Za nekoliko meseci biće dve godine otkako je pandemija koronavirusa pogodila svet. Skoro godinu dana dostupna je vakcina koja bi trebalo da omogući povratak u normalnost. Ipak, oni kojima je taj povratak možda i najviše potreban – mladi, najčešće odlučuju da se ne vakcinišu. Zašto je to tako pokušali smo da istražimo u 74. epizodi podkasta Reaguj.
Nekoliko nedelja unazad, situacija sa koronavirusom se pogoršala i svakog dana imamo preko 5.000 obolelih, a oko 50 preminulih od komplikacija koje izaziva ovaj virus. Medicinski stručnjaci, državni zvaničnici i javne ličnosti već nekoliko meseci pozivaju na vakcinaciju kao jedini način da se pandemija koronavirusa stavi pod kontrolu.
Od početka godine dostupne su četiri vakcine u Srbiji – Pfizer-BioNTek, Sputnjik V, Sinopharm, Oxford/AstraZeneca. Svaka vakcina protiv COVID-19 koja je odobrena od strane nacionalnog regulatornog tela je dobar izbor, navodi se na sajtu Vlade Srbije posvećenom vakcinaciji.
Razlozi mladih da se ne vakcinišu
Ipak, prema dostupnim podacima, svega 20 procenata mladih od 18 do 30 godina u Srbiji se vakcinisalo. Studenti u Beogradu su početkom godine igrali kolo uz pesmu “neće gara da primi vakcinu, ne veruje u svetsku medicinu”. Kako bismo saznali zašto mladi ne veruju u efikasnost vakcine – pitali smo ih.
Razlozi koje mladi navode da se ne vaksicnišu su različiti. Prvi razlog je nepoverenje u vlast, političare, politički naklonjene naučnike. Drugi razlog je to što je u pitanju novi virus o kome ništa nismo znali, a informacije o njemu koje su dolazile do javnosti bile su nedosledne. To je dodatno izazvalo nepoverenje kod mladih.
Stefan Štrbac iz Centra za omladinski rad objašnjava da najčešći razlozi zbog kojih mladi ne žele da se vakcinišu uključuju neku vrstu straha ili sumnje u sam proces vakcinacije. Naš sagovornik kaže i da je jedan od razloga zbog kojih mladi imaju skepsu prema vakcinaciji to što tema vakcinacije nije dobro iskomunicirana. Štrbac navodi i da među mladima koji su se vakcinisali ili to planiraju postoje dve grupe – oni koji zaista imaju pozitivan stav prema vakcinaciji, i oni koji su „naterani“ da to urade.
Epidemiološkinja i članica organizacije Ujedinjeni protiv kovida Ivana Prokić smatra da je to nepoverenje posebno istaknuto u Srbiji kod mladih – jer se oni ugledaju na starije oko sebe. Prokić, koja radi u Holandiji, navodi da je tamo 81 posto stanovništva starijih od 12 godina vakcinisano sa dve doze, što je značajna razlika u odnosu na Srbiju.
Epidemiološkinja kaže da joj nije poznata ni jedna kampanja ili strategija za vakcinaciju u Srbiji – osim molbi vlasti putem televizije.
Mitovi o vakcini
Svaka vakcina protiv bolesti COVID-19, navodi se na sajtu Vlade Srbije, prolazi rigorozno ispitivanje kako bi se osigurala njena bezbednost pre nego što počne da se primenjuje. Oni navode da svaki proizvođač vakcine ispunjava stroge kriterijume koji uključuju sisteme kontrole kvaliteta i bezbednosti u procesu proizvodnje, kao i sisteme nadzora nad svim procesima.
U Srbiji kontrolu vakcina sprovodi Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), a u saradnji sa Ministarstvom zdravlja izdaje dozvole za stavljanje vakcina u promet. Osim toga, ova agencija izdaje i sertifikate analize svake serije vakcine koja je dostupna, čime garantuje njihovu pouzdanost, bezbednost i kvalitet.
Nakon početka primene vakcine nastavlja se proces nadzora kako bi se otkrili eventualni neočekivani neželjeni efekti i dalje se pratio učinak vakcine u rutinskoj upotrebi, odnosno da bi se utvrdilo na koji način se može postići najveći zaštitni efekat.
Međutim, i pored svih ovih informacija koje može svako da proveri na raznim medicinskim sajtovima, dolazi do dezinformacija. Marija Vučić, novinarka portala RasKRIKavanje, kaže da nisu samo dezinformacije te koje mlade ljude odvlače od vakcinacije, ali da ipak imaju veliki udeo u tome. Ona kao najčešću dezinformaciju koja dolazi do mladih navodi onu da izaziva sterilitet.
Ipak, čak i kada se lažne vesti raskrinkaju, sama dezinformacija će stići do većeg broja ljudi. Kao rešenje, novinarka Vučić naglašava borbu – kako novinara, tako i institucija, naročito uvođenjem predmeta medijske pismenosti u škole.
Nove mere i mladi
Od subote, 23. oktobra za ostanak u ugostetiljskim lokalima nakon 22 časa potrebna je kovid propusnica koja je ili dokaz o vakcinaciji ili dokaz o negativnim testovima na korona virus. Novu meru, kovid propusnice od 22 časa, epidemiološka Ivana Prokić naziva “kovid obmanom”. Ona smatra da je to prazna priča, kako bi krizni štab i vlada prikazali kako ih navodno zanima javno zdravlje građana – iako mera sama po sebi nema smisla.
Na ovoj epizodi podkasta Reaguj radili su: Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Kosović, Sanja Đorđevič i Iva Gajić.