Agrosmart – podkast pametne poljoprivrede u ovom izdanju donosi vam priču o srpskim malinarima, koji su i za prošlogodišnji urod dobili manje parče kolača, ili bar tako tvrde. A upravo taj kolač je samo mrvica problema sa kojima se ne samo oni, već i ostali poljoprivrednici u Srbiji susreću. Mrvica nezadovoljstva postaje sve veća.  

Tu su o organski vinari u Srbiji. Dve vinarije u našoj državi trenutno imaju privilegiju da proizvode organsko vino, a prelazak na ovu vrstu proizvodnje je dugotrajan proces, jer ogransko vino zahteva i takav pristup: od orgnaskog uzgoja grožđa, do iste takve produkcije vina – prirodne.  

I na kraju, još jedna tehnologija koja se razvija u Srbiji, a ima nekoliko ciljeva – od toga kako prepoznati određene promene i bolesti na biljkama pre nego što one budu vidljive golim okom – putem satelitskih snimaka, do prepoznavanja i praćenja klasične i regenerativne poljoprivrede. Za te vrste tehnologija, poljopirvrednici su često zainteresovani – međutim, samo u teoriji. U praksi ipak preovladava rutina. 

Cena viša, količina ploda manja 

Sve više poljoprivrednika govori o sistemskom uništavanju ove grane privrede u Srbiji, ali i o uništavanju srpskog sela. 

Savez poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije, član Skupštine slobodne Srbije, uputilo je svoj protest Vladi, zbog cena plodova maline koje su realizovne prošlogodišnjom berbom. 

Oni smatraju da, na osnovu analize zarade koju ostvaruju povlašćeni hladnjačari, a nasuprot poljoprivrednim proizvačima maline, jasno proizlazi da je agrarna politika Srbije usmerena ka bogaćenju pojedinaca bliskih vlastima na račun rada poljoprivrednika. 

Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza udruženja poljoprivrednih proizvodjača Zapadne Srbije upotpunjuje problematiku osvrćući se još na 2014tu godinu. Nepovoljni uslovi svih tih godina, što se tiče cene ali i roda utiču na uspešnost daljih ulaganja i roda. Utiču i na kvalitet maline, ali nažalost, na smanjenje površina pod ovim voćem: 

„Da naglasim da je situacija u malinarstvu u poslednjih pet, šest godina jako kritična. Možda je prošla godina bila najpovoljnija za malinare, ali najpovoljnija cenom, ne i količinom roda jer smo bukvalno svoje zasluge doveli u takvu situaciju da neblagovremenim ulaskom, odnosno smanjenim prilivom sredstava jer smo bukvalno poslovali u minusu – nismo mogli primenjivati nisi dobre agrotehničke mehanizme, ni pravilnu zaštitu, ni okopavanje, ništa.“ 

Ekskluzivnost organskih vina i u Srbiji

I dok su malinari nezadovoljni, i smatraju da agrarna politika nije dobra, vinari jesu, jer od jula 2020. godine svoje vino mogu i da deklarišu kao organsko. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje usovjen je u julu, a u novebru su sertifikovana prva organska vina u Srbiji. 

Pravo na ovu etiketu imaju samo 10 vina, po pet iz Vinarije „Plavinci“ u Grockoj i Vinarije „MV“ u Stalaću. 

Branislav Anđelić, vlasnik Vinarije „Plavinci“ objašnjava da do sada nisu imali parvo da napišu da je u pitanju “organski proizvod”: 

„Mi oduvek proizvodimo organsko vino, ali smo do sada morali da napišemo na flaši da je u pitanju vino od organski gajenog grožđa, po starom pravilniku. Od kada je ovaj novi pravilnik usvojen sada je prava da napišemo na flaši “organsko vino” i da stavimo onaj državni znak “organski prozvod”. 

Satelitstki snimci u svrhu unapređenja poljoprivrede

Nove tehnologije utiču na to da rad poljoprivrednika bude efikasniji i kvalitetniji, ali i da se potencijalno smanje troškovi, a poveća proizvodnja. 

To se može učiniti, na primer, prevencijom bolesti na usevima, čak i pre nego što su promene vidljive na biljkama, a trenutno se razvija jedan takav program koji funkcioniše na principu satelitskih snimaka. 

