U novom izdanju podkasta Agrosmart donosimo vam priče o digitalnoj mapi pčelinjaka koja bi trebala da doprinese boljoj organizovanosti pčleara – za početak na području opštine Bač, a u rubrici inovacije slušaćete o digitalnoj platformi preko koje proizvođač, pre samih finansijskih uladanja ili početka radova
– dobija najbolju ponudu koja je za njega finansijski najprihvatljivija.  

Kako obećavaju, po prvi put će proizvođač imati predložene one mere kojima treba realizovati poljoprivrednu proizvodnju, ali i koji su za njegov tip proizvodnje, površinu i biljnu vrstu najsvrsishodnija i najodrživija varijanta. 

Dok smo u prošlom izdanju pričali o problemima sa kojima se susreću malinari,
spomenule su se i zadruge, kao udruženja ili privredni subjekti kojima je cilj zaštita svojih članova – zadrugara. Upravo u ovom izdanju donosimo vam priču o tome čemu doprinose zadruge, a kroz priču sa predstavnicima zadruga za koje možemo reći da su primeri dobre prakse saznajemo i o njihobom funkcionisanju i
o benefitima. 

Zadruge: zaštita proizvođača kroz zajedinički nastup na tržištu

Zakonom o Zadrugama je osnivanje, poslavanje ali i svaki drugi aspekt precizno definisan, a Međunarodni zadružni savez o ovim organizacijama ističe: 

„Zadruga jeste preduzeće i tržišni subjekat, ali ne preduzeće kao bilo koje drugo. Vi znate da se preduzeća po našim zakonima organizuju uglavnom kao društva
kapitala. Da li su akcionarska društva, da li su to društvo sa ograničenom odgovornošću, ali zadruga nije društvo kapitala i to je ono što nju razlikuje od preduzeća. Zadruga je društvo lica i ona je praktično u funkciji da služi svojim članovima, a ne da služi vlasnicima kapitala. Njeni članovi mogu biti kupci, prodavci, potrošači, pravno angažovana lica, kad su zadruge koje se bave uslugama korisnici ili davaoci usluga. Oni zajedno rešavaju i mnoga druga pitanja poput zajedničkog korišćenja opreme, objašnjava Đorđe Bugarin, koji je, kako kaže, ceo svoj radni vek proveo u zadrugama.  

Bugarin objašnjava da zadruge ustvari trguju u interesu svojih članova, kao što se među njima i deli profit. 

„Zadružni savez obavezuje zadruge da one treba da poštuju pravila svojih zadrugara i da uspešno trguju pre svega u interesu svojih članova. Da im svojim položajem na tržištu obezbedi najpovoljniji ekonomski položaj. I kad kupuju, i kad prodaju, i kad vrše razmenu roba ili usluga sa drugima. Zadruge po pravilu dele profit među svojim članovima i one čak i kada ga ne isplaćuju nego ga pripisuju
ulozima, one rade u interesu svojih članova“.  

Milan Savković, savetodavac i tehnolog voćarske zadruga Borovnica, objašnjava da je prednost zadruga višestruka: od dobijanja saveta, preko dobijanja kvlaitetnih sadnica i repromaterijala do boljeg plasmana proizvoda. 

„Prednost same zadruga je višestruka. U smislu olakšanog plasmana proizvoda, postizanja bolje cene, implementacije raznih novih tehnologija koje se primenjuju na zapadu i tako dalje. Proizvođači mogu lakše da dođu do neophodnog repromaterijala koji im je potreban za proizvodnju. Takođe kod nas mogu da
nabave i zdrav sadni materijal koji je bukvalno osnov svake uspešne proizvodnje
u gajenju i odnosno podizanju zasada borovnica“. 

Srbija nije članica Evropskoh zadružnog saveza, odnosno Međunarodnog. 

Bugarin to smatra sramotom, jer je 1895. godina naša država bila jedna od 10 osnivača međunarodnoh zadružnog saveza. 

A nije članica, objašnjava Bugarin, jer nije izmirivala svoje obaveze u zadanim
rokovima. 

Ugledanje pčelara na insekte o kojima brinu

Iako ovu priču ne možemo povezati direktno sa zadrugama, i ona ima jedan aspekt udruživanja i solidarnosti. U pitanju je priča o pčelinjacima, a naš sagovornik kaže da pčelari treba da se ugledaju na pčele i da budu isto tako organizovani, kao i insekti o kojima brinu. 

Bio pčelinja klinika naziv je udruženja Jozefa Gašparovskog iz Bačkog Novog Sela. 

„Sama pčelinja klinika je naziv neke moje avanture u tu oblast ili da kažem način
bavljenja. Znači Mi smo u svojoj glavi terapeutski način preventive bolesti kod
ljudi kao i lečenja pomoći obolelim ljudima – taj program nazvali smo Pčelinja
klinika. Ja bi to podveo pod pojam apiterapije.“ 

A da bi proizvodi koji se koriste za apiterapiju bili kvalitetni potrebno je ostvariti više faktora: od zdravih pčelinjaka i pčela preko kvalitetnih pčelinjih sirovina pa sve do toga da se pčelari na vreme obaveštavaju kada se vrši prskanje protiv komaraca kako bi se pčele na vreme zatvorile. 

