U ovoj epizodi Naučnog megafona, pričamo o predlogu zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti u Srbiji, borbi mladih istraživača za bolji položaj i jednoj ohrabrujućoj inicijativa koja se tiče zapošljavanja mladih doktora nauka u svetu, vesti da su naučnici napokon rešili slavni paradoks Šredingerove mačke, o tome kako su astronomi detektovali natprosečno visok sjaj prvih galaksija formiranih u svemiru, o jednoj neverovatnoj osobini azijskih slonova i o tome kako pčele simbole pretvaraju u brojeve!

U ovoj epizodi možete slušati o jednom istraživanju iz Engleske, koje nam govori o tome kako nas samo dva sata nedeljno u prirodi mogu učiniti srećnijim i samozadovoljnijim. Takođe, tu je i vest o jednoj strašnoj bolesti, eboli, i tome koliko znamo o njenom širenju. A tu je, obavezno, i jedna vest iz astronomije i planetarnih nauka – imamo neka nova saznanja o Mesecu i njegovom južnom polu! Drugi deo emisije posvećujemo preporukama knjiga iz popularne nauke za letovanje!

Ovo je prvo prošireno izdanje Naučnog megafona. Protekle nedelje smo otkrili najređi nuklearni raspad ikada, u laboratoriji u utrobi planine Gran Saso u Italiji, i tim povodom nam je jedna od autora tog rada, Nikolina Šarčević, pojasnila zašto je ovo otkriće interesantno. Postali smo punopravna članica CERN-a, uz pomoć veštačke inteligencije smo prvi put pretočili moždanu aktivnost u razumljive rečenice, gravitacionim talasima smo detektovali crnu rupu koja proždire zvezdu, i astronomskim radio teleskopom došli smo do nekih novih interesantnih otkrića o nastanku munja, a to nam je pojasnio Aleksandar Šulevski, istraživač u timu koji je objavio ovaj rad. Detektovali smo prvi seizmički potres na Marsu, tzv. marsotres, a donosimo vam i nekoliko užasavajućih i upozoravajućih vesti o globalnom zagrevanju. I još mnogo toga…

Četvrtom epizodom dominira astronomija. Prošle nedelje su se dogodila dva bitna i velika otkrića. Analizom vode u česticama koje je sa asteroida Itokava 2010. godine na Zemlju donela japanska letilica Hajabusa, došlo se do neočekivanih podataka: na stenovitim asteroidima najverovatnije ima mnogo više vode nego što je očekivano i to upravo vode kakva odgovara okeanima na Zemlji! Ovo će možda potpuno promeniti teorije o nastanku okeana na Zemlji. Takođe, nova otkrića u oblasti kosmologije sugerišu da o širenju Svemira zapravo znamo mnogo manje nego što smo mislili!

A tu je i jedna vest o pomoru pčela u Srbiji, koju srpski mediji nisu preneli, došlo je do velikog prodora u istraživanju autizma kod dece, a pričamo i o tome kako se u nauci analiziraju podaci i zašto ponekad ispravni podaci dovedu do neispravnih zaključaka.

U ovoj epizodi pričamo o lažnim doktoratima, lažnim naučnicima, akademskoj čestitosti i integritetu. Donosimo vam vesti o naprednoj biotehnologiji i prvim 3D odštampanim plućima, o jednom velikom pomaku u lečenju plućnih bolesti u kom je učestvovala i jedna naša naučnica sa Univerziteta Kolumbija i najavljujemo nekoliko interesantnih događaja u Srbiji koje vam preporučujemo da ih posetite. Poseban deo emisije posvetili smo rezultatima velike studije Ujedinjenih nacija o ubrzanom nestanku živih vrsta na planeti!

[Ova epizoda je emitovana kao najava i ćaskanje o ideji iz koje se izrodio Naučni megafon, koji možete poslušati u narednim objavama. / 13. 11. 2019.]

Najavljujemo Vesti Radio Galaksije! Milan i Dušan ćaskaju o vestima, o tome čemu služe, kakva je situacija sa vestima iz nauke kod nas i kako će sve to izgledati u Radio Galaksiji. Stay tuned!

