Roditelji su zbunjeni kojim intenzitetom i brzinom informacije stižu do dece. Zato je potrebno da se ubacite u njihov svet.

Deca koja osete „kolonizaciju“ i roditeljsku preteranu kontrolu, beže i zatvaraju se u sebe, zato je bitno ostvariti kulturu razumevanja. Tražite od deteta da vas nauči nečemu, da vi od njega saznate nešto.

Slučaj masovnog ubice iz škole „Vladislav Ribnikar“ je nastao pre svega zbog porodično-sredinskih faktora. Ipak, i svi ostali su zakazali jer nisu prepoznali moguće znake onoga šta će se desiti.

Ni hiljade profesionalaca neće pomoći deci, ako sistem ne radi na jačanju svesti o značaju mentalnog zdravlja i ne ulaže u njega.

Ako deca prave probleme u školi pedagoško-psihološka služba će ih viđati često, ako su dobra njihovu psihološku procenu do kraja školovanja niko neće analizirati – tu je problem.

Deca su vrlo često stavljena na pijedestal koji im ne pripada. Roditelj bi uz poštovanje prava deteta, morao da bude na prvom mestu kako bi bio koristan detetu. Ako roditelju nije dobro, neće ni deci.

U školama postoji problem jer su nastavnici i roditelji na suprotstavljenim stranama, takvu situaciju deca koriste za manipulaciju i jednima i drugima.

Gošća: Radmila Vulić Bojović, psihološkinja i psihoterapeutkinja

Kroz razgovor je istakla koliko su za decu važna „kućna“ pravila, od kojih se ne odstupa. Zašto decu ne treba previše maziti i paziti, a onda ih nepripremljene pustiti u surovi svet. Opisala je kako su to naša deca uvek 10 koraka ispred nas i koji je to paralelni svet virtuelne komunikacije koji oni žive, a mi ga ne razumemo dovoljno. Objasnila je koliko su krivi „profesionalci“ koji vode škole i diktiraju prosvetni sistem u Srbiji, ali i zašto decu ne treba maltretirati zbog ocena jer je i trojka nekad sasvim dovoljna.

Iz iskustva vaspitanja i života sa dva tinejdžera, Maja nam priča kako se ona trudi da, i ih pored obaveznog „držanja predavanja“, svoju decu ne uguši pričom i da ih izvede na pravi put.