Kako bi sve to bilo moguće, Udruženje Bio pčelinja klinika realizovaće u ovoj godini projekat u okviru kojeg će biti izrađena digitalna mapa pčelinjaka i pčelinje
ispaše, jedina u ovom delu Evrope. 

U pitanju je projekat “Poboljšanje stanja pčelara u opštini Bač”, koji je podržala Trag fondacija, a ima više ciljeva: edukaciju poljoprivrednih proizvođača o principima organske proizvodnje s obzirom na prekomernu upotrebu raznih
hemijskih preparata u primarnoj biljnoj proizvodnji, ali i same lokacije
pčelinjaka: 

„Digitalna mapa će doprineti prvo znanju gde se nalaze pčelinjaci i koliko ima pčelinjaka. Ona će biti formirana na bazi Google mapa koristiće se i koordinatama će biti označene lokacije svakog pčelinjaka pčelarskog udruženja koje se nalaze u opštini Bač. Sa izradom ove mape mi dajemo inicijativu i opštini Bač za izmenu pravilnika o sitnim životinjama, gde spadaju i pčele. Da se u tom pravilniku odredi na kojoj razdaljini može biti jedan pčelinjak od drugog pčelinjaka“, objašnjava
Gašparovski i dodaje da je to važno jer mogu da se prenesu različite bolesti
pčela.  

Na ideju je Gašparovski došao suočivši se sa problemom: 

„Pre tri godine sam imao slučaj posadio sam faceliju pored mog pčelinjaka –
medonosna biljka. Posejao sam oko hetar i po. Sve to me je koštalo oko 350
evra. Seme i obrada. Zemljište ne – plus toga korišćenje zemljišta nisam ni
računao. Jedno jutro pogledam nekih 30 metara od facelije sa druge strane, dve
prikolice sa pčelama. Pa čekajte ljudi ovako: ne mogu ja nikom zabraniti da
seli pčele i da tu negde postavi, ali gde vam je obraz?“ 

ABS digitalna platforma: potencijalno, ulazak u proizvodnju bez rizika

Agro Budžet Sistem ili ABS je digitalna platforma – portal za oblast poljoprivrede,
namenjena svim poljoprivrednim proizvodjacima kao i zainteresovanim investitorima u oblasti poljoprivredne proizvodnje. 

Projekat je koji potpomaže izradu digitalne platforme za optimizaciju investicionih
ulaganja u oblasti poljoprivredne proizvodnje sa ocenom finansijske efikasnosti. Namenjen je svim poljoprivrednim proizvodjačima i investitorima u poljoprivrednu proizvodnju, kao i svima onima koji se po prvi put opredeljuju
za ovu vrstu privredne delatnosti. 

Marotić Aleksandar jedan od kreatora ove platforme ukratko objašnjava njenu svrhu: 

„Agro budžet sistem digitalna platforma po prvi put na tržištu omogućava našim poljoprivrednim proizvođačima da pre otpočinjanja bilo kakve aktivnosti u smislu investicionog ulaganja i njihovog izlaganja bilo kakvom troškovu da li je to trošak nabavke repromaterijala ili neka zakonska regulative: u smislu plaćanje određenih
taksi, prava na subvencije – kako nacionalne tako i u ipard programima, oko mehanizacije, oko tehnologije primene proizvodnje – po prvi put je sada pruža
mogućnost da sam velikom preciznošću i pouzdanošću mogu da predvide svoj
proizvodni ciklus, a pre svega znači sa aspekta finansijske efikasnosti i održivosti njihove proizvodnje“. 

Omogućava da proizvođači po prvi put dobiju odgovor na ključno pitanje. A ključno pitanje jeste: Koju vrstu tehnologije poljoprivredne proizvodnje oni treba da primene za svoje neke poslovne planove, u smislu zasnivanja proizvodnje.  

Kada se popuni upitnik, tada kreće deo koji podrazumeva outsoursing. To znači da se zahtev prosleđuje raznim institucijama, kompanijama i stručnjakinjama i stručnjacima iz raznih oblasti, a u vezi sa poljoprivrednom produkcijom. 

Marotić tvrdi da je to potpuno neograničen model, u kom učestvuje jako mnogo kompanija. 

„Time naš proizvođač dobija najbolju ponudu koja je finansijski najprihvatljivija za njega i po prvi put će proizvođač sada da ima zaista predložene one mere kojima treba realizovati poljoprivrednu proizvodnju, koji su za njegov tip proizvodnje, za njegovu površinu, za njegovo biljnu vrstu najsvrsishodnija i najodrživija varijanta“. 

Produkcija: Fabrika kreativnosti