U pitanju je Ceres program – Informacije bazirane na satelitskom osmatranju Zemlje za „pametniju“ i regenerativnu poljoprivredu 

U fokusu projekta CERES je izrada alata na bazi algoritama veštačke inteligencije kao podršci poljoprivrednoj proizvodnji. Tu uključuju i regenerativnupoljoprivredu što rezultira vezivanjem ugljenika u zemljištu i borbom protiv klimatskih promena. 

Ideja projekta je da se kreiraju modeli koji bi na osnovu mnoštva dostupnih informacija – u vidu optičkih i radarskih satelitskih snimaka, podataka o zemljištu, preciznih meteoroloških podataka i tekstualnih informacija dostupnih na internet portalima namenjenim poljoprivredi – mogli da automatizovano generišu nove informacije koje će služiti pravovremenom donošenju ispravnih odluka u poljoprivredi. 

Modeli će biti razvijani za potrebe rane identifikacije promena u rastu biljke, automatizovanog zaključivanja o uzrocima nastalih promena, procene prinosa i humusa u zemljištu, kao i za identifikaciju aktivnosti obrade zemljišta. 

CERES projekat je još uvek u nastajanju, a osoba koja radi na njegovom razvoju je i Milan Kilibarda, vanredni profesor na Građevinskom fakultetu, sa odseka geodezije i geoinformatike. 

„Razvijaćemo modele za identifikaciju promene na usevima na osnovu satelitskih snimaka. Biće modeli koji će nam davati odgovre za pojavu bolesti i štetočina i slično. Imaćemo modele koji će nam davati odgovore na pitanje „Koliko je procenjeni prinos za tekuću sezonu“ i to ćemo raditi za deo kultura, za pšenicu, kukuruz, ječam, soju i suncokret. Takođe ćemo razvijati modele koji će moći da identifikuju područje, odnosno parcele na kojima se primenjuje regenerativna poljoprivreda i imaćemo modele koji će da na osnovu svih dostupnih podataka koji se nalaze u svim tekstualnim zapisima, vezano za poljoprivredu daju sve moguće dodatne informacije vezane za određene lokacije“, zaključuje Kilibarda.  

Prijavite se i na Agrosmart Newsletter u kojem ćete dobiti sve informacije i izvorima finansiranja vašeg agrobiznisa, odnosno o nacionalnim fondovima i IPARD predpristupnom fondu EU za poljoprivredu i ruralni razvoj. To možete učiniti na sajtu agrosmart.net 

Produkcija: Fabrika kreativnosti 

Borba za zemljište

Aktuelno je izdavanje državnog zemljišta u Banatu kompaniji Tenis, gde je predviđeno davanje 75.000 hektara, a firmi Fud planet 1.500 hektara zemljišta u zakup, što bi, kako kaže imalo pogubne posledice i uništilo bi stotine banatskih porodica i život u Vojvodini. Zapravo, Kleut upućuje na računicu: objašnjava da u proseku jedno poljoprivredno gazdinstvo dobije može da zakupi oko 30 hektara državnog zemljišta. Ako kompanija dobije 75 hiljada hektara, prema toj računici biće pogođeno oko 2500 hiljade poljoprivrednih gazdinstava koji će faktički ostati bez mogućnosti da dobiju tu zemlju u zakup. I tako sledećih 30 godina. 

Savez udruženja poljoprivrednika Banatabori se za nešto što se paori u Bačkoj nisu uspeli izboriti, a to je da državno zemljište koje su do sada redovno koristili ne ode u zakup velikim kompanijama. Dragan Kleut, predsednik udruženja kaže:

“Izdavanja zemljišta ogromnih površina velikim investitorima bi bilo katastrofalno pogubno za domaće poljoprivrednike. Radi se o enormnom broju hektara samo jednom investitoru. Skroz bilo pogubno za domaće poljoprivrednike zbog toga što bi ostali bez zemlje koje godinama obrađuju nazad i dovelo bi sigurno do depopulacije sela, jer bi poljoprivrednici sigurno izgubili posao od kojega žive. Druga stvar, to je ogromna količina farme, koja bi proizvodila samo po jednoj farmi je predviđeno 150 hiljada svinja, to je strahota od neprijatnih mirisa koja bi proizvodili, a da ne pričamo o odlaganju tog istog stalnjaka. Uz sva njihova uverovanja da bi oni to kao radili po propisima. Ne postoje takvi propisi koji mogu da neutrališu takav stajnjak od 150 hiljada svinja na jednom mestu”.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kojim je omogućeno izdavanje državnih njiva u dugoročni zakup investitorima, takozvani Tenisov zakon, donet je na poslednjem zasedanju parlamenta u 2015. godini. Tada su organizovani i paosrki protesti s porukom da bi njegove odredbe, pogotova ova po kojoj se domaćim i stranim investitorima daje 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u opštini u zakup na 30 godina, mogle biti pogubne za poljoprivredu i poljoprivrednike. Upozoravano je na to da zakon nije pisan za poljoprivrednike već za nemačku kompaniju „Tenis“ i domaće tajkune.

