Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.
Prve batine od pandura sam dobio na Tašmajdanu 1979. godine. Preskakali smo ogradu da upadnemo na koncert Riblje ćorbe. Moj ortak Maki je došao na biznis ideju da tapnemo karte koje su koštale 20 dinara za trideset. Isplatilo se. Naučio sam kako da se namestim kada pendrek krene ka meni. Tada su predgrupe Ribljoj čorbi bili Formula 4, bend u kome je bas svirao Ljubiša Racić, koji je zasut plotunima pljuvačke, e ali pre ili posle su svirali naši momci. Grupa Bulevar. „Zaštitite nestašne dečake, nervi slabi a pesnice jake“, drao se bend praćen preglasnim ozvučenjem (mislim da tada nisu ni imali ovu pesmu ali mi se uklapa u najavu). Moj ortak Staja se hvalio da mu brat peva u tom bendu. Sećam se poletnog momka koji je u nadolazećim godinama prvi uveo fudbalerku na estradu. Jahači magle ne bi postojali bez njegove energije. Da ga ne bi lupila čuka usporio je. I ritam i bend.
Gost: Dejan Cukić