Ljubitelji fudbala u Srbiji su na dobrom putu da to učine prema sopstvenoj najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.
Priče o nameštanjima, priče o mafijanju, priče o dogovorima, pregovorima, vezama, kombinacijama…
Sve to uništava sliku fudbala i čini ga sve daljim za običnog, jednostavnog gledaoca koji želi da uživa u svojoj omiljenoj igri.
Uživanja gotovo da nema, osim kod onih željih „gloženja“, pa im saopštenja, pisma, obraćanja i diskusije čine dane boljim, zanimljivijim, dinamičnijim, šta god…
Iskrenim ljubiteljima fudbala – ne.
Dosta je više pisama, saopštenja, priča, najava… Vreme je da se uradi nešto u srpskom fudbalu jer ovako dalje više ne može. I to bi moralo da se pojavi u svom manifestnom delu, jer je reči više dosta.
I previše.
O tome da li su fudbaleri i funkcioneri umeli da slušaju Dijega Maradonu, ili su ga samo veličali jer je „to kul“, govorili su urednik sportske redakcije Nova.rs Žikica Babović i novinar Spasoje Veselinović.