U novoj epizodi Loženja razgovaram sa muzičarem Nikolom Stanojevićem, koji stvara pod imenom Nihil. Njegov prvi album Satan Resavski možete poslušati na platformi Spotify.

Nihil koristi šaljive popkulturne reference na ovom albumu koji je zanimljiv i muzički i tekstu-alno, a poslednja stvar koja je ostavila veliki uticaj na njega je televizijska serija Dejvida Lin-ča, Tvin Piks, što se i može videti u njegovim spotovima za pesme 2030, Ništa, Rikošet . Nikola i sam govori o tome kako svoj rodni grad Despotovac vidi kao srpski Tvin Piks, turi-stički kraj sa neobjašnjivim pričama u kojima su ljudi viđali i čuli svašta.
Brzi satanizam lajf, najslušanija i poslednja traka koju je napravio odiše neprijatnom atmos-ferom koja podseća na muziku domaćeg krimi filma sa paranormalnim elementima ili kako bi on istakao, dokumentarca o Vlasima. On smatra da popularnost ove pesme dolazi iz to-ga što je pravi narodnjak. Poslednja pesma na albumu, Vandal, bavi se već poznatim pita-njima identiteta sa zanimljivim preokretom i uz mračan spot koji priča simboličnu priču zaslugom Milice Cimi Drinić (režiserka, direktorka fotografije) i Andrije Ilića Prše (režiser, scenarista) zatvara poslednje poglavlje u novoj turbo folk nu metal bibliji mladih.

Prepoznatljiv zvuk i uticaj još jednog člana Zicer kolektiva, kompozitora, producenta i audio inženjera Mihajla Đorovića (Summer Deaths) je lako uočljiv na ovom albumu (Resavski ma-sakr motornom testerom, Brzi satanizam lajf, vragodnošalu, Istočna Evropa, Vandal).

Još jedna od tema o kojoj smo pričali je njegova saradnja sa Kene Berijem na pesmi Disco Inferno koja je stekla popularnost kao pravi letnji hit, kao i saradnja sa Tamarom Popović Tam.

Potpuno drugačiji od svog alterega, Nikola skromno dodaje da misli da ima sve što mu tre-ba, ali da verovatno zna više kada se stavi u ulogu Nihila i Satana Resavskog koji živi u njegovom fiktivnom svetu odvojenom od realnosti.

Trećom debatom u okviru projekta Forum Evropa, Hartefakt fond nastavlja program kojim obeležava 25. godišnjicu genocida u Srebrenici. Učesnici će govoriti o poziciji umetnika i kulturnih radnika u odnosu na zločin i njegovu ulogu u javnom diskursu, individualnim naporima
u određivanju zločina u Srebrenici kao genocida, kao i doprinosu kulture i umetnosti prihvatanju jednog novog društvenog narativa i izgradnji kulture sećanja.

Učestvuju:

Mirjana Karanović – pozorišna, filmska i televizijska glumica

Biljana Srbljanović – dramska spisateljica i programska direktorka Hartefakt fonda

Emir Suljagić – direktor Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari

Razgovor moderira Ognjen Aksentijević

Dizajn zvuka: Lidija Mirović

U novoj epizodi “Zadovoljstva u tekstu” pod nazivom “Fabrika sladoleda”, Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić razgovaraju o romanu “Momci iz Nikla” dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade za književnost, Kolsona Vajtheda. Roman je zasnovan na istinitim i zastrašujućim događajima iz popravnog doma “Arthur G. Dozier School for Boys” u kojoj je, više od veka, vladalo mučenje, eksploatacija, seksualno zlostavljanje i fizičko kažnjavanje, ali i finansijsko iskorišćavanje generacija dečaka u državi Florida, koji su zatvarani i osuđivani na godine pravog robijanja za minorne prekršaje kao što su – neopravdani izostanci u školi, pisanje grafita ili krađa dve flašice koka-kole. Škola je zatvorena tek 2011. godine, a nekoliko godina kasnije dolazi u fokus medija, kada je grupa studenata arheologije otkrila postojanje tajnog groblja na teritoriji škole, na kom su pronađeni posmrtni ostaci desetina neindentifikovanih nekadašnjih “štićenika” škole, preminulih pod nerazjašnjenim okolnostima.

