Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Čitao sam Miru Furlan danima. Uporan sam bio, čitanje 700 strana je u ovo brzo vreme stanoviti poduhvat. I pročitao sam. Odlično je napisano. Svako od nas može da izvuče neku paralelu sa njom. Slobodni ljudi su obespravljeni, sistemski izopšteni, prepuni dilema: „Šta se bre to dešava sa ljudima!?“ I zamislite njena mačka zvala se kao moj pas. Ugi! Nikada nisam pronašao gde je moja ćerka čula to ime ili ga je naprosto izmislila.

Do sada, nikada nisam pronašao tako tačan opis i doživljaj Amerike kao u njenoj priči. Konačno sam našao istomišljenicu. Njen odnos sa exYU je nešto što treba da se izučava. Jedan tekst od strane Tanje Torbarine u Globusu okinuo je njen životni udes. Odvratno je što svaka njena reč vodi ka nečemu zbog čega ćemo svi mi koji nećemo u čopor nastradati. Jednostavno će nas „kanselovati“… Pročitajte, hrabar je to čitalački poduhvat, ali auto-biografija Mire Furlan to zaslužuje.

Ali, da se ne bi zadržali na samo na njoj, imamo mi još autentičnih emigranata koji su uspeli da se izdignu svojim biografijama. Gost današnjeg podcasta „Treći svet“ je Darko Lungulov reditelj, scenarista i producent.