U ovoj epizodi razgovaram sa Andrijom Ilićem iz Zicer kolektiva koji trenutno izbacuje pesme koje mi stoje na beskonačnom ripitu. Ono što se može čuti tokom ovog razgovora je to da smo Andrija i ja kolege sa faksa i drugari, samim tim koliko god se trudili da zvučimo ozbiljno, vrlo brzo ulazimo u vrtlog konverzacija koje inače vodimo, a za koje smatramo da treba da se podele sa ljudima koji se ne kreću u istim krugovima kao mi.
Fokusirali smo se na narativ u muzičkim spotovima, davali primere koji su nam zapali za oko, pominjali srpskog Zek Efrona i postavili pitanje da li je dramaturgija prisutna u spotovima i ako nije, zašto je neophodna? Andrija iskreno priča o svojim radovima i kako je sa brzih kola, šampanjca i spota koji je bio prvi u trendingu prešao na crnu kajganu sa nekoliko desetina pregleda. Kao i uvek kada se dva dramaturga nađu na istom mestu,
naša iskustva i ono što se dešava u našim glavama otkako se time bavimo postaju glavne teme razgovora u kom otvoreno pričamo o svojim bagovima i pogledima na svet i ljude koji za nas postaju glavni junaci svojih i naših priča. Ne shvatajte naše šale ozbiljno, kako se šalimo sa drugima, tako se šalimo i sa sobom i apelujemo da nas neko konačno pozove da pišemo barem spotove, kad već u filmu nema mesta za nas. Savet koji imamo za dobar balans u životu je konstantan daydreaming, malo flex, malo Aristotel, da slušate sve što
izbacuje Zicer, ispratite Nihilov album koji izlazi uskoro i slušate Tam čiji će spot za pesmu “Sve dalje” da nas sve odvede u neki drugi svet.

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović
Logo: Veljko Ilić

U prvoj epizodi podkasta “Frejminizam” Hartefakt Fonda, koji je u okviru projekta Public! podržala Holandska ambasada govoriće Aleksa Nedić (basista bendova “Vizelj”, “FC APATRIDE UTD”, “Savana”) i Boris Borojević (student filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu). Teme kojima se bave u ovoj epizodi su objektivizacija i seksualizacija žene, relativizacija krivice nasilnika u nasilju nad ženama kao i podrazumevanje ustaljenih
društvenih uloga i tradicionalnih porodičnih modela. Čitajući senzacionalističke naslove iz dnevne štampe ističu činjenice i svoj stav o takvom načinu izveštavanja u nadi da će se takva situacija uskoro promeniti. Ova epizoda je izvedena uživo u galeriji YIHR u okviru HFestivala.

Autorke podkasta:
Hristina Mitić i Dina Simić

Dizajnerka zvuka:
Lidija Mirović

U današnjoj epizodi „Zadovoljstva u tekstu“ pod nazivom „Biti Džon Malkovič“, Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić samo što nisu umrli od dosade gledajući HBO hit seriju, pa su odlučili da sa vama podele taj divni osećaj. Vizuelno raskošna, glumački interesantna, narativno nekoherentna i smisaono konfuzna serija Paola Sorentina povod su za razgovor o istoriji Vatikana, slikama iz Luvra i njihovim kopijama iz Venecije, krunisanju Napoleona, Bijonse, Madoni, Kjubriku, Linču, skupim hotelima, soundracku, Bibliji, papinoj kapi i Louboutin cipelama. Ukratko, što kaže pokojni Vice, gledali smo „Novog papu“ da vi ne biste morali.
Lajkute nas i šerujte, mnogo nam znači.
Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U današnjoj epizodi „Zadovoljstva u tekstu“ pod nazivom „Krejzi rič Ejžns“, imamo godišnje žur izdanje: alumni Remarkerovog podkasta Ana Martinoli, uz stalnu postavu Vukomana Stranjančevića, Vladimira Cerića i Biljanu Srbljanović, raspravljaju o ovogodišnjoj dodeli nagrade Oskar uz dosta vike, dreke, smeha i gotovo fizičkih obračuna. O značaju ove nagrade u novo doba industrije zabave, o politici i politikama Oskara, o dobitnicima, gubitnicima, haljinama i održivom razvoju, uz dodelu nagrada naše lične akademije ZUT podkasta, i o posebnom iznenađenje u glasovima publike, pričamo u ovoj zabavnoj i opuštenoj epizodi.

