Podcast Pitajte Đuru: Migranti i dalje postoje, samo su sklonjeni od očiju javnosti

Nova.rs
110.000 migranata, azilanata i izbeglica je registrovano u prihvatnim centrima u Srbiji u prošloj godini.
110.000 migranata, azilanata i izbeglica je registrovano u prihvatnim centrima u Srbiji u prošloj godini. Samo njih devetoro je dobilo azil u našoj zemlji.

Sve zemlje na obodu EU će morati da primenjuju pakt o vraćanju izbeglica i migranata. To će povećati njihov broj u regionu Balkana. To će izazvati tzv. push back sistem koji je zabranjen međunarodnim konvencijama.

Evropa primenjuje dvostruke aršine kad je reč o migrantima. Ljudi iz arapskih zemalja nisu dobrodošli, dok izbeglice iz Ukrajine prihvata bez pogovora. Time se krši povelja UN jer bi trebalo da svi narodi imaju ista prava.

Gost: Nikola Kovačević, pravnik u oblasti zaštite ljudskih prava

Povratak Lopova s04e08

tegla_rs
Dripački dijalozi i izrazi, Crveni krst, beogradska kaldrma, Prele, neobjašnjiva nelagodnost kad neko pomene hamburgere i kompjutere.
Dripački dijalozi i izrazi, Crveni krst, beogradska kaldrma, Prele, neobjašnjiva nelagodnost kad neko pomene hamburgere i kompjutere. Sve to ide, za najbolje sinove ovog grada u novom Povratku lopova – Poslednji krug u Monci.

Povratak lopova svake druge nedelje od podneva na Radio Aparatu.

Gospodari muva

Radio Peščanik
Strah od dece kruži Srbijom.
Strah od dece kruži Srbijom. Ona su stalni izvor opasnosti protiv koje se borimo policijom i sudstvom. Nemamo krovni zakon u oblasti prava deteta, njihova prava država „uređuje“ sa 100 raznih zakona. Govori Nevena Vučković Šahović, autorka izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava za 2023. godinu.

EP 262: Vladimir Lelićanin, Apex Fusion & SAE Institute – Pojačalo podcast

Pojačalo
„Nova tehnologija donosi probleme, ali i napredak.“

Gost Ivana Minića u 262. epizodi Pojačala je Vladimir Lelićanin, CTO u AF LABs i upravnik katedre za WEB dizajn i programiranje na SAE Institutu u Beogradu.

„Nova tehnologija donosi probleme, ali i napredak.“

Gost Ivana Minića u 262. epizodi Pojačala je Vladimir Lelićanin, CTO u AF LABs i upravnik katedre za WEB dizajn i programiranje na SAE Institutu u Beogradu. Njegova karijera prošla je zanimljiv put koji je počeo sa psihologijom i tokom godina evoluirao u rad na Web3 tehnologijama i veštačkoj inteligenciji. U razgovoru sa Ivanom Vladimir će nam opisati svoj razvojni put i pojasniti svrhu i primenu blockchain tehnologija u svetu biznisa, kao i dati mali teaser o svom trenutnom projektu Apex Fusion koji će uskoro biti predstavljen javnosti.

Teme u epizodi:
– Uvod
– Početak razgovora
– Kad porastem biću…
– Faks i prvi polslići
– Prvi programerski poslovi
– Problemi freelancera
– Rad u edukaciji
– Blockchain tehnologija
– Apex Fusion teaser

Realizacija Pojačalo podkasta ne bi bila moguća bez naših izuzetnih partnera:
– Kompanija Epson koja je vodeći svetski proizvođač projektora i štampača za sve namene: https://www.epson.rs/sr_RS
– Kompanija Orion telekom provajtera najbrže internet infrastrukture u Srbiji sa preko 30 godina iskustva: https://oriontelekom.rs

Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa

Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/49REN2p

Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG

Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o

Pratite Pojačalo na društvenim mrežama:
Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR
Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr
Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Jasminka Petrović i Ivana Lukić u podcastu Mamazjanija vode na najlepše mesto, u svet dečijih knjiga

Nova.rs
Na deci svet ostaje, a ako iz njihovih života izbrišemo kulturu, knjige i čitanje, čeka nas siva budućnost, ovo bi mogla da bude ukratko poruka nove Mamazjanije.
Na deci svet ostaje, a ako iz njihovih života izbrišemo kulturu, knjige i čitanje, čeka nas siva budućnost, ovo bi mogla da bude ukratko poruka nove Mamazjanije. U ovoj epizodi nas naše gošće, Jasminka Petrović poznata književnica, spisateljica dečjih knjiga i njena sestra Ivana Lukić, psihološkinja, nastavnica i takođe autorka brojnih knjiga za decu, uvode u književni svet modernih mališana.

Društvene mreže, Fejsbuk, Instagram, TikTok, igrice, gejmerski rečnik, mogu biti saveznici, ali najčešće su neprijatelji pisane knjiške reči. Jasminka i Ivana slažu se da deca danas manje čitaju, ali to je zato što imaju sažete sadržaje, koji se brzo smenjuju na internetu i njihova koncentracija ne podržava čitanje od korice do korice, pa glavna karakteristika knjige treba da je – što kraća!

Gejmerski jezik, proistekao iz engleskog, ali prilagođen srpskom, utiče da deca zaboravljaju svoj maternji i da im ta nova komunikacija postaje jedina ispravna i normalna. Ono što može da stane na put iskrivljenom jeziku, upravo su – knjige.

„Dečje knjige treba da čitaju i roditelji, ne samo deca, jer je važno da se oni prebace bar ponekad u svet mališana, kako bi ih bolje razumeli i sa njima lakše komunicirali“, poručuju naše gošće. One takođe kažu da mame i tate treba da skinu maske strogoće, da se približe svom detetu, saslušaju ga, a ne da se uvek razgovor svodi na naredbe, pretnje i pametovanje.

Inspiraciju za dečje priče, Jasminka, koja piše za najmlađe, i Ivana, čija su ciljna grupa tinejdžeri, srednjoškolci, nalaze u svakodnevnom životu i komunikaciji sa decom, ali i u svom detinjstvu, koje zauvek čuči u svima nama. Slažu se da nedostaje televizijski program za najmlađe, koji će okupljati čitavu porodicu, da danas svako gleda u svoj telefon, da roditelji i deca ne govore istim jezikom.

One objašnjavaju kako najlakše dete privoleti knjigama i zašto deca danas manje čitaju, a navode i sve razloge zašto su dečje knjige važne.

Opisuju nam kako je tehnološko doba uticalo na promenu sadržaja dečjih knjiga. Ivana nam je pričala na šta se danas školskom psihologu žale srednjoškolci i koje su njihove najveće muke.

Jasmina i Ivana ispričale su nam i njihovu porodičnu priču, koja uključuje i Bojanu, treću, najmlađu sestru. Naime, Jasmina je dete iz prvog braka njihovog oca, a njene dve sestre imaju drugu majku. Međutim, dobar odnos između roditelja, doveo je do toga da one danas budu jedna drugoj najbliže, najveća podrška i snaga u svemu što rade, a sve to kao dokaz da je moguće i posle razvoda ostati u najboljim odnosima, ako je interes deteta na prvom mestu.