Podcast Pitajte Đuru: Sve više snimaka džeparenja, sve manje osuđenih – policija hapsi, sud oslobađa

Nova.rs
Utisak je da je džeparoša sve više, iako statistika govori da je 2023. prijavljeno 1639 krivičnih dela džepne krađe, 2022. prijavljeno 2273, a 2016. bilo je 5600 džeparenja prijavljenih policiji.
Utisak je da je džeparoša sve više, iako statistika govori da je 2023. prijavljeno 1639 krivičnih dela džepne krađe, 2022. prijavljeno 2273, a 2016. bilo je 5600 džeparenja prijavljenih policiji.

Prošle godine je u Beogradu uhapšeno 58 džeparoša, većina oslobođena ili osuđena uslovnom kaznom. Većina njih nema stalno prebivalište i stanuje u nehigijenskim naseljima.

U preko 90 posto slučajeva oštećeni nisu svesni gde i kada su odžepareni. Nekada su lopovi radili u paru i bili srednje dobi, danas to čine u grupama od 4-5 ljudi, većinom su to lica do 25 godina starosti i višestruki povratnici.

Podaci govore da u Beogradu „radi“ oko 100 džeparoša, dok inspektora ima desetak. Jedni druge poznaju, što otežava rad.

Nekada su džeparoši radili u gradskom prevozu, danas to čine u podzemnim prolazima, tržnim centrima i na ulici. Najveći broj džeparenja se vrši iz ranca. Najkritičnije tačke su petlja kod Franša i Autokomande, ali i aerodrom Nikola Tesla. Nekada je to bio podzemni prolaz kod TC Ušće.

Ukoliko oštećeni ne želi da goni počinioca, krivično delo krađe se ne tretira, što je najčešći slučaj. Kazna može ići od pola do 3 godine zatvora.

Gost: Aleksandar Mitrović, Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa beogradske policije

EP 263: Srđan Vasić, Mosquito Video & Animation – Pojačalo podcast

Pojačalo
„Bio sam uporan i tvrdoglav i zato sam uspeo.“

Gost Ivana Minića u 263. epizodi Pojačala je Srđan Vasić – Komarac, čovek koji je odgovoran za mnoge džinglove, slogane i animacije koje su nam tokom godina ušle u uvo i koje smo recitovali i ponavljali jedni drugima, ali i brojne muzičke spotove koji su probijali granice vizuelnih efekata na našim prostorima za svoje vreme.

„Bio sam uporan i tvrdoglav i zato sam uspeo.“

Gost Ivana Minića u 263. epizodi Pojačala je Srđan Vasić – Komarac, čovek koji je odgovoran za mnoge džinglove, slogane i animacije koje su nam tokom godina ušle u uvo i koje smo recitovali i ponavljali jedni drugima, ali i brojne muzičke spotove koji su probijali granice vizuelnih efekata na našim prostorima za svoje vreme. Srđan sa Ivanom razgovara o svetu video animacije i vizuelnih efekata u Srbiji, kao i o tome kako je počeo time da se bavi još od detinjstva, gde je sticao neophodna znanja i sa kojim velikim imenima je radio tokom godina. Srđan će nam takođe reći par reči o svom uzbudljivom novom projektu, ekranizaciji knjiga Gradimira Stojkovića koja treba da današnjoj deci približi knjige iz našeg detinjstva.

Teme u epizodi:
– Uvod
– Početak razgovora
– Kad porastem biću…
– Rad na TV Košava
– Muzički spotovi
– Rad na reklamama
– Formiranje ekipe
– Rast Mosquito priče
– Presek karijere
– Uzbudljiv projekat

Realizacija Pojačalo podkasta ne bi bila moguća bez naših izuzetnih partnera:
– Kompanija Epson koja je vodeći svetski proizvođač projektora i štampača za sve namene: https://www.epson.rs/sr_RS
– Kompanija Orion telekom provajtera najbrže internet infrastrukture u Srbiji sa preko 30 godina iskustva: https://oriontelekom.rs

Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa

Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/44fPF92

Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG

Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o

Pratite Pojačalo na društvenim mrežama:
Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR
Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr
Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

O rizicima prvog seksualnog odnosa maloletnika i ranom pubertetu, pričaju gošće podcasta Mamazjanija

Nova.rs
Generaciji rođenoj u 20. veku normalno je ono što je današnjoj deci nepoznato. „Savršen“ manekenski izgled, žeđ za slavom, uticajem u društvu, novcem, iskrivljene ljudske vrednosti, postale su osnovne i normalne, upozoravaju u razgovoru za novu Mamazjaniju psihološkinja Branka Tišma i ginekološkinja Mima Fazlagić.
Generaciji rođenoj u 20. veku normalno je ono što je današnjoj deci nepoznato. „Savršen“ manekenski izgled, žeđ za slavom, uticajem u društvu, novcem, iskrivljene ljudske vrednosti, postale su osnovne i normalne, upozoravaju u razgovoru za novu Mamazjaniju psihološkinja Branka Tišma i ginekološkinja Mima Fazlagić.

Stupanje u seksualne odnose sa 14 ili 15 godina zabrinjava lekare, od kojih roditelji očekuju da „saniraju“ posledice. Devojčice u osnovnoj školi ostaju u drugom stanju, traže prekid trudnoće, što dovodi do komplikacija, ne samo fizičkih, već i psiho-emotivnih. Razgovor roditelja sa decom je ključan u prevenciji ranog seksualnog odnosa, polno-prenosivih bolesti i neželjene trudnoće.

Devojčice već sa devet godina dobijaju prvu menstruaciju, a najčešće sa 10 ili 11, kada je njihovo telo podložno trudnoći, a psihološki i emotivno su nezrele. Uticaj društvenih mreža dovodi do ranih odnosa, informiše, a često i dezinformiše decu o prvim znacima puberteta, o poželjnim načinima ponašanja, izgleda, koji od tinejdžera stvara odraslu osobu i naglo prekida detinjstvo.

„Hoće da izgledaju kao njihovi internet idoli, pa dolazi do poremećaja ishrane, prekida ciklusa i potpunog haosa“, kaže doktorka Mima Fazlagić, dok se psihološkinja Branka osvrće na svoje višedecenijsko iskustvo rada u osnovnoj školi:“Roditeljima je potrebna pomoć društva i sistema, a danas ne postoje vrednosti koje oni treba da poštuju i prenesu svojoj deci. Vlada opšta konfuzija i svako stvara svoja pravila, pa tako očevi devojčicama u osnovnoj školi poklanjaju za rođendan silikon za usta ili grudi“.

Doktorka Fazlagić savetuje kada devojčice prvi put treba da odu kod ginekologa i objašnjava da li sa prvom menstruacijom počinje ili se završava pubertet.

Naše gošće navode razloge ranog puberteta i naglašavaju koliko se spustila starosna granica za prve pubertetske promene.

One upozoravaju roditelje da treba da obrate pažnju i razgovaraju sa decom u pubertetu zbog spuštanja starosne granice za stupanje u prve seksualne odnose.

Apeluju na uvođenje seksualnog vaspitanja zbog fizičke zrelosti koja dolazi u sve mlađim godinama, a emotivne i psihološke nezrelosti, koja je prati.

„Novo normalno“ su pravila ponašanja, želje, ciljevi i odnosi mladih ljudi, adolescenata, dece, koje roditelji teško mogu da razumeju, ali o njima je potrebno da sa decom razgovaraju, da ne dozvole da uticaj društvenih mreža bude jači od porodice, jer može lako doći do komplikacija i posledica dečjeg ponašanja, koje su nepopravljive, upozoravaju naše gošće.