Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.
Odavno imam teoriju da ovaj svet zaista treba da prepustimo ženama na upravljanje. Dosta je više mita da je muškarac lovac koji obezbeđuju hranu. Sada je hrana na svakom ćošku. Dosta je bilo mačizma koji je preduslov za seljačizam. Meni koji sam “stara škola” iskreno smetaju insistiranja na nečemu što je po meni tako normalno. Mrzim ejdžizam koji nam se nameće, ne volim insistiranje na rodnoj ravnopravnosti, zato što je za mene formulacija za nas dvonožne životinje: ljudi, to je zbirna imenica za sve žive organizme. Ne volim nevaspitane, ne volim fastčekere po društvenim mrežama, nebitne ljude koji čuče u zasedama i obesmisle svaku korisnu društvenu inicijativu. Volim hrabre, inteligentne, angažovane osobe. Kakav da sam, mene je kroz život vodila majčina ruka. Život su mi kvarili tuđi očevi, moj nije stigao daleko. Ovo nije patetika ovo je napisano u slavu današnjeg dana!
Gošća današnje epizode podcasta je Jelena Petrović, profesorka engleskog jezika, aktivistkinja u Centru za prava deteta