Moramo da naučimo da živimo jedni s drugima

Ogledalo
Tek trećina građana Srbije smatra da Crna Gora treba da bude samostalna država. Čak 62% negira postojanje Crnogorske nacije.

Tek trećina građana Srbije smatra da Crna Gora treba da bude samostalna država. Čak 62% negira postojanje Crnogorske nacije.

Ovo su rezultati istraživanja “Stavovi građana Srbije o Crnogorcima” koje je sprovela agencija Nina media, na reprezentativnom uzorku od 1003 građana. Istraživanje je naručilo udruženje Crnogorski elektori Srbije, a rezultate je prezentovalo i Vovojvođanska politikološka asocijacija (VPA) i Asocijacija filozofa, sociologa i politikologa “Polis” iz Vrbasa 1. jula u Novom Sadu.

Istraživanje je pokazalo da bi jednoj trećini smetalo da Crnogorac ima rokovodeći položaj u državi, a ako petine ne bi pristalo da Crnogorac bude vaspitač njihovoj deci i da im bude pretpostavljeni na poslu. Petnaest posto ne bi dozvolilo da im pripadnik crnogorske nacionalne zajednice bude u bliskom srodstvu putem vlastitog braka ili braka dece. Paradoksalno, oko četvrtina ispitanih vodi neko poreklo i ima nekih rodbinskih veza sa Crnom Gorom. 

Mihaljlo Miletić iz Crnogorskih elektora Srbije smatra da su ovakvi rezultati posledica medijske hajke na Crnogorce koje imaju za svrhu stvaranje konflikata. 

“To je u interesu ljudima koji se najbolje osećaju u krizama, koji najbolje upravljaju krizama i koji jašu na krizama, a to znamo od devedestih. Na sukobima grade svoju karijeru i velika politička dostignuća, gde skupljaju političke bodove i onda je lako manipulisati masama. Uvek vam je neko drugi kriv”, navodi Miletić.

Moramo da naučimo da živimo zajedno jer konflikt nikome nije doneo dobro, smatra Miletić. Srbiju poštuje i isto očekuje od nje. 

“Ja sam građanin Srbije, i volim Srbiju kao svaki Srbin odavde. I ja ne želim da mi neko kaže da ima monopol na voljenje svoje države”, kaže Miletić i dodaje da treba da ima sva prava koja imaju i drugi građani, bez obzira na to kako se nacionalno oseća.

Prebrojavanje krvnih zranaca i večito vraćanje na istoriju za koju dopuštamo da uslovljava sadašnjost stvara nove konflikte i ne doušta da se razmišljamo o budućnosti, smatra sagovornik podkasta “Ogledalo”. 

“Mi jedni drugima, u istoriji možemo da tražimo hiljadu loših stvari, i to će samo proizvesti još veće podele. Mi tako nikada nećemo da se okrenemo budućnosti. Mi živimo u sadašnjem vremenu i treba da gledamo budućnost”, objašnjava predstavnik udruženja čiji je fokus na građanskom društvu i demokratiji. 

Međutim, menjanje istorijskih činjenica, kao i neprepoznavanje prava Crnogoraca kao nacionalne zajednice, može biti opasno, navodi Miletić. 

“Ja gledam udžbenik istorije svog deteta. On se razlikuje od mog udžbenika. Ako menjate podatke iz istorije i tvrdite da se dogodilo nešto što nije bilo, to je agesivna asmilacija”, zaključuje Miletić.

Autorka: Sanja Đorđević

ZADOVOLJSTVO U TEKSTU – Mošnice

Remarker
U novoj epizodi podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“ pod nazivom „Mošnice“ Vladimir Cerić i Biljana Srbljanović razgovaraju o novom romanu sudije Miodraga Majića „Ostrvo pelikana“, koji je do sada imao čak trideset izdanja.
U novoj epizodi podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“ pod nazivom „Mošnice“ Vladimir Cerić i Biljana Srbljanović razgovaraju o novom romanu sudije Miodraga Majića „Ostrvo pelikana“, koji je do sada imao čak trideset izdanja. Ovaj bestseler, prema kome se priprema i igrana serija, zasnovan je na istinitom slučaju sudijine oslobađajuće presude za prestupnika, u slučaju prinudnog braka romske devojčice od trinaest i po godina i romskog muškarca od 22, koja je izazvala velike polemike u javnosti, označena kao rasistička kultur-fašistička i neokolonijalna, posebno zbog ponižavajućeg odnosa Sudskog veća prema Romima. Majić je autor idiosinkratskog stila, pisac koji objavljuje rat sintaksi, a koga su napali pridevi i prilozi, kao i apstraktne i gradivne imenice, da ga udave i sa kojima se kroz čitavu knjigu nasmrt rve. Sama knjiga je amalgam auto-fan fikcije, trilera i proceduralnog romana, a negde između „Hajdi“ i „Borata“.