Razgovarala sam sa Sonjom Trajković, arhitekticom koja trenutno pohađa master studije na UNESCO katedri za kulturnu politiku i menadžment i kako kaže za sebe, studentkinjom demonstratorkom “u penziji”. Sonja je tokom studiranja radila veoma zanimljive projekte, a jedan od njih je i “Ne dam te, Stara” – obnova Doma kulture u selu Dojkinci na Staroj Planini. U ovoj epizodi možete čuti Sonjina iskustva u radu na terenu, kao i način na koji projekat koji se prvo razvijao samo na papiru postaje projekat cele generacije Arhitektonskog fakulteta. Sonja takođe radi u KidHub-u gde se bavi najmlađima i uključivanju njihovog mišljenja o svakodnevnom životu. Učestvovala je i u organizaciji “Dizajnatona”, maratona za mlade koji rešavaju probleme u cilju održivog razvoja. Nakon razgovora o poslu i studiranju, pričala mi je o svom fantastičnom i bajkovitom putovanju u Rekjavik na koje je otišla da volontira, a doživela nešto sasvim drugačije. Šta misli o Islanđanima? Da li reciklira? Šta misli o sebi? Odgovore na ova pitanja možete saznati slušanjem epizode, a nas dve vam svima poručujemo da promena ne dolazi od spolja i pozivamo svakoga od vas da malo po malo menjate svet.

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović
Logo: Veljko Ilić

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Barbike na roštilju“ Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o dva romana koja su se našla u užem i najužem izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine: „Pioniri maleni, mi smo morska trava“ Andree Popov Miletć i „Yugoslav“ Ane Vučković.

Oba romana govore o smrti roditelja, Jugoslavije, kao i efektima društvene tranzicije koji se odražavaju na život njihovih porodica i njihovo (produženo) detinjstvo, govore o Jadranu i strahu od smrti.

„Što se uvek kad neko umre, ljubav prema toj osobi može izmeriti vremenom koje protekne do početka razgovora o upražnjenim kvadratima.“ (Popov Miletić)

„Daj mi Jugoslaviju, gde je bilo i posla i zabave, i gde smo sve mogli, daj da ne liči na život.“ (Vučković)

„Dok je deda umirao, ti si otputovala […] Nisu ti javili da ti ne pokvare Rim. Kad si stigla, znala si. Već ste se vi odavno pozdravili.“ (Popov Miletić)

„Sad plaća svako svoje, po slovenački, što se kaže, a mi tada džekovi, platiš turu, pa sledeću tvoj drug Jugoslav, što bi se rodio da mu nije poginula majka u bombardovanju, zvala se Dona ili Belka, ili Bela i Donka.“ (Vučković)

Hvala što komentarišete, šerujete i volite naš podkast, mnogo nam to znači!

U epizodi pod nazivom „Gimme more“ Vukoman Stranjančević i Vladimir Cerić, govore o filmovima „Male žene“ i „Prevarantkinje sa Vol Strita“.

Najnovija filmska adaptacija istoimenog romana Luize Mej Alkot, (ranije prevođenog kao „Devojčice“), u režiji Grete Gervig, ahronološki, prikazuje živote sestara Marč. Film se fokusira na Džo Marč (Serša Ronan) koja tokom filma piše roman „Male žene“ o životu svoje porodice tokom Američkog građanskog rata. Ovim udvajanjem, prepliću se fikcija i stvarnost unutar filmske stvarnosti, a u odnosu na prethodne filmske verzije više pažnje je posvećeno Ejmi Marč (Florens Pju).

