Podcast mreža

U ovoj epizodi bavili smo se pitanjem šta astrofizičari zapravo podrazumevaju kada govore o „hemiji u galaksijama“ – i zašto je ona daleko više od sporednog detalja u priči o kosmičkoj evoluciji. Umesto galaksija kao zatvorenih sistema, razgovor smo vodili kroz sliku galaksija kao otvorenih, dinamičnih sistema u stalnoj razmeni gasa, metala i prašine sa okolinom.

Gost epizode bio je dr Darko Donevski, a razgovor nas je vodio od osnovnih pojmova do najsvežijih rezultata savremenih posmatranja.

Razgovarali smo o:

• tome šta se uopšte podrazumeva pod „hemijom u galaksijama“ i zašto su gas, metali i prašina ključni za razumevanje njihove evolucije,
• ulozi zvezda kao „fabrika elemenata“ i različitim putevima nukleosinteze u masivnim zvezdama, supernovama i AGB zvezdama,
• barionskom ciklusu i ideji da galaksije neprestano dobijaju i gube materiju kroz tokove gasa,
• međuzvezdanoj sredini: fazama gasa, ulozi prašine i njenom značaju za hlađenje, formiranje molekula i efikasnost formiranja zvezda,
• cirkumgalaktičkoj sredini (CGM): šta je to, zašto je ključna za evoluciju galaksija i zašto je izuzetno teško posmatrati je direktno,
• životnom ciklusu prašine i metala – njihovom poreklu, rastu, destrukciji i vremenskim skalama tih procesa,
• tome zašto prašina ima „dvostruko poreklo“ i zašto supernove same nisu dovoljne da objasne njenu količinu u galaksijama,
• kako relativni odnosi elemenata nose informacije o istoriji formiranja zvezda i tokovima materije,
• metodama posmatranja: od optičkih i emisionih linija, preko CO i 21 cm merenja, do infracrvenog i sub-milimetarskog kontinuuma,
• problemima kalibracija, sistematskim greškama i zašto različite metode često daju različite vrednosti metalnosti i masa gasa,
• modelovanju hemijske evolucije: od jednostavnih „toy-modela“ do hidrodinamičkih i kosmoloških simulacija sa prašinom,
• tome gde su danas najveće neizvesnosti u modelima i kako u praksi znamo da li je neki model „dobar“.

Kulminacija epizode bio je konkretan case study – nedavni Darkov rad o prašini i molekularnom gasu u quiescent galaksijama, koji pokazuje da prašina i molekularni gas mogu da evoluiraju delimično nezavisno nakon gašenja formiranja zvezda. Razgovarali smo o tome zašto je to neočekivano, koje su moguće fizičke interpretacije i kakve posledice ovaj rezultat ima za korišćenje prašine kao tragača molekularnog gasa u velikim pregledima neba.

Epizodu smo zatvorili otvorenim pitanjima: gde su danas najveće rupe u razumevanju hemije galaksija i šta možemo realno da očekujemo od naredne generacije podataka, ali i nekim novogodišnjim željama.

Ovo je epizoda koja pokazuje kako se, kroz vrlo konkretna merenja gasa, metala i prašine, sklapa šira slika o tome kako galaksije rastu, žive i stare.

Više o ovoj epizodi, uz linkove za dalje čitanje i reference, možete naći na našem sajtu. 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.