Mada je možda zabavno gledati Donalda Trampa na telu deteta ili Obamu kako psuje u Beloj kući, dip fejk tehnologija je pored zabavnih sadržaja donela brojne probleme: posebno u kontekstu lažnih vesti, ali i lažnih pornografskih filmova. U 66. epizodi podkasta Reaguj! pričamo o potencijalnim opasnostima, ali i prednostima ove tehnologije.

Dip fejkovi postoje u različitim oblicima. Najčešća su dva: Prvi, kada se lice jedne osobe pojavi na telu druge osobe. Drugi, kad se koristi postojeći snimak jedne osobe kojim se manipuliše, ali se koristi glas druge osobe.

Kako prenosi britanski Gardijan, od 15 hiljada dip fejk videa otkrivenih u septembru 2019. godine, čak 96 posto su korišćeni u pornografske svrhe. Najčešće je bilo reči o zameni lica porno zvezdi za fotografije poznatih ličnosti. Tako je Vox preneo priču Noelle Martin, nedavno diplomirane pravnice u Perthu u Australiji. Ona je otkrila da je neko snimio fotografije koje je ona podelila na društvenim medijima i prvo ih iskoristio za fotošopiranje lica u gole slike, a zatim za pravljenje dip fejk video zapisa.

Iako pornografski sajtovi generalno ne dozvoljavaju dip fejk snimke, pojavljuju se posebni sajtovi namenjeni upravo ovakvim snimcima. Kako kaže Danielle Citron, profesorka prava na Univerzitetu u Bostonu: „Dip fejk tehnologija se naoružava protiv žena“.

Komentarišući ove podatke, sociološkinja i članica Ženske solidarnosti Jelena Riznić kaže da treba krenuti od toga da je sama pornografija veoma često zapravo dokumentovano nasilje nad ženama.

“Na stranu to što, iako se ne radi o dip fejk tehnologiji, dakle čak i u da kažem konsenzualno snimljenoj pornografiji, postoji toliko ponižavanja žena, a onda kada prosto pokažete ponižavanje jedne žene vi šaljete poruku svim ženama. Kada je reč o tome zašto bi neke konkretne žene bile žrtve, prosto smatram kao i kod osvetničke pornografije pretpostavljam da se najčešće koristi u te svrhe – dakle da vi prosto lažirate nečije prisustvo u porngorafskom sadržaju, stvar je u tome da želite da ponizite tu osobu, da želite da je prosto dehumanizujete potpuno i da to radite na taj način”, kaže Riznić.

Dip fejk videi predstavljaju novu opasnost i u kontekstu lažnih vesti. Tako je 2018. godine u Belgiji napravio pometnju snimak tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa. U pomenutom snimku Tramp navodno ohrabruje Belgiju da se povuče iz Pariskog klimatskog sporazuma. Pred kraj videa, Tramp kaže: „Svi znamo da su klimatske promene lažne, baš kao i ovaj video“. Međutim, ta fraza nije prevedena na holandski jezik, a video je objavila jedna belgijska politička partija na Tviteru i na Fejsbuku.

Fekt čeker Fejk njuz Tragača, Stefan Kosanović kaže da se novinari iz regiona već uveliko pripremaju za raskrinkavanje dip fejk sadržaja.

“Fejk njuz Tragač sada već nekoliko godina u svojim radionicama detaljno priča o dip fejku i nekim njenim osnovnim karakteristikama. S obzirom da je korišćenje dip fejkova u porastu u celom svetu to je odlična prilika da se svi upoznaju makar sa osnovnim karakteristikama ove tehnologije, a ja sam optimista i mislim da ako neko zna osnovne karakteristike nečega, može da samostalno ili uz pomoć daljih kurseva produbi znanje i upozna se više sa tehnologijom”, kaže Kosanović.

Inženjer elektrotehnike i trenutni student na masteru na univerzitetu u Lozani Gojko Čutura, u svom dosadašnjem radu susretao se i sa ovom tehnologijom. Kao najveće mane dip fejk tehnologije ističe njenu upotrebu za širenje lažnih vesti, njenu upotrebu u pornografskoj industriji, ali i potencijalno prebacivanje odgovornosti političara za svoje postupke.

“Dosta je jak disbalans prednosti i mana ove tehnologije. Svi znaju koliko su mediji jako telo u lobiranju, pokretanju masa da urade nešto u nekom smeru i sad postaje mnogo lakše kad imaš nešto što se nije desilo, a što može da bude jako kompromitujuće za nekoga iz suprotnog tabora. Takođe, svi znamo da ljudska intuicija kaže da verujemo onome što vidimo, ona stara dobra „slika govori hiljadu reči“. Sad zamislite sutradan političara koji kaže, pokušava se izvuče iz neke namešten afere i prosečnog čoveka koji na to reaguje sa: „Da, da, nije, nije on varao ženu, to su te njegove veštačke inteligencije uradile!“ Po meni je to glavna mana koja se tu vidi u vrlo bliskoj budućnosti”, ističe Čutura.

Bojan Perkov iz organizacije SHARE fondacija koja se bavi digitalnom bezbednošću ističe za podkast Reaguj! da fotografije i snimci koji se koriste za dip fejk jeste udar na bezbednost, jer se svakako može ugroziti digitalna privatnost ljudi. Ipak, nema naznaka da se u Srbiji pojavio neki dip fejk sadržaj, ali svakako je potrebno voditi računa o zaštiti privatnosti na internetu.

“Možda kao neka mera predostrožnosti da se prosto povede računa koliko se fotografija lica objavljuje javno na internetu i ako se već objavljuju fotografije da makar budu podešavanja na društvenim mrežama takva da mogu samo da vide određeni ljudi, odnosno prijatelji takav sadržaj, ljudi koje smo prihvatili da se sa njima povežemo i na primer takođe privatni instagram nalozi i tome slično jer kada se objavljuju velike količine materijala, fotografija na internetu, čak i one ako se uklone ili obrišu – ne znači da nisu ostale u nekoj bazi da na nekom drugom sajtu ih neko nije preuzeo i tome slično”, upozorava Perkov.

Na podkastu rade: Iva Gajić, Sanja Kosović, Sanja Đorđević, Irena Čučković i Nemanja Stevanović.

U ovoj epizodi korišćeni su audio1 , audio2 , audio3 i audio4.