Podcast Snaga uma – Sergej Trifunović: Menjamo raspale čarape, a nikako da operemo noge

Nova.rs
Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Sergejem Trifunovićem, koji je planiran kao razgovor o tome kako čuvamo radoznalost, kreativnost i sebe u svetu koji nas vuče ka letargiji.
Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Sergejem Trifunovićem, koji je planiran kao razgovor o tome kako čuvamo radoznalost, kreativnost i sebe u svetu koji nas vuče ka letargiji. Planiran je kao razgovor o Sergejevom odnosu prema svetu, događajima koji su toliko dobri da ga vinu u nebesa, a i prema događajima koji su ga boleli. O tome i jeste i nije, jer je sniman manje od sat vremena nakon što se dogodila pucnjava u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ispao je kao i razgovor prijatelja o životu, i suočavanje sa događajem koji još uvek, u tom trenutku, ne prihvatamo do kraja i tek počinje da nam dolazi do srca, i psovanje, i traženje objašnjenja, i bežanje od teme, pa vraćanje na temu, i grljenje.

„Mislim da mi i dalje ne peremo noge, a menjamo čarape, kao društvo. Užasno nam smrde noge i uporno menjamo čarape, koje se raspadaju, i raspadaju, i raspadaju. I nikako da nam neko objasni da treba prvo da operemo noge, pa da obučemo čiste čarape. To pranje nogu bi značilo da se sistemski stvari menjaju iznutra. Ne fasada. Sećaš se Vranjskog pozorišta, na koje je Srpska napredna stranka okačila fasade isprintane na papiru zgrade koja se raspada. To su te čarape na prljavim nogama. Ne radiš rekonstrukciju zgrade, nego samo navučeš fasadu: Ona je i dalje iznutra trula i raspašće se“, rekao se Sergej Trifunović u novoj epizodi podcast-a Snaga uma.

‘Da li ću dočekati termin za operaciju?’: Na listama čekanja u Srbiji

Zaviri ispod površine - RSE
Na listama čekanja za različite operacije i preglede krajem aprila 2023. u Srbiji je bilo preko 75 hiljada ljudi.
Na listama čekanja za različite operacije i preglede krajem aprila 2023. u Srbiji je bilo preko 75 hiljada ljudi. Broj pacijenata na listama rastao je iz dana u dan. Zašto? U ovoj epizodi ZIP-a gledamo ispod površine listi čekanja u Srbiji, ali razgovaramo i sa kolegama na Kosovu, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Podcast DLZ i Dragoslav Ljubičić: Ako je Zoka naša, neka propeva!

Nova.rs
Epizodu DLZ sa poverenikom sindikata “Nesavisnost” u EPS Dragoslavom Ljubičićem snimili smo dan pre tragedije u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i nismo je emitovali u sredu 3. maja.
Epizodu DLZ sa poverenikom sindikata “Nesavisnost” u EPS Dragoslavom Ljubičićem snimili smo dan pre tragedije u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i nismo je emitovali u sredu 3. maja. Posle ovog zločina, a i onog dan kasnije u Mladenovcu, Srbija više neće biti ista, ali svi mi moramo da nastavimo dalje.

Prvomajska epizoda podkasta koji radno slavi sve praznike, „Dobar loš zao“ je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković upitali su se ko je pustio tvit da je predsednik na VMA, posle čega je krenula krvoločna naprednjačka hajka na političke neistomišljenike, zevali su dok su gledali snimke predsednikovog vikend landranja po Srbiji, radovali su se što ima nekog ko će da spusti Vučića i Dačića, makar ta osoba dolazila iz odmetnute srpske pokrajine, a ponovo su otvorili i slučaj „Naša Zoka“.

Autori su sa Ljubičićem razgovarali o tome koliko je Srbija svetlosnih godina daleko od zapada kada je reč o sindikalnom udruživanju, banditskoj privatizaciji, sistemskoj zloupotrebi i planskom osiromašenju EPS, a zajednički su razmotrili i pojedine aspekte slučaja „Naša Zoka“.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako DLZ dobija konkurenciju u vidu komičarskog tandema Brnabić – Vučić.

DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra!

EP 214: Zoran Jedrejčić, dizajner i projektant nameštaja – Pojačalo podcast

Pojačalo
“ Ljubav i posao, to su stvari koje te određuju.“

U 214. epizodi Pojačala gost Ivana Minića je Zoran Jedrejčić, najznačajniji i najnagrađivaniji dizajner naše regije.