KnjigaPOLJA umesto u rokovniku – na kompjuteru

Zamislite koliko bi vam olakšalo da umesto velikog rokovnika u koji upisujete sve podatke vezane za proizvodnju to radite na kompjuteru. U aplikaciji koja posle unešene podatke automatski obrađuje te vam omogućuje da vrlo lako i pregledno pratite sve što se dešava sa svim vašim kulturama, na svim vašim parcelama. Web aplikacija KnjigaPOLJA projektovana je kao alat za planiranje i praćenje svakodnevnih aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Predstavlja značajnu pomoć u planiranju biljne proizvodnje jer omogućava jednostavno analiziranje proizvodnih aktivnosti i praćenje ostvarenih rezultata (prinosa) i ostvarenih troškova, a o njoj više saznajemo od Aleksnadra Žarkova, director firme “YuTeam Software“ iz Zrenjanina.

“Praktično knjiga polja je stara, dobra knjiga polja, koju smo svi mi nekad davno koristili u onom papiru u obliku u obliku one ogromne knjižurine koja se zvala knjiga polja. Sada je to prebačeno sve na digitalnu veb aplikaciju koja bi praktično trebala da pored oni pukih evidencija obezbedi i jednu vrlo bitnu dimenziju, a to je koliko je isplativa određena proizvodnja. Namenjena je da pomogne svim ljudima koji se bave poljoprivredom, i to bez obzira da li su ratari, povrtari, voćari ili nešto slično da prate sve one aktivnosti koje se dešavaju u samom procesu proizvodnje. I da uz te aktivnosti evidentiraju utrošak repromaterijala, utrošak sati radne snage i utrošak sati mašina. Bitno je reći da ta knjiga bolja nije neka velika komplikacija – ona je grafički orijentisana, na srpskom jeziku.”

Vitalna ali neosigurana grana privrede

Poljoprivreda je vitalna grana u Srbiji, a 20 odsto, možda čak i više stanovništva živi od grane privrede. Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije je 12 odsto, dok je i izvozni potencijal veliki, više od 21. Iako važna za celu Srbiju, a pogotovo za ljude koji se bave tim poslom, veoma mali procenat površina je obuhvaćen osiguranjem – tek 12 odsto. Ti podaci su za period poslednjih pet godina, a odnosi se na 3,4 miliona hektara poljoprivrednih zemljišta koja u Srbiji imamo. 

No, interesovanje poljoprivrednika za osiguranje je svake godine sve veće. 

Kako je pandemija uticala na poljoprivredu, ima li gubitka? Stiže li u škole organska hrana i na koji način? I na kako satelitski podaci mogu da daju podšku osiguranju u poljoprivredi – neka su od pitanja za novo izdanje Agrosmart podkasta.

Proizvodna godina zavisi od regiona do regiona

Stiže kraj poljoprivredne sezone, vreme je da se povuče crta – koliko je ona bila uspešna. Dok industrijske grane beleže pad proizvodnje i prihoda, izgleda da se poljoprivreda dobro drži.

Stručnjaci za poljoprivredu ocenjuju da je ovu proizvodnu godinu ne možemo smatrati za rekordnu u proizvodnji, već prosečnu, ali da to može da nadomeste više cene i bolji finansijski rezultati. S tim se slaže i agrarni analitičar Žarko Galetin i ocenjuje da svakako ovu proizvodnu godinu možemo okarateristati kao uspešnu.

Iako mala, organska proizvodnja u porastu

I dok se na tradicionalni poljoprivrednici nisu zadovoljni cenama, organska proizvodnja, pogotovo u Čeneju doživljava rast.

