Podcast Snaga uma: Miodrag Majić o novoj klasi bogataša – Uigrali smo društvo bez institucija

Nova.rs
Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa sudijom i piscem Miodragom Majićem o fenomenu brzog privikavanja na loše uslove.
Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa sudijom i piscem Miodragom Majićem o fenomenu brzog privikavanja na loše uslove. Sposobnost da se brzo prilagodimo čak i jako lošim uslovima deo je ljudske prirode koji nam načelno pomaže da preživimo u teškim okolnostima. Ipak, ovu ljudsku karakteristiku često zloupotrebljavaju vlasti koje teže autoritarnosti, te tako primećujemo i fenomen stalnog pomeranja praga tolerancije u javnosti. Srbija tu nije izuzetak. Ono što nam je nekad bilo šokantno, čak i povod za protest, posle nekoliko godina postane nešto na šta smo se navikli. Kako to? Dokle to može da ide? O različitim aspektima privikavanja na zlo, o privikavanju na činjenicu da jedni imaju sve manje i manje prava, a drugi sve više i više, ali i o njegovom novom romanu „Rudnik“, Miodrag Majić je razgovarao sa Miljanom Nešković u novoj epizodi podkasta Snaga uma.

Srbija u dva – novembar/studeni 14, 2022

Srbija u dva - RSE

Emisija namenjena slušaocima u Srbiji.

Emisija namenjena slušaocima u Srbiji. Sadrži lokalne, regionalne i vesti iz sveta, tematske priloge o aktuelnim dešavanjima iz oblasti politike, ekonomije i slično, te priče iz svakodnevnog života ljudi, kao i priloge iz sveta.

Šta je stigma i zašto nas boli?

Na kafi sa psihologom

U Srbiji je sramota imati zdravstveni problem i javno govoriti o tome“ zaključak je tribine “Na kafi sa psihologom” koja je održana povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja u ponedeljak, 10.10.2022. Na tribini pod nazivom “Šta je stigma i zašto nas boli? govorili su dr Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta i predsednica Društva psihologa Srbije, Petar Peca Popović, rok kritičar i Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika “Vreme”. Prevazilaženje stigmatizacije je preduslov za pravovremenu terapiju, ishod lečenja i resocijalizaciju osobe. Prvi korak u tom procesu je prestanak upotrebe stigmatizujućih naziva i korišćenja uvredljivih izraza. Edukacija je najčešća strategija, koja uključuje kampanje upućene ka široj javnosti, ali i rad sa ciljnim grupama, poput zdravstvenih radnika, posebno novinara, ali i drugih. Konačno, direktno iskustvo sa osobama koje se uspešno leče od mentalnih poremećaja i koje vode odgovoran i produktivan život može biti najefikasniji u redukovanju negativnih stavova, poručili su učesnici tribine. Tribina Hemofarm fondacije „Na kafi sa psihologom“ deo je kampanje “Nesalomivi” čiji je cilj podizanje svesti javnosti o očuvanju mentalnog zdravlja i stvaranje društvenog pokreta za borbu protiv depresije i stigme koja prati obolele. Pomoć i podrška stanovništvu su dostupni putem SOS linije 0800 001 002 i imejla podrska@nesalomivi.rs . Pozivi su besplatni i anonimni, a pomoć stručnjaka četiri Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Kovinu, Novom Kneževcu i Gornjoj Toponici dostupna je 24/7.

Da li smo normalizovali život u traumi?

Na kafi sa psihologom

Briga o sebi je najvažnija, a razgovor o tome kako se osećamo i društveni angažman mogu da pomognu da se, i u najvećoj životnim krizama i izazovima, osećamo bolje, zaključak je tribine “Na kafi sa psihologom” koja je bila posvećena temi “Da li smo normalizovali život u traumi?” O ovoj temi razgovarali su Marija Branković, psihološkinja i vanredna profesorka na Fakultetu za medije i komunikaciju Unverziteta Singidunum i Dragan Ilić, piholog i novinar.

Mentalno zdravlje nacije u vreme pandemije

Na kafi sa psihologom

Svaki šesti odrasli stanovnik Srbije je ispunio kriterijume za neki od najčešćih psihijatrijskih poremećaja, a 80.000 ljudi više nego pre je tokom pandemije virusa korona imalo umerene depresivne smetnje, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju nacije u vreme pandemije koje je predstavljeno na tribini “Na kafi sa psihologom”. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Cov2Soul” u kojem su učestvovali stručnjaci koji se bave javnim i mentalnim zdravljem kao i psihijatrijskim poremećajima sa Medicinskog fakulteta u Beogradu u partnerstvu sa Odsecima za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu. O rezultatima istraživanja govorili su neki od autora: prof. dr Nađa Marić, vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu i rukovodilac Službe za naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za mentalno zdravlje, dr Ljiljana Lazarević, viša naučna saradnica na Institutu za psihologiju i u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Goran Knežević, redovni profesor na Odeljenju za psihologiju i u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu. Moderator tribine je bio Dragan Ilić, psiholog i novinar. Projekat „Na kafi sa psihologom” Hemofarm fondacija realizuje treću godinu za redom u partnerstvu sa Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz.

RETROVIZOR Crna pantera

Retrovizor
Moja drugarica, Hrvatica, umela je o sebi nekad da izjavi “ja sam žena-pantera”, nije se, ruku na srce, izjašnjavala o boji krzna, ali odakle bi od toliko bogate hrvatske faune odabrala baš to stvorenje da bude druga ona?!
Moja drugarica, Hrvatica, umela je o sebi nekad da izjavi “ja sam žena-pantera”, nije se, ruku na srce, izjašnjavala o boji krzna, ali odakle bi od toliko bogate hrvatske faune odabrala baš to stvorenje da bude druga ona?!

Ja, Preduzetnik – Epizoda 81 – Mentorski savet mlađem sebi 3

Ja preduzetnik
Ova epizoda je sastavljena od odgovora naših gostiju na pitanje „Da možeš sada, sa svim onim što znaš, da daš mentorski savet sebi, sa početka preduzetničkog puta, šta bi to bilo?“.
Ova epizoda je sastavljena od odgovora naših gostiju na pitanje „Da možeš sada, sa svim onim što znaš, da daš mentorski savet sebi, sa početka preduzetničkog puta, šta bi to bilo?“.

Odgovori za koje je našim gostima trebalo godine, pa i decenije, rada, truda, poteškoća i raznih izazova da do njih dođu, pa ih nemojte propustiti, jer su od neprocenjive vrednosti.