U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Tiranija ironije“ Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o romanu „Čovek koji plače od smeha“ Frederika Begbedea.

Oktav Parango je alter ego, avatar, samog Frederika Begbedea. Bivši kopirajter i bivši modni skaut, svakog četvrtka ima trominutni komičarski komentar na radiju. Jednog četvrtka, usred programa, dobio je otkaz jer je došao nespreman pravo iz noćnog života. Oktav je najpre kupio parfem od 500€, popio sildenafil ili tadalafil, uzeo nekoliko puta kokain, popio nekoliko džin-tonika i „moskov mjula“ i završio izlazak s malo jačom dozom ketamina zbog kojeg je dugo vremena proveo u kadi napunjenoj hladnom vodom… Te noći bio je u društvu dve boginje od kojih se jedna zove Dea. Možda je pola svega ovoga zapravo „loš ptri“, a ono što čitamo nije Oktavovo sećanje već mašta? Šta se dogodilo Parangou, a šta Begbedeu? Obojica se pitaju isto: Da li je (pod)smeh, koji nezaustavljivo navire sa sve više pozicija moći od početka 80-ih pa sve do danas, najveća prepreka kritičkoj raspravi zbog čega svet ubrzava u ponor?

Hvala što volite, šerujete i komentarišete naš podkast, mnogo nam znači!

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Kalendar za seks“ Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o mini-seriji „Little Fires Everywhere“.

Novinarka i uticajna predstavnica lokalne zajednice, Elena Ričardson (Ris Viderspun) priča telefonom u svom autu, dok ne primeti da u starom ševrolet ševetu žive dve žene. Istog popodneva, umetnica, Mia Voren (Keri Vašington) i njena ćerka Perl Voren (Leksi Andervud) se useljavaju u Eleninu kuću, koju im sa popustom na kiriju i bez godišnje ugovorne obaveze daje u najam. Za vreme porodične večere Elena o svojoj odluci da kuću izda nepoznatoj ženi bez preporuka prošlih stanodavaca kaže: „Znate šta mi je prijalo – da pomognem…“ Od ovog trenutka pa nadalje, životi Mie i Elene kreću neobičnim putem ako niste gledali „Nevine laži“.

Zbog čega vam se sviđa ili ne sviđa ova mini-serija? Ako ste čitali knjigu „Na sve strane mali požari“ i gledali seriju, koji tekst vam je pričinio veće zadovoljstvo? Koji bi alternativni naziv ove epizode podkasta mogao da bude?

Hvala što volite, šerujete i komentarišete naš podkast, mnogo nam znači!

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U ovoj epizodi Loženja razgovaram sa pesnikinjom i muzičarkom Ognjenkom Lakićević – Oljom.

Olja će nam ispričati u šta veruje, kako provodi svoje dane u dobrovoljnoj samoizolaciji i zašto smatra da je neophodno da budemo odgovorni po pitanju našeg fizičkog i mentalnog zdravlja.

Njena poezija je izuzetno popularna jer dotiče mnoge. Baveći se svojim strahovima, srećnim i manje srećnim uspomenama, Olja naglašava da je jako bitno da budemo svesni sebe, svojih mogućnosti i postupaka, a ponajviše srama – šta je sram i zašto je bitno da osvestimo šta nas muči iznutra kada smo sami sa sobom.

Komentariše pitanje muzičara i njihovih prihoda u pandemiji, otkazivanje nastupa i stopiranje studijskog snimanja iz svog iskustva, kao muzičarka i pevačica benda Autopark koji je na domaćoj sceni već 20 godina. Njihov veliki koncert koji je bio planiran ovog marta povodom obeležavanja dvadesetogodišnjice benda je otkazan, ali bend sprema novi singl za septembar.

Ono što je Olji jako zanimljivo je način na koji ljudi komuniciraju online, pogotovo u novonastaloj situaciji koju shvata izuzetno ozbiljno. Razgovaramo o mim kulturi i o tome kako može da sklizne iz smešnog u opasno, na koje to teme ne obraćamo pažnju dovoljno, zašto ljudi u poslednje vreme umanjuju probleme koji se tiču mentalnog zdravlja i zašto je bitno da se time bavimo kroz introspekciju i psihoterapiju.

Oljine preporuke za nove zbirke poezije i muziku možete dobiti slušanjem ove epizode i saznati zašto joj se dopada novi album Tejlor Svift.