Ovaj snažan roman prati sudbinu dečaka Elvuda, polovinom šezdesetih godina, pa sve do njegovog zrelog doba, kada se otkriva da on zapravo nije – on. Epizoda u uvodu podseća i na nedavno preminulog kompozitora Enija Morikonea, i njegovu čuvenu temu na Panovoj fruli iz filma “Bilo jednom u Americi”, ne samo da bi podsetila na rad ovog genijalnog umetnika, već i na činjenicu da su događaji o kojima čitamo u “Momcima iz Nikla” čvrsto utkani u narativ te i takve Amerike. Epizoda stiže sa nedelju dana zakašnjenja, iz tehničkih razloga, a snimljena je uprkos korona-stajl razdvojenosti, dakle putem interneta, Keller je na moru, Synth u lavoru, ali je naša Lidija Mirović zvuk sredila kao za oskara.

U okviru druge onlajn javne debate projekta Forum Evropa, Hartefakt fond otvara debatu o odnosu političkih elita u Srbiji prema genocidu u Srebrenici, poziciji šire i stručne javnosti u odnosu na zločin, ali i naporima civilnog društva za uspostavljanje nedvosmislenog zvaničnog narativa prema genocidu. O presudama međunarodnih sudova i pravnim regulativama koje se bave ratnim zločinima na prostorima bivše Jugoslavije, prisutnosti medija i uticaju koji imaju na izgradnju opšteg narativa, ali i revizionističkom pristupu u tumačenju i podučavanju o dešavanjima u Srebrenici govore:

Rada Pejić Sremac – koordinatorka Programa Mehanizma za informisanje zajednica pogođenih sukobom pri Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove u Hagu
Milivoj Bešlin – istoričar, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu
Ivan Đurić – programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji

Razgovor moderira Ognjen Aksentijević
Dizajn zvuka: Lidija Mirović

U okviru prve onlajn javne debate projekta Forum Evropa, Ognjen Aksentijević sa svojim sagovornicima razgovara o aktuelnim problemima koji se tiču ekonomskih migracija iz Srbije i regiona ka zemljama EU, perspektivama i granicama u Evropi u vreme pandemije, motivaciji mladih za odlazak i zemlje i politici zaustavljanja „odliva mozgova“. Iz svojih profesionalnih uloga, ali i iz ličnog iskustva, o svim ovim temama govore:

Milica Vesković Anđelković – sociološkinja, asistentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Vojislav Stojsavljević – novinar dnevnog lista Danas, urednik rubrike ,,Naši ljudi u svetu“
Katarina Tadić – politikološkinja, istraživačica u oblasti javnih politika, demokratizacije i participacije mladih na Balkanu
Aleksandar Jakovljević – saradnik na projektu „Tačka povratka“ UNDP-a, nezavisni konsultant Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija

Razgovor moderira Ognjen Aksentijević
Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U novoj epizodi Loženja razgovaram sa umetnicom Dunjom Karanović čiju izložbu Maternji jezici u Maloj galeriji ULUPUDS-a možete pogledati do 14. jula.

Dunja trenutno pohađa master studije na Akademiji umetnosti Kine što je i inspirisalo njenu seriju radova O ljubavi i patnji u mravinjem pismu za koju je detaljno i temeljno istraživala žensko pismo Nǚshu (女书) koje su koristile žene iz Hunan provincije kao sistem komunikacije među prijateljicama i ženskim članovima porodice koji je neretko bio u formi poezije, književnih i umetničkih dela.

Druga serija radova pod nazivom Poprečni presek reproduktivnog rada u boji prikazuje rukom crtan vez u ružičastoj boji koji predstavlja reproduktivne organe na beloj pozadini, a koju je započela dok je bila na osnovnim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Pitanje percepcije i tretiranja žena na Balkanu i u Kini, nekada i sada, je tema koja prožima njene aktuelne radove.

U njenim radovima možemo pronaći univerzalne strahove i slabosti, ali takođe prizvati i snagu i volju za napretkom. Dunja kroz svoju umetnost iskazuje oštar stav – osuđuje objektivizaciju žena i svođenje žena samo na reproduktivnu funkciju.

Ova godina se za Dunju razlikuje od prethodnih. Pričale smo o njenom godišnjem volontiranju na Kosovu koje je započela 2016. godine, kao i o njenom boravku u karantinu u kineskom gradu Hangzhou i povratku kući. Dunja deli svoje utiske iz Kine, kako se oseća povodom toga što je tamo sve povezano mobilnim aplikacijama, kako se navikla na online predavanja u tri vremenske zone, koji su joj planovi i kako se navikava na neizvesnost.

Pratite je na instagram profilu @dunja_karanovic na kom postavlja svoje završene radove, ali i one koji su još uvek u procesu stvaranja.

