Radio Galaksija / DOB tribina #3: Kako istražujemo donošenje odluka? (gošća: dr Kaja Damnjanović) [19-05-2021]

Radio Galaksija

U trećem razgovoru ciklusa „Kako istražujemo?“ bavili smo se istraživanjem racionalnosti i donošenja odluka, a gošća je bila dr Kaja Damnjanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Pričali smo o tome kako su psiholozi počeli da modeluju kognitivni sistem čoveka oponašajući arhitekturu i funkcionalnost računara šezdesetih godina, od modela memorije do kompleksnih kognitivnih procesa kao što su odlučivanje, suđenje, zaključivanje.

Fokus je bio na teoriji odlučivanja i heuristikama i pristrasnostima (bajasima) u kognitivnom sistemu. Pričali smo o različitim konceptualizacijama racionalnosti, kakvu ulogu u donošenju odluka igra okruženje, odnosno kako kognitivni sistem operiše sa informacijama koje dobija iz okruženja.

Takođe, pričali smo i o empirijskim istraživanjima i o eksperimentalnom simuliranju i merenju algoritama ljudskog kognitivnog aparata.

Usput smo se osvrnuli i na primere u skorašnjim događajima poput odlučivanja o vakcinisanju, o tome kako naš kognitivni sistem obrađuje oprečne i šarlatanske informacije o pandemiji i slično, te kako da razumemo slom epistemičkog autoriteta koji je nastao u našem društvu tokom prethodnih godinu dana.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

#113 Branko Kisić o chefovanju u Klubu Književnika, Srbiji i svetu

Pokretači
Branko Kisić iz Restoran Klub književnika o tome kako izbacivanje iz škole ne mora biti tragedija, radu sa najvećim kulinarskim imenima, koliko Michelinove zvedice (ne)će promeniti domaću scenu kao i kako je voditi instituciju kao što je Klub Književnika
Branko Kisić iz Restoran Klub književnika o tome kako izbacivanje iz škole ne mora biti tragedija, radu sa najvećim kulinarskim imenima, koliko Michelinove zvedice (ne)će promeniti domaću scenu kao i kako je voditi instituciju kao što je Klub Književnika

COSMO Radio Forum Ganze Sendung (19.05.2021)

Radio Forum
Teme: Ministrica za pitanja obitelji Giffey podnijela ostavku++ U kojem smjeru ide njemačka vojska++Šta predvidja novi hrvatski Zakon o zapošljavanju strane radne snage?++Radio Forum možete od ponedjeljka do petka slušati od 18:00-18:30 uživo putem livestream-a na internetu ili od 20:30-21:00 na radiju.
Teme: Ministrica za pitanja obitelji Giffey podnijela ostavku++ U kojem smjeru ide njemačka vojska++Šta predvidja novi hrvatski Zakon o zapošljavanju strane radne snage?++Radio Forum možete od ponedjeljka do petka slušati od 18:00-18:30 uživo putem livestream-a na internetu ili od 20:30-21:00 na radiju. Kompletnu emisiju s muzikom možete čuti i kao „audio on demand“ kad to poželite ili kao podcast bez muzike, a od sada i preko naše nove Cosmo aplikacije.

Podcast DLZ i Vladimir Vuletić EP 32: Rad je pao, traje bitka za jug

Nova.rs
Prvi srpski špageti Istern odlučno i čvrsto je stao u odbranu ćevapa.
Prvi srpski špageti Istern odlučno i čvrsto je stao u odbranu ćevapa. Jednostavno, ćevape im ni predsednik Srbije ne može da ogadi.

U odbranu ćevapa, sa pravne strane, uključio se i profesor dr Vladimir Vuletić zbog čega je stradalo skoro kilogram ovog specijaliteta. Nekadašnji potpredsednik FK Partizan, zajedno sa autorima DLZ, ne veruje u priču da je neko naručivao ćevape od ljudskog mesa, makar to bio i vođa Kavačkog klana. S druge strane veruje da je porodica Vučić uključena u sve aspekta fudbala u Srbiji.

Prema njegovom rečima, sve je prisutniji Danilo Vučić. DLZ ovoga puta analizira Adams porodicu, ali i podseća da Nebojša Stefanović i dobro prolazi s obzirom da se o nekim protivnicima Aleksandra Vučića u prošlosti nije raspravljalo na odborima SNS.

Magarac Sima u svom kutku konstatuje da je ludilo uznapredovalo, kako deluje obrnuta psihologija na Tomu Monu i još mnogo toga.

FoCast – podcast Novinske agencije FoNet: VIDOKRUG – 19052021

FoCast
Vidokrug, emisija Novinske agencije FoNet posvećena ekologiji u kojoj govori Predrag Simonović, profesor Biološkog fakulteta i naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, o najavi gradskih vlasti Beograda da će tražiti nova izvorišta pijaće vode na Velikom ratnom ostrvu. 

Vidokrug, emisija Novinske agencije FoNet posvećena ekologiji u kojoj govori Predrag Simonović, profesor Biološkog fakulteta i naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, o najavi gradskih vlasti Beograda da će tražiti nova izvorišta pijaće vode na Velikom ratnom ostrvu. 

051 – Bacio si smeće u kantu – bravo!

Reaguj!
Na kome ostaje da pokupi đubre ili ono ipak treba da se sortira? Čime su mladi nezadovoljni i koliko su upućeni u temu zaštite životne sredine?