Crna komedija „Prevarantkinje sa Vol Strita“ zasnovana je na članku Džesike Presler objavljenom u „New York“ magazinu. Film iz ugla striptizete Destini (Konstans Vu) prikazuje živote nje i njenih koleginica pre i nakon ekonomske krize koja je najpre pogodila Vol Strit, a potom i čitav svet 2008. godine. Ovom filmu, medijsku pažnju donela je Dženifer Lopez u ulozi striptizete Ramone koja zajedno sa Destini, nakon kraha finansijskih institucija i berze, osmišljava novi plan kako da dođu do novca!

Hvala što šerujete, komentarišete i slušate naš podkast, mnogo nam to znači!

U ovoj epizodi Hristina Mitić razgovara sa Urošem Krčadincem, predavačem Fakulteta za medije i komunikacije u oblasti digitalnih medija i računarstva na predmetima koji se bave novim medijima, vizualizacijom podataka, programiranjem za umetnike i dizajnere i dizajnom interakcija. Uroš smatra da je spajanje prirodnih i društvenih nauka neophodno, kao i da se putevi računarstva i umetnosti spajaju i više nego što se to nama čini. Teme koje se otvaraju tokom ove epizode bave se algoritmima, optimizacijom, ekonomi-jom, marketinškim kampanjama, poezijom, ljudskom komunikacijom, veštačkom inteligencijom i opasnostima/prednostima interneta, kako bismo na kraju došli do razgovora o putovanju u Afriku i značaju razumevanja drugih kultura. Ova epizoda je snimana u prostorijama Fakulteta za medije i komunikacije čijem se osoblju zahvaljujemo na gostoprimstvu.

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu”, pod nazivom „Srećni ljudi” Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o romanu „Pas i kontrabas“ Saše Ilića, nagrađenim NIN-ovom nagradom Roman godine.

Kompleksna priča obuhvata veliki vremenski period od Kraljevine Jugoslavije, SFRJ, SRJ pa do RS, a centralno mesto je bolnica za psihijatrijske bolesti u Kovinu. Traume sadašnjosti i bliske prošlosti vezani su uglavnom za život protagoniste romana, kontrabasiste Filipa Isakovića, dok dalju prošlost i kontinuitet institucionalnog i društvenog nasilja pripovedaju drugi likovi među kojima je najznačajniji doktor Julijus.

Veoma važna komponenta romana je džez koji u samom tekstu i dodatnom spisku soundtrack-a na kraju knjige intertekstaulno obogaćuje čitavo čitalačko iskustvo.

Hvala što šerujete i slušate – mnogo nam to znači!

Poslednji poziv u MSU! “Čistač” je do 20. januara u Beogradu. Ozbiljna preporuka, ako ne iz ljubavi prema umetnosti, onda zbog opšte kulture i hajpa koji se stvorio oko veličanstvenog i provokativnog opusa Marine Abramović, kao i lika umetnice koja je prisutna čak i onda kada u izložbenom prostoru nije prisutno njeno telo.

Kad smo već kod tela, neka budu naga i neka budu okvir kroz koji prolazimo pažljivo.
U muzeju su sa mnom Marija Stojić, apsolventkinja istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu i Dušan Zubčić, likovni umetnik, vajar i jedan od osnivača organizacije Indiestellar. Epizoda je snimana tokom našeg prolaska kroz izložbu gde komentarišemo sve što vidimo i iznosimo svoje utiske na licu mesta, a na kraju epizode utiske sumiramo u studiju. Sav zvuk korišćen u ovoj epizodi je snimljen tokom našeg obilaska i sastavni je deo izložbe. Mariji je ovo drugi put na izložbi, Dušan je svoje dolaske prestao da broji dok je meni ovo prvi put. Naši utisci se drastično razlikuju i nisu svi pozitivni. Svako ima svoje argumente i asocijacije koje su nam dodatno uticale na mišljenje. Slobodno se javite Dušanu do 20. januara ako vam treba vodič koji bi vam detaljno objasnio svaku fazu stvaralaštva Marine Abramović.

Hvala dizajnerki zvuka Lidiji Mirović što je tri sata spakovala u 30 minuta.

Hvala Veljku Iliću što nam je napravio predobri logo. Čujemo se uskoro!