Biti samozadovoljan najveća je boljka savremenog društva koje roditelji, odrasli, prenose na decu, na mlađe generacije. O izrazima ljubavi, nesebičnom darivanju, odnosu sa prirodom koji je deci neophodan, pronalasku mira u „džungli“ modernog života, koji roditelje odvaja od realnosti, u novoj Mamazjaniji govore Sanela Feković, psihološkinja, terapeutkinja i predsednica Udruženja „Mohanđi Srbija“ i Maja Popović, ekonomistkinja i potpredsednica ovog udruženja.
Moderna i sve prisutnija dijagnoza, kako kod odraslih, tako i kod mladih anksioznost i introvertnost, uzrokovana je, većim delom, smatraju naše gošće, prelaskom iz realnog u virtuelni svet, ali i brojnim pritiscima savremenog društva, koje od mladih ljudi nekad previše očekuje.
„Kada su u osetljivom periodu, kad pređu 14. godinu, pred decu se stavljaju razni zadaci. Od njih se očekuje uspeh u školi, sportu, u druženju, na svim poljima, a ima ih mnogo. Oni koji ne mogu da podnesu pritiske ili ne postižu očekivane uspehe, povlače se u sebe. Neki se okreću internetu, virtuelnim prijateljima i životu, a to ih još više zatvara. Gube samopouzdanje i lako mogu krenuti stranputicom“, priča Maja, čija je ćerka prevazišla probleme introvertnosti, upravo volontiranjem i radom u programima Udruženja „Mohanđi“.
U ovom udruženju, naročito se bave problematikom sveprisutnog nasilja,verbalnog i fizičkog, koje neretko, nažalost, rezultira tragedijom.
„Deca su izložena nasilju na internetu, televiziji, u igricama koje su im sastavni deo života. Nasilje je prisutno u školama, svuda u društvu i postaje prihvatljivo, popularizuje se. Međutim, nasilnici su ti koji beže od sebe, a time ugrožavaju i druge. Ukoliko deca u određenom periodu imaju višak energije, nju roditelji, i svi kojima su okruženi, treba da usmere na pokret, na sport, neki koristan rad, jer im je potrebno da se osete korisnim, da rade nešto sa ciljem, nešto čme pomažu drugima“, priča Sanela.
Deca se ugledaju na roditelje, ali i na šire okruženje, na sadržaje koji su im servirani na internetu, na svoje društvo.
„U plemenskim zajednicama kažu da celo pleme podiže dete, kod nas se govorilo da to čini ‚celo selo‘, tako da nisu samo roditelji odgovorni za ponašanje dece, za sebičluk, neljubaznost, koja je sve očiglednija. Međutim, roditelj treba da osvesti kod dece neprihvatljivo ponašanje, koje utiče na okolinu. Promene su moguće, ali uz istrajan i dug rad“, objašnjava Sanela.
Svesno plesanje i hodanje, metode koje odraslima pomažu da budu prisutniji u svom životu, da pronađu fokus kako bi lakše ulazili u koštac sa svakodnevnim obavezama, pomažu i deci da se umire i prihvate zadatke koji su pred njima.
Objasnile su nam i kako izgledaju platforme i programi Udruženja „Mohanđi Srbija“ i na koji način pomažu svojim članovima, volonterima, među kojima su i roditelji i deca, kako deluju na njihove odnose.
Otkrile su nam razliku između radosti, sreće i trenutnih zadovoljstava, ali i objasnile zašto danas bežimo od istinske radosti i kako da odbranimo decu od sveprisutnog nasilja u društvu, na internetu, školi…
U Udruženju „Mohanđi Srbija“ posebnu pažnju i vreme posvećuju i prirodi i životinjama. Odnos ljudi, pre svega dece, prema prirodi i životinjama, neophodan je za postizanje empatije, osećaja za druge, kao i nesebične ljubavi, koju dobijamo, ali isto tako vraćamo.