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je poraslo građansko angažovanje kada je reč o zelenim temama. Protesti protiv mini-hidroelektrana na Staroj planini, kao i skorašnji Ekološki ustanak i protest protiv zagađenja reke Pek u Beogradu pokazali su nam da su građani spremni na akciju kada je reč o lokalnim ekološkim problemima. 

Međutim, šta je ono što svako od nas može učiniti kako bi zaštitio životnu sredinu? Novosađanka koju smo anketirali odgovara ovako:

“To su  te svakodnevne male sitnice – da neću baciti papir, da ću prošetati 2-3 koraka do kante, da neču ugasiti cigaretu. Pokušavam da izbegavam i korišćenje plastičnih kesa, osim ako baš zaboravim da ponesem ceger ili nešto slično.”

Šta kažu brojke?

Istraživanje pod nazivom “Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji” koju je sproveo CESID u 2019. godini, pokazalo je da skoro polovina mladih ne može da proceni šta je to što je najveći problem u oblasti zaštite životne sredine. Najčešće su to srednjoškolci i mladi koji žive u prigradskim sredinama. Drugi koji su ipak imali šta da kažu, odgovorili su da su najzastupljeniji ekološki problemi u Srbiji: neodgovornost, nemar i nekultura ljudi, onda zagađen vazduh, bacanje smeća na nedozvoljena mesta, divlje deponije, kao i nedovoljna svest ljudi. 

U poređenju sa prethodnom godinom, porastao je broj mladih koji uvek recikliraju otpad – sa 13 odsto u 2018. na 22 odsto u 2019. godini. Takođe, porastao je broj mladih koji uvek odlažu smeće u kontejnere sa 75 odsto na 80. Na osnovu tog uporednog prikaza, CESID je zaključio da mladi u Srbiji imaju relativno razvijenu ekološku svest koja je u porastu. Međutim, napomenuli su da prostor za napredak postoji i to posebno kada je u pitanju upotreba plastičnih kesa.

Naime, u 2019. godini je porastao broj mladih koji uvek koriste plastične kese prilikom kupovine: i to sa 16 odsto u 2018, na 45 odsto u 2019 godini. Kada je u pitanju recikliranje i sortiranje otpada, 42 odsto mladih u Srbiji je pre dve godine reklo da povremeno reciklira, 22 da to uvek čini, a 36 odsto da nikada ne sortira niti reciklira otpad.

U navedenom periodu najveći broj mladih nije učestvovao u nekoj akciji na temu zaštite životne sredine. Tek oko 13 odsto njih jeste učestvovalo u takvim akcijama, a među njima su najviše bile zastupljene devojke i mladi uzrasta od 10 do 24 godine. 

Rešenje

Potencijalno, ali ne i trajno rešenje jesu akcije čišćenja zelenih površina od otpada. Jedna od njih je i Trash Hero. Dragana Katić, osnivačica prvog poglavlja svetske Trash hero organizacije u Srbiji, bila je sagovornica i 25. epizode podkasta “Reaguj!”. Tada nam je objasnila da je cela ideja krenula od organizovanja akcija čišćenja na društvenim mrežama. 

„Od 2018. smo napravili 23 akcije i u njima skupili sigurno preko pet tona otpada, što je onako značajna cifra ako se razmišlja o tome da je to otpad iz prirode, iz naših gradskih šuma. Broj volontera koji je do sada učestvovao je preko 5 hiljada u celoj Srbiji, zato što smo mi prošle godine pokrenuli i taj Trash izazov koji je podrazumevao da se male grupe ljudi organizuju i očiste svoj kraj, tako da je tu bilo jako mnogo akcija i to je tako dobilo širu  dimenziju“, objasnila je Katić.

S druge strane, eko preduzetništvo rešava deo problema zaštite životne sredine, ali i nezaposlenost mladih koja je u Srbiji na visokom nivou. Primer dobre prakse je i Eko Kurir, koji je prva ekološka kurirska služba sa licencom koja obavlja dostavu biciklima na teritoriji grada Novog Sada. Poslovne prilke se ne dobijaju, one se stvaraju, smatra Goran Đerić iz ove organizacije.  

“Posle završetka studija nismo imali šta pametnije da radimo i onda smo krenuli tako iz tog nekog drugarstva i zajedništva, po uzoru na neke holandske slične priče. Hteli smo to da implementiramo u neku našu sredinu u kojoj smo hteli da ostanemo. S tim da nije bilo sad mnogo izbora tu. Morali smo da izmislimo ovako nešto da bi imali tu priliku”, rekao je Đerić.

Ovo izdanje podkasta dostupno je u video i audio formatu, a cela uživo emisija može se pronaći na Fejsbuk stranici NDNV Media Hub, kao i na stranici EU info point Novi Sad.

Saradnici emisije: Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić

U 51. epizodi u prilogu korišćeni su instrumentali preuzeti sa stranice freesound.org  

Ova epizoda podkasta realizovana je u okviru kampanje Delegacije Evropske unije u Srbiji povodom Dana Evrope 2021. godine, zajedno sa EU info kutkom Novi Sad.
 

Srbija u dva – maj/svibanj 19, 2021

Srbija u dva - RSE
Države članice Evropske unije preporučile otvaranje granica EU za vakcinisane građane.
Države članice Evropske unije preporučile otvaranje granica EU za vakcinisane građane. Nisam učestvovao u aktivnostima koje bi ugrozile predsednika Vučića, poručuje ministar odbrane Nebojša Stefanović. U Srbiju stiglo 440 hiljada kineskih Sinofarm vakcina