Iako se organska poljoprivreda i hrana proizvedena po ovim principima sve češće spominju u medijima i sve više potrošača traži ove namirnice, ni izbliza ih nema dovoljno na tržištu. Resorno ministarstvo znatno je uvećalo subvencije za podršku ovom sektoru, ali se površine pod organskim usevima u našoj zemlji i dalje vrte oko 0,4-0,5 odsto ukupnih obradivih površina.

Potencijal poljoprivrednog osiguranja u tehnologiji osmatranja Zemlje

Novosadska IT kompanija Inosens upravo realizuje projekat koji će omogućiti da se upotrebom savremenih tehnologija naprave najpovoljniji, personalizovani paketi osiguranja za poljoprivrednike. Osim novosadskih stručnjaka u njemu učestvuju i partneri iz Grčke, Španije, Nemačke i Belgije.

Glavni cilj BEACON-a kao projekta je da razvije komercijalni paket servisa koji omogućava osiguravajućim kućama da iskoriste netaknuti potencijal poljoprivrednog osiguranja koristeći inovacije u tehnologiji osmatranja Zemlje, vremenske prognoze i IKT / blockchain tehnologije.

Kako je pandemija uticala na poljoprivredu, ima li gubitka? Stiže li u škole organska hrana i na koji način? I na kako satelitski podaci mogu da daju podšku osiguranju u poljoprivredi – neka su od pitanja za novo izdanje Agrosmart podkasta.

Proizvodna godina zavisi od regiona do regiona

Stiže kraj poljoprivredne sezone, vreme je da se povuče crta – koliko je ona bila uspešna. Dok industrijske grane beleže pad proizvodnje i prihoda, izgleda da se poljoprivreda dobro drži.

Stručnjaci za poljoprivredu ocenjuju da je ovu proizvodnu godinu ne možemo smatrati za rekordnu u proizvodnji, već prosečnu, ali da to može da nadomeste više cene i bolji finansijski rezultati. S tim se slaže i agrarni analitičar Žarko Galetin i ocenjuje da svakako ovu proizvodnu godinu možemo okarateristati kao uspešnu.

Iako mala, organska proizvodnja u porastu

I dok se na tradicionalni poljoprivrednici nisu zadovoljni cenama, organska proizvodnja, pogotovo u Čeneju doživljava rast.

Iako se organska poljoprivreda i hrana proizvedena po ovim principima sve češće spominju u medijima i sve više potrošača traži ove namirnice, ni izbliza ih nema dovoljno na tržištu. Resorno ministarstvo znatno je uvećalo subvencije za podršku ovom sektoru, ali se površine pod organskim usevima u našoj zemlji i dalje vrte oko 0,4-0,5 odsto ukupnih obradivih površina.

Potencijal poljoprivrednog osiguranja u tehnologiji osmatranja Zemlje

Novosadska IT kompanija Inosens upravo realizuje projekat koji će omogućiti da se upotrebom savremenih tehnologija naprave najpovoljniji, personalizovani paketi osiguranja za poljoprivrednike. Osim novosadskih stručnjaka u njemu učestvuju i partneri iz Grčke, Španije, Nemačke i Belgije.

Glavni cilj BEACON-a kao projekta je da razvije komercijalni paket servisa koji omogućava osiguravajućim kućama da iskoriste netaknuti potencijal poljoprivrednog osiguranja koristeći inovacije u tehnologiji osmatranja Zemlje, vremenske prognoze i IKT / blockchain tehnologije.

Novo izdanje podkasta AgroSmart 002 donosi vam priču zašto se poljoprivrednici sve više okreću suncokretu, pričamo i o tome šta oznaka zaštićenog geografskog porekla potencijalno znači proizvođačima. A tu je novi softver koji olakšava praćenje svih useva, parcela i praćenje same proizvodnje.

Sredina avgusta donela je žetvu suncokreta, a sami ratari nisu zadovoljni. Prva setva nije donela puno prinosa. Međtim, Vladimir Miklič, rukovodilac odeljenja za suncokret na novosadskom Instituttu za ratarstvo i povrtarstvo kaže da je to zato što je prva žetva uglavnom na peskovitim terenima, ali da je prinos ustvari dobar.

Na Evropskom tržištu povećava se broj proizvoda sa oznakom zaštićenog geografskog porekla. Takvi proizvodi garantuju određeni nivo kvaliteta i zbog toga odgovaraju kako privredi Evrope i matičnih država tako i samim potrošačima koji se sve više okreću ovakvim produktima. Stručnjaci predviđaju da svaki region može da ima proizvode sa ovom oznakom.