Na ostrvu Luzon u Filipinima otkrivena je nova vrsta čovekovog pretka, što baca potpuno drugačije svetlo na evoluciju naše vrste. Na Antarktiku se glečeri sve više smanjuju, a najveća santa leda (Bant Ice Shelf) uskoro će se podeliti na dva dela. Kada je poslednji put nivo ugljen-dioksida bio ovoliki, u ovim krajevima je raslo drveće, a za manje od sto godina, 90% glečera na Alpima će najverovatnije nestati. U jednoj pećini na Balkanu otkriveni su paleolitski crteži stari oko 34000 godina, što ovu pećinu čini prvom otkrivenom pećinom sa paleolitskom umetnošću na Balkanu.

Vest kojoj posvećujemo posebnu pažnju je prvi direktan snimak crne rupe. Event Horizon Telescope projekat je kroz saradnju nekoliko teleskopa širom planete Zemlje prvi put snimio crnu rupu, i to supermasivnu crnu rupu u centru galaksije M87.

Prošle nedelje je Svetska zdravstvena organizacija saopštila jedan poražavajući podatak o povećanju broja zaraženih od malih boginja, detektovali smo prvi molekul nastao u Svemiru, a svet je na sva zvona obišla vest o timu naučnika koji je uspeo da oživi neke određene funkcije ćelija mozga kod mrtvih svinja. Tim povodom smo pažnju posvetili i etičkim problemima istraživanja na životnjama, a svoje mišljenje o tome dao nam je i prof. Alesantro Treveso sa grupe za neuronauke instituta SISSA u Italiji.

U ovoj epizodi Naučnog megafona u fokus smo stavili prvo otkriće fosilnog ostatka zuba Neandertalca na području današnje Srbije. Inspirisani ovim otkrićem, uz jednu posebnu malu lekciju iz evolucije čoveka vodimo vas kroz svet Neandertalaca, ovih naših interesantnih i nedovoljno poznatih prarođaka.

Konačno smo imali priliku da nam gost bude dr Matija Ćuk sa SETI instituta iz Sjedinjenih Američkih Država, naš naučnik koji je nedavno došao do potencijalno revolucioniranog otkrića u planetarnim naukama — da su unutrašnji Saturnovi sateliti stari svega oko 100 miliona godina!

U ovoj epizodi Radio Galaksije, pričali smo sa Matijom o tome kako se kreću i evoluiraju Saturnovi sateliti, koji dinamički efekti imaju uticaja na njihovu evoluciju i zašto je sve to bitno pri istraživanju njihove starosti, kao i kako je tačno Matija došao do svog rezultata. Takođe, pričali smo o tome kako izgleda baviti se planetarnim naukama na SETI institutu i šta je to što njega privlači ovim problemima i ovoj oblasti, kao i kako izgleda baviti se naukom generalno u SAD.

Takođe, od dr Magdalene Đorđević možete čuti o kvark-gluonskoj plazmi i ERC grantu koji je za njeno istraživanje dobila ova naša naučnica.

Jedan pisac, jedna knjiga: Karl Segan, „Kosmos“

Kako gledati na događaje iz istorije astronomije u kontekstu razvoja nauke? Da li ste se zapitali zašto se često može čuti da je Tales iz Mileta jedan od prvih naučnika? Zašto se antička Grčka smatra kolevkom astronomije i nauke? Na koji je način Kopernikanska revolucija utemeljila modernu nauku? Zašto se Njutn smatra pokretačem nove revolucije u nauci? Zašto je bitno izučavati istoriju nauke, a posebno istoriju astronomije?

O svemu tome, u kontekstu razvoja astronomije kao nauke, u ovoj (novogodišnjoj!) epizodi govori nam Nemanja Martinović, istraživač-saradnik sa Astronomske opservatorije Beograd.

Takođe, za kraj 2016. godine, Nemanja nam je pričao i o tome koji su njegovi najveći utisci o naučnim otkrićima i događajima iz 2016. godine.

Dva pisca, jedna knjiga: Frederik Pol i Siril M. Kornblut, „Reklamokratija“

Muzika: Santa Claus is coming to town!