„Zadovoljsto u tekstu“ ove nedelje malo kasni, iz razloga glupog interneta, ali zato u epizodi „Niče za debile“ nadoknađuje propušteno vreme i predstavlja vam raspravu o seriji „The Sinner“ (Grešnik/ca) Biljane Srbljanović i Vladimira Cerića u kojoj Synth brutalno pobedi Keller, potuče je do kolena i konačno ostavi bez reči. Treća sezona serije komponovane kao nezavisne celine (antologija), može da se prati iako niste gledali prve dve, ali, kad ste već tu, setite se i ponovo poslušajte naš stari podcast, u kom smo govorili o prvoj sezoni ove serije, pod nazivom „Džesika Bil i švajcarski sir“. Osam epizoda prolete, ostave na nekog jako dobar, a na nekog frustrirajući utisak, kakve to veze ima sa Zaratustrom, flasterima, kurtonima, Ničeom kao takvim, pubertetlijama, Hari Poterom, Lucijanom Frojdom, antičkim pozorištem i elektronskim džointom, poslušajte, komentarišite, šerujte i lajkujte, pomozite nam da budemo vidljiviji.
Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović
Rendom lavež: Maja, Kavaljerka king Čarlsa

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Tko je smestio Matthewu Weineru“ Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o seriji „The Romanoffs“. Naizgled mini-serija, podseća na filmski serijal jer su epizode neobično dugog trajanja (od 70 do 90 minuta).

Žanrovski i dramski neujednačena serija zahteva potpunu utonulost u njen svet priče. U njima je Metju Vajner za glavne uloge izabrao mnoge poznate glumce: Eron Ekhart, Marta Keler, Kori Stol, Kristina Hendriks, Izabel Iper, Amanda Pit, Džon Slateri, Dajan Lejn, Endru Ranelis, Ron Linvigston, Ketrin Han, Hju Skiner…

Labavo povezane epizode ove neobične serije govore o (navodnim) potomcima ruske carske porodice Romanov koja je rasuta širom sveta. Najčešće, njihovi „obični“ životi ne podsećaju na život aristokratije kakvim ga možemo zamisliti, a činjenica da su Romanovi predstavlja samo podatak u biografiji.

Epizodu smo snimali na daljinu i spojlovali svašta kako ste do sada i navikli. Hvala što volite, šerujete i komentarišete naš podkast!

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U novoj epizodi Loženja razgovaram sa muzičarem Nikolom Stanojevićem, koji stvara pod imenom Nihil. Njegov prvi album Satan Resavski možete poslušati na platformi Spotify.

Nihil koristi šaljive popkulturne reference na ovom albumu koji je zanimljiv i muzički i tekstu-alno, a poslednja stvar koja je ostavila veliki uticaj na njega je televizijska serija Dejvida Lin-ča, Tvin Piks, što se i može videti u njegovim spotovima za pesme 2030, Ništa, Rikošet . Nikola i sam govori o tome kako svoj rodni grad Despotovac vidi kao srpski Tvin Piks, turi-stički kraj sa neobjašnjivim pričama u kojima su ljudi viđali i čuli svašta.
Brzi satanizam lajf, najslušanija i poslednja traka koju je napravio odiše neprijatnom atmos-ferom koja podseća na muziku domaćeg krimi filma sa paranormalnim elementima ili kako bi on istakao, dokumentarca o Vlasima. On smatra da popularnost ove pesme dolazi iz to-ga što je pravi narodnjak. Poslednja pesma na albumu, Vandal, bavi se već poznatim pita-njima identiteta sa zanimljivim preokretom i uz mračan spot koji priča simboličnu priču zaslugom Milice Cimi Drinić (režiserka, direktorka fotografije) i Andrije Ilića Prše (režiser, scenarista) zatvara poslednje poglavlje u novoj turbo folk nu metal bibliji mladih.

Prepoznatljiv zvuk i uticaj još jednog člana Zicer kolektiva, kompozitora, producenta i audio inženjera Mihajla Đorovića (Summer Deaths) je lako uočljiv na ovom albumu (Resavski ma-sakr motornom testerom, Brzi satanizam lajf, vragodnošalu, Istočna Evropa, Vandal).

Još jedna od tema o kojoj smo pričali je njegova saradnja sa Kene Berijem na pesmi Disco Inferno koja je stekla popularnost kao pravi letnji hit, kao i saradnja sa Tamarom Popović Tam.

Potpuno drugačiji od svog alterega, Nikola skromno dodaje da misli da ima sve što mu tre-ba, ali da verovatno zna više kada se stavi u ulogu Nihila i Satana Resavskog koji živi u njegovom fiktivnom svetu odvojenom od realnosti.

