Pričamo o raspadu Jugoslavije, o raspadu jedne porodice, o raspadu jednog benda ali pričamo i o zajedništvu, o buntu, o panku.
Pričamo o raspadu Jugoslavije, o raspadu jedne porodice, o raspadu jednog benda ali pričamo i o zajedništvu, o buntu, o panku. I možda ključno, pričamo o tome kako se neko ko je odgajan u Jugoslaviji, na antifašizmu, ponaša kad spozna da služi fašizmu. Priča je ovo o jednoj zemlji, o nadi, o generacijama kojima Sutjeska ništa ne znači, koji o njoj ništa ne znaju. A saznaće. Ovaj film je poput oraha iz filma sa granama naizgled nevažnih likova i naizgled nevažnih priča. One su jednako važne kao i teret u kamionu jer tog tereta ne bi ni bilo da nije tih priča. Film se mogao zvati Tata, mogao se zvati Jugoslavija, ali nije. Tamo gde je nastao najčešće je omalovažavan, kritikovan, ali ne zato jer su ti kritičari imali kakvu kritiku da upute filmu koji su pogledali. Naprotiv. Od starta je strpan u koš “antisrpskog” filma i kao takav postao je nepoželjan u brojnim bioskopima. A to je “teret” samog naslova. A krivac je Ognjen Glavonić, gost 231. KUPEK-a.