Novinarstvom protiv lažnih vesti

Ogledalo
U publikaciji koja nosi naziv „Izveštavanje o migrantima – između manipulacije i etike“, navodi se da, ukoliko se posmatraju manipulativni narativi, može se uočiti da se oni šire izuzetno velikom brzinom preko platformi koje mobilizuju desetine hiljada građana, da uključuju eksplicitnu ksenofobiju, šovinizam i govor mržnje, i da na planu fabule i stila podrazumevaju nekoliko šablona.

U publikaciji „Izveštavanje o migrantima – između manipulacije i etike“ navodi se da, ukoliko se posmatraju manipulativni narativi, može se uočiti da se oni šire izuzetno velikom brzinom preko platformi koje mobilizuju desetine hiljada građana, da uključuju eksplicitnu ksenofobiju, šovinizam i govor mržnje, i da na planu fabule i stila podrazumevaju nekoliko šablona. 

U periodu od 21. septembra do 29. decembra 2020. godine na portalu VOICE objavljeno je 25 analitičkih tekstova. Analizu medijskog izveštavanja o izbeglicama i migrantima i uočenih manipulativnih narativa sproveli su Petar Alimpijević, Sanja Kosović, Igor Išpanović, Aleksandar Bugarin, Vanja Kolar, Divna Prusac, Dániel Csíkos, Iva Gajić i Mateja Agatonović. Najveći deo objavljenih istraživačkih tekstova zasniva se na uočavanju i razotkrivanju plasiranih lažnih, manipulativnih i ksenofobičnih informacija o izbeglicama i migrantima, a sagovornici podkasta Ogledalo naglašavaju da su tokom projekta najčešće nailazili na reciklirane vesti. 

Stoga su i imenovani lokalni poverenici čiji je zadatak da budu u direktnom kontaktu sa novinarima i urednicima lokalnih medija, ali i sa građanima iz tih sredina koje zastupaju, kako bi se zajedničkim snagama podsticao medijski profesionalizam i suzbijale diskriminatorne medijske prakse kada je u pitanju izveštavanje o migrantima. Njihova iskustva možete da čujete upravo u ovom izdanju podkasta „Ogledalo“.

Država je delom kriva za širenje lažnih vesti

Mateja Agatonović kaže da su strah i nepoverenje u institucije države ono što potpomaže širenje lažnih vesti. Kako kaže, Srbija je pohvaljena od Evropske unije zbog odnosa prema migrantima, ali ono što i dalje nedostaje jeste komunikacija institucija koje se njima bave prema građanima. “Te

grupe koje smo mi pratili, to su ljudi koji su okupljeni oko antisistemskih ideja. Nisu tu samo migranti na tapetu, to su ljudi koji ne veruju nikome – koji ne veruju ni državi, ni crkvi, koji više veruju Orbanu ili Putinu nego Komesarijatu za izbeglice i ljudi koji se osećaju ostavljeni sami na svome. Njihov glavni impuls koji provejava iz celog antimigrantskog impulsa je strah – oni ne veruju državi, društvu, nikome. E sad, ja bih rekao da je tu jedan od problema i komunikacija sa državom od koje ne možete dobiti kvalitetne informacije i koja je neke od najvećih fejk njuz priča mogla da spreči sa jednim ili dva saopštenja. Znači, ništa da laže ili da se pretvara, nego samo da kaže kako jeste, da pojasni neku situaciju i glasinu koja se pojavila. A mi kao fektčekeri koji pokušavamo da dopremo do tih institucija udarimo u zid. Jednostavno smatram da država i institucije moraju mnogo bolje da komuniciraju, pogotovo ovako jednu društveno osetljivu temu.”

Iako su tekstovi u kojima su raskrinkane lažne vesti po pravilu manje čitani od prvobitnih tekstova, Mateja Agatonović naglašava da, u konačnici, posao fektčekera i nije da se takmiče po tiražu ili pregledima sa portalima koji šire lažne vesti, već da izveštavaju po etičkim pravilima novinarstva.

Da li postoji rešenje?

Poznato je da za komplikovane probleme ne postoje jednostvana rešenja. Prva prepreka u sprečavanju širenja dezinformacija, a time i ksenofobije, jeste razbijanje interesnog balona, objašnjava Igor Išpanović.

“Često se dešava, pogotovo kada su ovako osetljive teme u pitanju, da sav taj rad ostane u uskom krugu i pitanje je kako izaći iz tog balona u kom mi egzistiramo. Često imam u glavi, kad neko naleti na naš dibanking – kako reaguju oni koji su bili za to i kako reaguju oni koji su širili taj fejk njuz. Oni koji su protiv toga, reaguju još defanzivnije. Trebalo bi poruke slati onima koji su neutralni. Taj bes koji postoji u njima, taj bes jeste opravdan, samo nije usmeren. To što policija ne radi svoj posao, to jeste tačno, samo oni to primenjuju na kontekst migranata. To što je vlast izneverila sva njihova očekivanja, to je opet tačno, ali oni to primenjuju na kontekst migrantske krize. Oči javnosti treba usmeriti ka pravim problemima. Možda tu nije rešenje nastaviti i neprestano pisati o migrantima, nego pisati u drugim problemima. I onda bi oni videli – ovo je ono što mene tišti, što mene mori, što mene dovodi u situaciju kakva jeste, gde je moj životni standard ispod nule – onda bi prostora za mržnju bilo mnogo manje.”

Sagovornici podkasta Ogledalo kao još jednu neophodnu prepreku ka rešenju izdvajaju nedostatak medijske pismenosti kod građana Srbije, a dodaju i da smatraju da to treba da bude deo formalnog obrazovanja.