Trećom debatom u okviru projekta Forum Evropa, Hartefakt fond nastavlja program kojim obeležava 25. godišnjicu genocida u Srebrenici. Učesnici će govoriti o poziciji umetnika i kulturnih radnika u odnosu na zločin i njegovu ulogu u javnom diskursu, individualnim naporima
u određivanju zločina u Srebrenici kao genocida, kao i doprinosu kulture i umetnosti prihvatanju jednog novog društvenog narativa i izgradnji kulture sećanja.

Učestvuju:

Mirjana Karanović – pozorišna, filmska i televizijska glumica

Biljana Srbljanović – dramska spisateljica i programska direktorka Hartefakt fonda

Emir Suljagić – direktor Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari

Razgovor moderira Ognjen Aksentijević

Dizajn zvuka: Lidija Mirović

U novoj epizodi “Zadovoljstva u tekstu” pod nazivom “Fabrika sladoleda”, Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić razgovaraju o romanu “Momci iz Nikla” dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade za književnost, Kolsona Vajtheda. Roman je zasnovan na istinitim i zastrašujućim događajima iz popravnog doma “Arthur G. Dozier School for Boys” u kojoj je, više od veka, vladalo mučenje, eksploatacija, seksualno zlostavljanje i fizičko kažnjavanje, ali i finansijsko iskorišćavanje generacija dečaka u državi Florida, koji su zatvarani i osuđivani na godine pravog robijanja za minorne prekršaje kao što su – neopravdani izostanci u školi, pisanje grafita ili krađa dve flašice koka-kole. Škola je zatvorena tek 2011. godine, a nekoliko godina kasnije dolazi u fokus medija, kada je grupa studenata arheologije otkrila postojanje tajnog groblja na teritoriji škole, na kom su pronađeni posmrtni ostaci desetina neindentifikovanih nekadašnjih “štićenika” škole, preminulih pod nerazjašnjenim okolnostima.

Ovaj snažan roman prati sudbinu dečaka Elvuda, polovinom šezdesetih godina, pa sve do njegovog zrelog doba, kada se otkriva da on zapravo nije – on. Epizoda u uvodu podseća i na nedavno preminulog kompozitora Enija Morikonea, i njegovu čuvenu temu na Panovoj fruli iz filma “Bilo jednom u Americi”, ne samo da bi podsetila na rad ovog genijalnog umetnika, već i na činjenicu da su događaji o kojima čitamo u “Momcima iz Nikla” čvrsto utkani u narativ te i takve Amerike. Epizoda stiže sa nedelju dana zakašnjenja, iz tehničkih razloga, a snimljena je uprkos korona-stajl razdvojenosti, dakle putem interneta, Keller je na moru, Synth u lavoru, ali je naša Lidija Mirović zvuk sredila kao za oskara.

U okviru druge onlajn javne debate projekta Forum Evropa, Hartefakt fond otvara debatu o odnosu političkih elita u Srbiji prema genocidu u Srebrenici, poziciji šire i stručne javnosti u odnosu na zločin, ali i naporima civilnog društva za uspostavljanje nedvosmislenog zvaničnog narativa prema genocidu. O presudama međunarodnih sudova i pravnim regulativama koje se bave ratnim zločinima na prostorima bivše Jugoslavije, prisutnosti medija i uticaju koji imaju na izgradnju opšteg narativa, ali i revizionističkom pristupu u tumačenju i podučavanju o dešavanjima u Srebrenici govore:

Rada Pejić Sremac – koordinatorka Programa Mehanizma za informisanje zajednica pogođenih sukobom pri Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove u Hagu
Milivoj Bešlin – istoričar, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu
Ivan Đurić – programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji

Razgovor moderira Ognjen Aksentijević
Dizajn zvuka: Lidija Mirović

U okviru prve onlajn javne debate projekta Forum Evropa, Ognjen Aksentijević sa svojim sagovornicima razgovara o aktuelnim problemima koji se tiču ekonomskih migracija iz Srbije i regiona ka zemljama EU, perspektivama i granicama u Evropi u vreme pandemije, motivaciji mladih za odlazak i zemlje i politici zaustavljanja „odliva mozgova“. Iz svojih profesionalnih uloga, ali i iz ličnog iskustva, o svim ovim temama govore:

Milica Vesković Anđelković – sociološkinja, asistentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Vojislav Stojsavljević – novinar dnevnog lista Danas, urednik rubrike ,,Naši ljudi u svetu“
Katarina Tadić – politikološkinja, istraživačica u oblasti javnih politika, demokratizacije i participacije mladih na Balkanu
Aleksandar Jakovljević – saradnik na projektu „Tačka povratka“ UNDP-a, nezavisni konsultant Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija

Razgovor moderira Ognjen Aksentijević
Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović