U prvoj epizodi Tetke su se po starom običaju raspričale sa namerom da ih bolje upoznate i brže zavolite. Tema epizode je Prajd, pričali smo o tome kako bi on mogao da se poboljša, ali smo i kritikovali kritičare Prajda. Pored toga dotakli smo se novih inkluzivnih mera za dodelu Oskara, Jadranke Barjaktarović,Vesne Pešić, Žejka Mitrovića, Zadruge, ekonomskih problema na domaćoj estradi i sporazuma između Kosova i Srbije.

Autori emisije: Alexis VanderCunt, Goran Vojinović i Miloš Kovačević
Dizajner Zvuka: Jovan Ilić
Intro: Asoby

Instagram:

TetkePodkast
AlexisPlastic
Vojinovic.jpg

Twitter:

TetkePodkast
AlexisPlastic_
seljancura

Tetke izlaze svakog drugog četvrtka uz podršku Da se zna i Remarkera.

U ovoj epizodi Loženja razgovaram sa pesnikinjom i pevačicom Višnjom Begović. Osnovne studije pevanja je završila na Berkliju, muzičkom koledžu u Bostonu, a trenutno je na master studijama menadžmenta u kulturi na koledžu Baruh u Njujorku.

Višnja priča o tome kako je izgledao prijemni za osnovne studije i gde ga je polagala, kako je izgledao njen put i kako se uopšte odlučila na tako veliki životni korak. Takođe, isti-če šta je sve potrebno da znate pre nego što se odlučite za studiranje u Americi i kako se odnose prema strancima. Uočava razlike između prijemnih ispita i osnovnih studija u Ame-rici i kod nas, gde se zahteva dosta predznanja i teorijske potkovanosti, dok se tamo insisti-ra na praksi. Nabraja prednosti i mane života u Americi, kako se razlikuju ljudi i atmosfera u Bostonu i Njujorku i koji je od ova dva grada podseća na Beograd. Teme koje su izražene u njenoj poeziji se bave životom u inostranstvu, domom i pitanjem domovine i pripadnosti, ve-likim gradovima i međuljudskim odnosima. Za zbirku u nastajanju, pod nazivom Šta će biti s kućom, dobila je drugu nagradu Risto Ratković. Trenutno radi kao asistentkinja u njujorškoj galeriji Miškin. Uskoro izbacuje svoj prvi singl.

Četvrtom javnom debatom Foruma Evropa Hartefakt fond otvara drugi po redu Beogradski Prajd pozorišni festival. U prvom od dva razgovora koji čine debatni program festivala, sagovornici govore o posledicama Covid-19 pandemije na LGBTIQ+ populaciju u evropskom kontekstu, izazovima i problemima s kojima se zajednice na lokalu u različitim delovima Evrope susreću, kao i novim aktivističkim praksama, modelima saradnje i umrežavanju. Kako neodržavanje većine Prajdova u Evropi ove godine utiče na slobodu i vidljivost zajednice? Da li u postpandemijskoj Evropi ima mesta za bolje pozicioniranje LGBTIQ+ organizacija i bolji položaj pripadnika zajednice? Da li su problemi na lokalu problemi čitave Evrope i šta je solidarnost u današnjem svetu, samo su neka od pitanja koja obrađujemo u podkastu.
Projekat je podržan od strane Fonda za otvoreno društvo i Ambasade Švajcarske u Beogradu.

Učestvuju:

Mustafa Sarjilmaz – CRD, bivši generalni koordinator SPoD LGBTI+ (Turska)
Dženi Karaj – izvršna direktorka organizacije Aleanca (Albanija)
Stejn Runar Ostigard – međunarodni koordinator Oslo Prajda (Norveška)

Razgovor moderira Ognjen Aksentijević
Dizajn zvuka: Lidija Mirović

U novoj epizodi „Zadovoljstva u tekstu“ pod nazivom „Frogs end grendmadrs“ Vladimir Cerić i Biljana Srbljanović pričaju o novom romanu Vuka Draškovića „I grob i rob“. Ova knjiga je direktan nastavak prethodnog Draškovićevog romana „Aleksandar od Jugoslavije“ o kom smo, dosta veselo, već pričali u epizodi „Banalnost zla i kako je Vuk Drašković autovao Miku Alasa“ i sada smo mnogo manje raspoloženi.

Priča o prevratu 27. marta 1941., o „nesrećnoj sudbini“ Kneza Pavla koji se našao pred, za autora, nerešivim problemom – da li pristupiti Trojnom paktu, šurovati sa Hitlerom i time, šatro, sačuvati Jugoslaviju ili odbiti nepristojnu ponudu i suprotstaviti se fašizmu u trenutku kada su obrisi monstruoznog poduhvata Nemačke već sasvim jasni. Glavni junak je ponovo Luka Mesečina, novinar i savetnik dvora, čiji dnevnik, kroz roman pratimo, nazirući alter ega ovog izmišljenog junaka u samom Vuku Draškoviću glavom i bradom ili, tačnije, hedsom i birdom.

Slušajte nas, šerujte, lajkujte i komentarišite, hvala unapred.

Dizajnerka zvuka Lidija Mirović

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Poruka u boci“ Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić, govore o mini-seriji „Trovanja u Solsberiju“ zasnovane na događajima iz 2018. godine.

Bivši ruski tajni agent Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija, nađeni su u teškom zdravstvenom stanju na klupi u parku u engleskom gradu Solsberiju. Ovaj događaj pokrenuo je policijsku istragu, ali i uzbunio zdravstvene vlasti okruga Viltšir i čitave Engleske zbog mogućeg trovanja velikog broja ljudi. Ujedinjeno Kraljevstvo i njegovi saveznici za pokušaj ubistva okrivili su vlasti Ruske Federacije.

Serija prikazuje događaje kako su prikazani u Vikipedijinom članku na istu temu, naročito jer se njen fokus s prvih žrtava trovanja i veoma kratke policijske istrage jednog detektiva (prekinuta iz objektivnih razloga), premešta na suzbijanje širenja otrova među populacijom.

Hvala što volite, šerujete i komentarišete naš podkast, mnogo nam znači!

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U ovoj epizodi Loženja razgovaram sa Mihajlom Đorovićem poznatijim pod imenom Summer Deaths.

On je muzičar, audio inženjer, kompozitor, snimatelj i dizajner zvuka, jedan od idejnih tvoraca Zicer Inc. kolektiva i član benda Technicolor Lies.
Posle njegovog prvog postpandemijskog nastupa koji je bio održan 29. avgusta u lokalu Zappa Barka, razgovaramo o publici, energiji, značaju koncerata i svirki, kao i o teškoj situaciji u kojoj se nalaze domaći (pa i svetski) muzičari. Mihajlo se trudi da u svoje sviranje i kreiranje muzike uloži sve vreme koje mu je na raspolaganju, ali zaključuje da, ipak, domaći bendovi koji ne pripadaju komercijalnoj sceni ne mogu da žive od svoje muzike i da je uz kvalitet muzike, pogotovo u vremenu koje zahteva korišćenje digitalnih platformi, potrebno i aktivno korišćenje društvenih mreža radi promocije. Biti aktivan, konstantno dostupan i na raspolaganju je nešto što je postalo obaveza i navika, ali se Mihajlo trudi da sve gleda sa pozitivnije strane, pa se tako na svojim stranicama služi mimovima i šaljivim statusima poziva ljude na svoje nastupe. Ne određuje se žanrovski, njegova muzika se ne može etiketirati i staviti u okvir, što je verovatno i generacijska stvar – sada kada nam je sve dostupno i kada smo preplavljeni sadržajem nema potrebe za ograđivanjem i osuđivanjem, ukusi su različiti, ali je takođe moguće i da budu neodređeni.

Koji su mu planovi za naredni period, sa kojim muzičarima i na kojim projektima trenutno radi i koju muziku preporučuje za kraj leta saznajte slušanjem ove epizode.

„Zadovoljstvo u tekstu“ u epizodi pod nazivom „Basara je najveći srpski živi pisac i ko se ne slaže, može odmah da izađe iz sobe“ u podnaslovu „Kontraefedrin“ govori o novom romanu Svetislava Basare, koji se pred publikom pojavio tek pre nekoliko dana. Vladimir Cerić i Biljana Srbljanović sa oduševljenjem pričaju o ovoj knjizi, koja samo naizgled nema precizan narativni tok, a zapravo je tok roman sam, koji stvara obrise nepostojanog naratora razlomljenog u likovima više nepouzdanih pripovedača, da bi sve na kraju bilo pouzdanije od istine same. Stilski besprekoran, metapripovedni roman-subjekt, koji objektivnost naracije, napredovanja priče, pojam istine proguta pa posere (i po samom sebi), spada u red najvećih dostignuća delom Rablea, delom Uelbeka, zatim Danila Harmsa, Ernsta Junga, Vladana Desnice, Žana Ženea i Vudi Alena (smiješano najlakše se pije), duhovit do suza, precizne hipertrofirane rečenice, mnoštva likova (stvarnih i izmišljenih) čita se u dahu i traži se još.
Slušajte ovo naše veliko zadovoljstvo u tekstu, šerujte, lajkujte, komentarišite i čitajte Basa, nećete se pokajati.

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Smrt ega“ Biljana Keller, Dea Cvetković i Vladimir Cerić, govore o mini-seriji „Mogu da te uništim“.

Arabela (Majkela Koel) je postala Tviter zvezda, ikona milenijalaca, nakon što je objavila svoju prvu knjigu „Chronicles of a Fed-Up Millennial“. Po povratku iz Italije u London, ima još jedan dan da preda izdavaču poglavlje svoje nove knjige, ali nema inspiraciju. Pored roka koji se bliži, s grupom prijatelja u izlazi u bar. Sledećeg dana, Arabela ne može da se seti kako je stigla kući i šta se dešavalo prethodne večeri. Uz pomoć prijatelja Teri (Veruče Opja) i Kvamea (Papa Esiedu) pokušava da rekonstruiše izlazak.

Hvala što volite, šerujete i komentarišete naš podkast, mnogo nam znači!

U ovoj epizodi Loženja razgovaram sa istoričarkom umetnosti Miljom Vuković koja je i administratorka fejsbuk grupe Za manje smeća i više sreće – Zero & Low Waste Serbia.

Milja otvara globalnu i društvenu temu koja je veoma značajna zbog situacije u kojoj se naša planeta nalazi. Zero waste nije samo način života, već jedna mnogo veća misao koja prožima sve sfere društva. Kompostiranje organskog otpada je vraćanje prirodi koja je nama podarila mnogo više nego mi njoj. Razmišljanje unapred i izgradnja neke lepše budućnosti za naše potomke je nešto što Milju pokreće u inicijativi koja ima sve više ljudi koji se za nju interesuju i zalažu. Posmatranje društva kroz istoriju, kroz prošlost čije se posledice osećaju u sadašnjosti, a biće prisutne i u budućnosti još mnogo godina, usled kreiranja materijala koji nisu razgradivi, je samo početak jednog velikog puta koji moramo preći kroz delanje kako bismo očuvali planetu i sprečili da postane deponija našeg smeća.

Teme koje se tokom ovog razgovora otvaraju tiču se ekonomije, politike, tehnologije, filozofije, bogatstva, energije, dobrote, delanja, davanja, razmišljanja o precima i o tome šta jedno ljudsko biće čini onime što jeste, kao i šta je ono što je potrebno da jedna jedinka bude srećna.

Informacije o kompostiranju i Zero waste pokretu možete naći u fejsbuk grupi, a plan za naredni period je i platforma koja će spojiti istomišljenike u cilju boljeg života i širenja ideje davanja, popravljanja i smanjenja količine otpada koju mi možemo da kontrolišemo.

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Tiranija ironije“ Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o romanu „Čovek koji plače od smeha“ Frederika Begbedea.

Oktav Parango je alter ego, avatar, samog Frederika Begbedea. Bivši kopirajter i bivši modni skaut, svakog četvrtka ima trominutni komičarski komentar na radiju. Jednog četvrtka, usred programa, dobio je otkaz jer je došao nespreman pravo iz noćnog života. Oktav je najpre kupio parfem od 500€, popio sildenafil ili tadalafil, uzeo nekoliko puta kokain, popio nekoliko džin-tonika i „moskov mjula“ i završio izlazak s malo jačom dozom ketamina zbog kojeg je dugo vremena proveo u kadi napunjenoj hladnom vodom… Te noći bio je u društvu dve boginje od kojih se jedna zove Dea. Možda je pola svega ovoga zapravo „loš ptri“, a ono što čitamo nije Oktavovo sećanje već mašta? Šta se dogodilo Parangou, a šta Begbedeu? Obojica se pitaju isto: Da li je (pod)smeh, koji nezaustavljivo navire sa sve više pozicija moći od početka 80-ih pa sve do danas, najveća prepreka kritičkoj raspravi zbog čega svet ubrzava u ponor?

Hvala što volite, šerujete i komentarišete naš podkast, mnogo nam znači!

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović