobraćaja isključuju vozilo ako ne radi klima uređaj. „Beli“ ne može da natera privatne prevoznike da uključe klimu.

Gost: Ivan Banjković, Sindikat „Centar-GSP“