Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Gotovo svakodnevno dok šetam psa uočavam podelu svog grada. Ima famozni Beograd na vodi, Beograd na twiteru, Beograd Vračar historikal, Beograd slikan očima posmatrača koji su uglavnom očajnici nespremni za tegobe koje život nosi sa sobom, Beograd udavljen u lepoti ljudi koji s osmehom podnose tegobe i nose teret vremena u kome živimo. Ima više Beograda, kao što imamo samo jednu Srbiju. Ali ljudi ni to ne kapiraju. Trenutno je ovde bolje i slobodnije nego bilo gde, gde ljudi udavljeni državnom birokratijom i korporacijama sede vezani za radijatore, dok ih ne prođe volja za normalnim životom. Nova normalnost je nenormalnost. Ko to shvati-živeće, ko ne shvata neće. Lukavo smo namamljeni na tuđe živote još od serije Dinastija i okršaja arhetipskih domaćica Kristel i Aleksis, a onda je MTV pojeo radio, i svi smo počeli da džuskamo. Danas živimo živote junaka sa TVa. Neko je Kristijan, neko Piksi, neko Čićvu, neko Palma, neko Giga Moravac. Uglavnom smo postali konzumenti kulturnog modela u kome je Bjela Rambo, a Vučić Tito. Laž je postala prihvatljiv model ponašanja. Ono što se na televiziji kaže to je to. Život izvan box-a ne postoji. I onda dođe Boško Buha pa krene da gađa bombama istine učmalih i uljuljkanih medija. Vesti u 20h Newsmax Adria postale su must have. Gost podcasta Treći Svet direktor tog projekta Slobodan Georgiev.