Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Beograd je najbrži kada je prohodan. Život i praznici su nam opet učinili uslugu i po opustelim ulicama Beograda, mogli smo barem na kratko, da se konektujemo sa svojim gradom, bez frke da će nam neki magarac leći iza leđa na sirenu, ako na trenutak zastanemo. Ne pamtim čudnije vreme od sadašnjosti. Guzatati klinci kojima se taru butine, sada su se pozicionirali i kroje nam stvarnost. Gde su oni odrastali dok smo mi bili haj? Tamo gde je moja generacija iz uljuljkanih osamdesetih zastala, naleteli su silovito momci iz brzih bendova Srbije i spasli nas mraka. Rokenrol je pobedio devedesete. Ozbiljan fenomen kojim se niko nije pozabavio zato što je džibere sramota da priznaju da su nolajferi, što bi rekla moja deca. E u tim brzim bendovima jedan čovek je držao ritam na svoje četiri žice. Gruvao je čika Roki čulo se daleko.

Gost današnjeg podcasta Treći Svet je Roman Goršek audio umetnik