Veliki pogon i proizvodnja, puno useva, parcela, a na to je poželjna i specifikacija proizvoda od setve do finalnog proizvoda na policama u supermarketima?

Ceo proces proizvodnje jednog produkta u današnje vreme prati i ogromna papirologija.

Poljoprivrednici danas barataju sa raznim podacima, a kako bi se sve to pojednostavilo, postoji i softversko rešenje koje se zove AKOlogic.

Ovaj softver predstavljen je na na regionlanoj onlajn konferenciji “ICT inovacije i njihova primena u poljoprivredi” u organizaciji USAIDovog programa “Konkurentna privreda”.

Ključne prednosti ovog softvera su efikasnost, standardizacija, poboljšanje kvaliteta, sigurnosti hrane, transparentnost proizvodnje i lakša organizacija i upravljanje parcelama, a upravljanje je moguće u realnom vremenu.

Novo izdanje podkasta AgroSmart 002 donosi vam priču zašto se poljoprivrednici sve više okreću suncokretu, pričamo i o tome šta oznaka zaštićenog geografskog porekla potencijalno znači proizvođačima. A tu je novi softver koji olakšava praćenje svih useva, parcela i praćenje same proizvodnje.

Sredina avgusta donela je žetvu suncokreta, a sami ratari nisu zadovoljni. Prva setva nije donela puno prinosa. Međtim, Vladimir Miklič, rukovodilac odeljenja za suncokret na novosadskom Instituttu za ratarstvo i povrtarstvo kaže da je to zato što je prva žetva uglavnom na peskovitim terenima, ali da je prinos ustvari dobar.

Na Evropskom tržištu povećava se broj proizvoda sa oznakom zaštićenog geografskog porekla. Takvi proizvodi garantuju određeni nivo kvaliteta i zbog toga odgovaraju kako privredi Evrope i matičnih država tako i samim potrošačima koji se sve više okreću ovakvim produktima. Stručnjaci predviđaju da svaki region može da ima proizvode sa ovom oznakom.

Veliki pogon i proizvodnja, puno useva, parcela, a na to je poželjna i specifikacija proizvoda od setve do finalnog proizvoda na policama u supermarketima?

Ceo proces proizvodnje jednog produkta u današnje vreme prati i ogromna papirologija.

Poljoprivrednici danas barataju sa raznim podacima, a kako bi se sve to pojednostavilo, postoji i softversko rešenje koje se zove AKOlogic.

Ovaj softver predstavljen je na na regionlanoj onlajn konferenciji “ICT inovacije i njihova primena u poljoprivredi” u organizaciji USAIDovog programa “Konkurentna privreda”.

Ključne prednosti ovog softvera su efikasnost, standardizacija, poboljšanje kvaliteta, sigurnosti hrane, transparentnost proizvodnje i lakša organizacija i upravljanje parcelama, a upravljanje je moguće u realnom vremenu.

Rod pšenice bi mogao biti i bolji, a sa tim i njen kvalitet. To bi naravno, potom uticalo i na odkupno cenu pšenice, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu – slažu se sagvornici AgroSmart podkasta pričajući o aktuelnoj temi žetve pšenice.

U prvom izdanju AgroSMart podkasta govorimo i o novootvorenoj meri u sklopu IPARD fonda Evropske unije, odnosno da li je velika papirologija vredna povrata novca upravo iz tog fonda i na koji način je moguće proširiti delatnost i aktivnost poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

U rubrici „Inovacije“ čućete više o ideji autonomnih poljoprivrednih vozila putem AutoCart sistema (Komapnija Smart Ag iz Ajove, SAD).

Rod pšenice bi mogao biti i bolji, a sa tim i njen kvalitet. To bi naravno, potom uticalo i na odkupno cenu pšenice, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu – slažu se sagvornici AgroSmart podkasta pričajući o aktuelnoj temi žetve pšenice.

U prvom izdanju AgroSMart podkasta govorimo i o novootvorenoj meri u sklopu IPARD fonda Evropske unije, odnosno da li je velika papirologija vredna povrata novca upravo iz tog fonda i na koji način je moguće proširiti delatnost i aktivnost poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

U rubrici „Inovacije“ čućete više o ideji autonomnih poljoprivrednih vozila putem AutoCart sistema (Komapnija Smart Ag iz Ajove, SAD).