“ Ljubav i posao, to su stvari koje te određuju.“

U 214. epizodi Pojačala gost Ivana Minića je Zoran Jedrejčić, najznačajniji i najnagrađivaniji dizajner naše regije. Zoran nam priča o tome kako je želja da postane profesionalni vaterpolista kad poraste, prešla u želju da se bavi medicinom. Kada je saznao šta sve medicina podrazumeva, odlučio je da je možda ipak bolja arhitektura. Na zanimljiv način nam objašnjava kako ni to nije ono gde je on zapravo završio, i kako ga je razgovor u vozu sa svojim saputnikom preokrenuo i usmerio ka dizajnu.

Studiranje mu je lepo išlo ali zbog rata prelazi da studira u Italiji. Kasnije na sasvim slučajan način kreće sa radom u poznatom studiju “Ettore Sottsass”. U tom studiju on stiče puno iskustva i radi sa nekim od jako velikih firmi. Kada mu je ponuđeno partnerstvo, Zoran odbija ponudu i kreće samostalno da se bavi dizajnom i otvara sopstveni studio u Milanu.
U ovom podkastu možete takođe čuti kako je to voditi firmu od oko 60 zaposlenih, i kako je to na kraju voditi studio u kom na kraju radi sav posao samo jedan čovek, Zoran Jedrejčić.

Kasnije, radi ljubavi, Zoran prelazi u Beograd, gde isprva predaje kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti, kasnije otvara studio u Beogradu i postaje umetnički direktor Beogradskog sajma. Na sajmu pravi kreativni preokret, za koji su u početku svi bili skeptični, ali upravo taj preokret je doveo Beogradski sajam nameštaja do cvetanja. Zoran planira da ovim poslom nastavi da se bavi, jer osim što mu je to posao, to mu je i strast, i želja mu je baviti se ovim poslom dokle god je živ.

Teme u ovoj epizodi:
– Uvod i predstavljanje
– Kad porastem biću
– Zašto baš Italija
– Kako je izgledao život u Italiji
– Posebna poslovna iskustva
– Razmišljanje o praktičnosti u procesu pravljenja
– Kako redizajnirati proizvod
– Kako je Zoran došao u studio, a kako je izašao
– Kako zaposliti ispravne ljude
– Kako balansirati između onoga što moraš i onoga što želiš
– Kako je doneta odluka o prelasku u Beograd
– Kako je sajam iz nečeg generičkog prešao u nešto inspirišuće
– Omiljeni projekti
– Kako Zoran vidi sebe kroz vreme

Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa

Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3M0sWpM

Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG

Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o

Pratite Pojačalo na društvenim mrežama:
Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR
Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr
Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Gosti podcasta “Mamazjanija” o najcrnjim danima za decu u Srbiji: Postoje rešenja, ali to nisu kazne

Nova.rs
U novoj epizodi “Mamazjanije” bavili smo se, nažalost, možda i najvećom tragedijom koja može da pogodi jedno društvo, a to su “pobeđeni” roditelji, upropašćena deca i njihova budućnost, ali i izgubljeni mladi životi.
U novoj epizodi “Mamazjanije” bavili smo se, nažalost, možda i najvećom tragedijom koja može da pogodi jedno društvo, a to su “pobeđeni” roditelji, upropašćena deca i njihova budućnost, ali i izgubljeni mladi životi.

O slučaju koji je potresao Srbiju, čitav region, a mučno je odzovnio i u svetu, kada je devetoro ljudi izgubilo život od ruke trinaestogodišnjeg dečaka, o uticaju sredine, uzrocima, posledicama i odnosu koji treba da zauzmemo prema užasu kojem svedočimo, za naš podkast govorili su Marko Batur, defektolog i specijalni pedagog i doktorka Nevena Čalovski Hercog, psihijatrica i psihoterapeutkinja.

Koji spoljni uticaj je najjači okidač za zlo koje obuzme dete: muzika, igrice, internet, mediji, loše društvo, zlostavljanje, zanemarenost, devalvirana prosveta i školstvo, previše novca, premalo novca, društevno-političke okolnosti, televizijski sadržaji, rijaliti programi, javni narativ koji glorifikuje nakaradni sistem vrednosti, raspad porodice…?

Timskim izlaganjem, porukama i savetima, višedecenijskog iskustva doktorke Čalovski Hercog u radu sa decom, posebno porodičnim odnosima, ali i ozbiljnog i temeljnog rada Marka Batura sa adolescentima pre svega, pokušali su da pomognu i daju odgovore na pitanja koja muče, kako i njih, tako i sve nas koji proživaljavamo jedan od najtežih perioda, koji svom snagom udara na roditelje i decu, a kojem se moramo odupreti, dati šansu ljubavi i životu i iz najcrnjeg nešto naučiti.