Nema veze. Dajemo ružu. Živio Mart! Živio Osmi mart! Živio Dan žena!

Zaboravit ćemo. Dozvolit ćemo si da budemo eutanizirani. Dozvolit ćemo si manjak empatije. Dozvolit ćemo da gledamo kolone izbjeglica i mrtvu djecu na europskom kontinentu. Europa, silovana od strane Zeusa, prihvatila je tu činjenicu. Ipak je Zeus bog, pa je i privilegija biti silovana od strane boga. Na kraju, postala je kretskom kraljicom. Ali, nema privilegije u silovanju. Ima samo potčinjavanja. Njemu. I šutnja.
I danas, na toj istoj Kreti, Europa ponovo dolazi u iskušenje. Iskušenje da pokaže humanost prema kolonama izbjeglica.
Za sto godina, reći će Monika, ovo što radimo danas prema tim ljudima će se, nadamo se, gledati kao na genocid. A do tada nam je preostalo puno truda da do tog saznanja dovedemo generacije koje dolaze iza nas. Puno truda i još više razumijevanja i empatije.
Jedna je ovo borba. Zovimo je kako hoćemo ali je to borba za sve nas i za bolje društvo. Započnimo je KUPEK-om sa Monikom.