U novoj epizodi “Zadovoljstva u tekstu” pod nazivom “Black lives matter”, Vladimir Cerić i Biljana Srbljanović analiziraju novi Netflixov film “Da 5 bloods” reditelja Spajka Lija i opet se malo svađaju. Priča o grupi crnih veterana vijetnamskog rata, koji se, posle pedeset godina vraćaju na poprište borbe u koju su silom bili uvučeni, u potrazi za posmrtnim ostacima palog druga, ali i skrivenim blagom koje im (metaforički) pripada, otvara nikad zaceljene rane američkog društva u odnosima prema svojim ne-belim građanima, koji su oduvek bili dovoljno “dobri” da život daju za domovinu, ali uvek nedovoljno “dobri” da budu jednaki sa ostalim sunarodnicima, ako prežive. Idiosinkratski filmski jezik, naivnost, ideološka eksplicitnost, posveta velikim filmovima i kritika belog Holivuda, Marvin Gej, “Blago Sijera Madre”, “Apokalipsa sada”, Vagner i Motaun, Martin Luter King i Mohamed Ali, Džordž Flojd i BLM, sve su ovo delovi filmskog tkanja jednog od najvećih reditelja sadašnjice, koji su, za jednog od nas previše, a za drugog prava mera, oko čega se Vlada i Biljana raspravljaju do te mere da nam treba vaš sud. Da li ste #teamkeller ili #teamsynth pišite nam, komentarišite, šerujte i šaljite, mnogo nam znači.

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Nije bilo jednom u Holivudu“ Vladimir Cerić i Vukoman Nemasnage, govore o Netflix-ovoj seriji: „Hollywood“.

Rajan Marfi prati živote mladih dramskih umetnika koji nakon II svetskog rata, u Zlatno doba Holivuda, žele da uspeju, kao glumice i glumci, reditelji, scenaristi… Ipak, njegov Holivud je drugačiji od stvarnog. U njegovoj alternativnoj istoriji, ambicije, upornost i istrajnost brzo se isplate i svi postaju zvezde u „fabrici snova“, dok prethodno, na specifičnoj benzinskoj stanici, u Zemlji Snova, deo ove ekipe „preko kreveta“ ubrzava svoj uspon ka vrhu. Na kraju, rodna, rasna ili druga raslojavanja postaju stvar prošlosti, a budućnost je ispunjena tolerancijom i razumevanjem za drugoga i drugost.

Ko veruje u Marfijev narativ? Koliko je jak efekat leptira u mini-seriji „Hollywood“? Da li je koherentnost sveta priče preduslov za zadovoljstvo u (ovom) tekstu?

Hvala što volite, šerujete i komentarišete naš podkast!

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U novoj epizodi Zadovoljstva u tekstu, pod nazivom “Problem koji nema ime”, Biljana Srbljanović, Vladimir Cerić i Vukoman Stranjančević razgovaraju o seriji “Mrs. America”. Pričom o ratifikaciji amandmana o jednakim pravima, serija istražuje kako je istorija jedne političke borbe uticala na promenu američkog društva sedamdesetih godina. Suprotstavljanjem lika u najmanju ruku konzervativne Filis Šlafli (Cate Blanchett), ikonama drugog talasa feminizma Beti Fridan (Ari Graynonr) i Gloriji Stejnem (Rose Byrne), autorka serije Davi Voler (Dahvi Waller) prikazuje kompleksnost razvoja drugog talasa američkog feminizma. Slušajte novu epizodu i saznajte zbog čega se Biljani ne sviđa, a Vladimiru i Vukomanu sviđa “Mrs. America“, koji je to problem koji nema ime u ovoj seriji, šta se krije iza osmeha Kejt Blančet i ko je najbolja glumica na svetu (osim Kejt Blančet).

Hvala što nas pratite, šerujete i lajkujete.

U današnjoj epizodi Zadovoljstva u tekstu pod nazivom „Ne razumeš ti to druže sudija“, Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić pričaju više o sociološkim fenomenima nego o Netflixovoj dokumentarnoj seriji „Trial by Media“, producenta Džordža Klunija. Seriju verovatno niko ne bi ni primetio da nije producent Kluni. Hvala porodici Čoban na preporuci.

Serija se bavi brutalnim kriminalnim slučajevima od osamdesetih godina naovamo, različitim po karakteru ali veoma medijski propraćenim.

Hvala što nas pratite, šerujete i lajkujete.

Dizanerka zvuka: Lidija Mirović