Najnoviji KUPEK, ujedno je i stari KUPEK. Ovih dana navršila se prva godina bez Predraga Duje Lucića. U to ime odlučili smo se da vam pustimo razgovor sa njim koji je rađen za 71. KUPEK izdanje, prije više od četiri godine, a koji je jednako aktualan i danas, što govori i o njegovoj veličini, ali i o nepomicanju sa mrtve točke. Problemi koji su postojali onda jednaki su, ako ne i gori, i danas.

U ovom KUPEK-u Duje govori o svojim novinarskim počecima, o igri koju je započeo studirajući režiju, a koju je primjenjivao u Feralu, zajedno sa Viktorom i Borom i ostalim novinarima koji su činili Feral jedinim prostorom slobode u vremenu neslobode.

Pa, iako neživ i dalje stoji na toj crti zajedno sa KUPEK-om i svima nama. A stajat će i onda kad KUPEK-a ne bude bilo jer je iza njega ostao neprobojni zid riječi i bujica koja se uliva u nove tokove koji će sutra održavati vatru Ferala i vatru slobode, jer kako Duje kaže, „Feral nikad nije bio katastarska činjenica. Feral je sloboda.“

Prvi KUPEK u 2019. godini KUPEK je koji posvećujemo svim onim borcima za slobodu i pravdu na ulici gde god oni bili, a ima ih sve više i više, ili da kažemo: „Ima nas“ i na taj način dodatno iskoristimo gosta 222. KUPEK-a. A gost je Branko Golubović, Golub, frontmen Goblina koji potpisuju istoimenu pesmu, a koja je bila jedna od himni uličnih protesta tokom devedesetih godina, a kako još nije pronađena adekvatna zamena, ta pesma je i dalje obavezni deo soundtracka. A povod za Golubovo gostovanje je nedavno objavljena knjiga „Izgužvane misli“.
„Izgužvane misli“ je knjiga koja savršeno rasvetlava devedesete i treba poslušati ovaj KUPEK, kao i pročitati knjigu i to najviše zato da vidimo da se devedesete ipak nisu vratile. Bar nisu još. Ukoliko budemo sedeli i ćutke gledali dešavanja oko nas, ne samo da će se vratiti, nego će biti još krvoločnije. Vreme je za bunt, vreme je za punk. Ili za beg. Na vama je.