#119 Bor u Veneciji, Moderni u Beogradu

Pokretači
„Osmi kilometar“ je postavka koja predstavlja Srbiju na ovogodišnjem Bijelanu Arhitekture u Veneciji, i koja se bavi jedinstvenim nasleđem grada Bora, ali i izazovima sa kojima se on susreće.
„Osmi kilometar“ je postavka koja predstavlja Srbiju na ovogodišnjem Bijelanu Arhitekture u Veneciji, i koja se bavi jedinstvenim nasleđem grada Bora, ali i izazovima sa kojima se on susreće. Autori postavke su Moderni u Beogradu, grupa arhitekata entuzijastičnih da predstave naše modernističko nasleđe, i sa Snežanom Zlatković i Daliom Dukanac sam razgovarao o Boru, Veneciji, ulogom i promocijom arhitekture i zašto entuzijazam ima limite.

Beleške na TheNutshellTimes.com
Podržite na patreon.com/belgrade i paypal.me/sgarcevic

Bioblast #002 Mitohondrije u insulinskoj rezistenciji i dijabetesu, gosti Milica Stoiljković-lekar specijalista interne medicine i Kasja Pavlović-molekularni biolog

Bioblast

Kroz razgovor sa doktorantkinjama Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Milicom Stoiljković – specijalistom interne medicine i Kasjom Pavlović – molekularnim biologom objasnili smo šta je insulinska rezistencija, kako je ona povezana sa dijabetesom i kakva je uloga mitohondrija (organela koje proizvode energiju u ćeliji) u ovim stanjima. Takođe smo ukazali na koje načine se može pozitivno uticati na insulinsku rezistenciju i energetski metabolizam, a za više naučnih detalja i literature u vezi ovoga možete konsultovati naš nedavno objavljeni naučni rad https://www.mdpi.com/1158090 u časopisu International Journal of Molecular Sciences.

5 pitanja za… Danko Jevtovic

5 pitanja za...

Danko je pionir srpskog interneta, preduzetnik, menadžer i stručnjak za internet, IT i korporativno upravljanje.

Član je odbora direktora ICANN-a (Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve) i predsednik odbora finansijskog komiteta.

ICANN, vodeća organizacija za tehničko upravljanje internetom, neprofitna je korporacija sa sedištem u Kaliforniji koja koordinira globalnim sistemom Internet identifikatora.

Bio je pokretač reforme nacinalnog .YU domena ​​(Dankov dokument 2001), a potom član Odbora i direktor Nacionalnog Registra Internet Domena Srbije (RNIDS – .RS /.СРБ ccTLD.

Danko je i preduzetnik, osnivač kompanije Jugodata, srpskog brenda računara, i SezamPro-a, dobavljača internet usluga koji je poslovao od 1996. do 2009. godine, nakon čega se spojio sa druga dva nezavisna provajdera u Orion Telekomu.

Danko je odgovorio na 5 pitanja koja ste postavljali tokom sedmice:

  1. Zahvaljujući Dankovom dubokom znanju i velikom iskustvu na polju interneta i komunikacija, preduzetništva, prodaje, finansija i upravljanja internetom, kao i otvorene ličnosti, on je izuzetan mentor i neverovatan čovek od kojeg se može učiti.Na koji način možemo da zaštitimo domen od sajber „napada“?
  2. Na šta je potrebno obratiti pažnju prilikom odabira domena?
  3. Gde je Srbija na globalnoj mapi interneta?
  4. Koja su znanja potrebna kako bismo dobili zvanje internet stručnjaka? 
  5. Da li nam možete približiti prednosti i mane ćiriličnog domena?

Hvala Talks and FolksEpson SrbijaNova Iskra i Assert International na podršci u realizaciji ovog podcasta!

Milan Stefanović (Protecta): Banke hrane su spas za siromašne i gladne

CITY SMART
Svake godine se u Srbiji baci 247.000 tona hrane, što je na dnevnom nivou čak 676 tona.

Svake godine se u Srbiji baci 247.000 tona hrane, što je na dnevnom nivou čak 676 tona. Jedan od načina da se spreči bacanje hrane je doniranje hrane. Banke hrane širom sveta su spas za siromašne i gladne. Na ovu ideju došla je i nevladina organizacija Protecta, koja je osnovala Banku hrane u Nišu.