Jedno od rešenja širenja dezinformaca o migrantima bila bi i delimična izmena etičkog kodeksa novinara, odnosno njegova primena. Članovi Suda časti Nezavisnog društva novinara Srbije sastavili su dopune za smernice primene Kodeksa novinara Srbije čime bi se poboljšalo izveštavanje o izbeglicama.

Autorke podkasta: Iva Gajić, Irena Čučković, Sanja Đorđević 

Srbija u dva – mart/ožujak 05, 2021

Srbija u dva - RSE
Raste broj obolelih od Covid19 u Srbiji.
Raste broj obolelih od Covid19 u Srbiji. Hapšenje vođe jedne od kriminalno-huliganskih grupa i saslušanje čelnika Fudbalskog saveza Srbije otvorilo pitanje šta se dešava u srpskom fudbalu. Građani Valjeva komentarišu nebrigu gradskih vlasti o starom kvartu Tešnjaru, koji kao spomenik kulture propada

Boško Đurovski: Piksi je hrabar, zavešće red u srpskom fudbalu

Nova.rs
Boško Đurovski, legenda Crvene zvezde, čovek koji je uvek tu za klub i neko ko odlično poznaje Dragana Stojkovića Piksija, bio je gost našeg podcasta „Penâl“.
Boško Đurovski, legenda Crvene zvezde, čovek koji je uvek tu za klub i neko ko odlično poznaje Dragana Stojkovića Piksija, bio je gost našeg podcasta „Penâl“.

Legendarni Piksi i zvanično je imenovan za selektora reprezentacije Srbije, saopštio je i prvi spisak igrača, a Đurovski veruje da je njegov izbor najbolje moguće rešenje.

Veruje i da će nekadašnja “desetka” autoritetom i znanjem zavesti red u srpskom fudbalu, iako dolazi na “vruću” klupu u vrlo nezgodnom trenutku.

Boško Đurovski bio je pomoćnik Draganu Stojkoviću u stručnom štabu tokom šest godina rada u Japanu, gde su nizali uspehe. Poznaje ga odlično, i kao čoveka i kao stručnjaka, pa ističe da nekadašnji majstor s loptom može da se izbori sa velikim potresima u FSS, kao i da bi Nemanja Vidić morao da se oglasi nakon svega što se dogodilo i što je prethodno pričao.

Dotakao se i partije Crvene zvezde u dvomeču sa Milanom, i žali što srpski prvak nije eliminisao italijanskog velikana u Ligi Evrope.

Šta je još sve rekao Boško Đurovski bićete u prilici da vidite i čujete u novom izdanju našeg podcasta “Penâl“, a s njim je razgovarao zamenik urednika sportske rubrike Nova.rs, Nebojša Todorović.

ZADOVOLJSTVO U TEKSTU – Čamac u pustinji

Remarker
U današnjoj epizodi Zadovoljstva u tekstu, pod nazivom “Čamac u pustinji”, Vladimir Cerić je progonio Biljanu Srbljanović da gledaju veoma cenjeni i nagrađivani film “Nomadland” rediteljke Chloe Zhao.
U današnjoj epizodi Zadovoljstva u tekstu, pod nazivom “Čamac u pustinji”, Vladimir Cerić je progonio Biljanu Srbljanović da gledaju veoma cenjeni i nagrađivani film “Nomadland” rediteljke Chloe Zhao. Film je hibridna forma igranog i dokumentarnog, ali su granice dva izraza potpuno nevidljive, bez upadljivog šava rediteljka prati grupu naturščika, američkih nomada, kako se poetično nazivaju ljudi koji žive u pokretu, u svojim kamp prikolicama, kombi vozilima pretvorenim u minijaturne stanove, jednim delom u potrazi za poslom i izvorom zarade, u recesijom zahvaćenoj Americi. Ona druga dimenzija, koju rediteljka nagoveštava, a to je da je nomadstvo i prekarni život neka vrsta ličnog izbora naših junaka, tačka je oko koje se Syth i Keller spore. Frensis Mekdormand, u glavnoj ulozi, prisutna u gotovo svakom kadru, malo govori, više posmatra i živi pred kamerama, što je nekima fenomenalno, a nekima noćna mora i poziv na obračun sa televizorom.

Hvala što slušate, šerujete, lajkujete i komentarišete, i pomažete nam da budemo vidljiviji.

Premijerno na Nova.rs: Podcast Pitajte Đuru

Nova.rs
Bitka za Košutnjak to je tema prve emisije podkasta Pitajte Đuru.
Bitka za Košutnjak to je tema prve emisije podkasta Pitajte Đuru. Gost Dejan Jovanović, priča kako gradske vlasti ispod žita spremaju planove o uništavanju zelenih površina pluća Beograda.

Inače, teme podkasta biće sve ono što svakog pojedinca tišti, pitanja na koja nije mogao naći odgovor, problemi za koje nadležne službe nisu imale razumevanja ni htenja da ih reše. Između ostalog, Komunalne teme, školstvo, zdravstvo, pravne nedoumice, zaštita potrošača….dakle od pojedinačnog problema ka opštem rešenju. Cilj nije kritika već rešenje.

Za budite moji saradnici i novinari na terenu, šaljite pitanja, fotografije, snimke na FB, Twitter, Instagram Pitajte Đuru ili šaljite pitanja na email: pitajtedjuru@nova.rs, a tu je i Viber broj na koji možete pisati ili slati „problem“ sa terena, 069 893 00 23

https://www.facebook.com/pitajtedjuru

https://www.instagram.com/pitajtedjuru