Borba za zemljište
Aktuelno je izdavanje državnog zemljišta u Banatu kompaniji Tenis, gde je predviđeno davanje 75.000 hektara, a firmi Fud planet 1.500 hektara zemljišta u zakup, što bi, kako kaže imalo pogubne posledice i uništilo bi stotine banatskih porodica i život u Vojvodini. Zapravo, Kleut upućuje na računicu: objašnjava da u proseku jedno poljoprivredno gazdinstvo dobije može da zakupi oko 30 hektara državnog zemljišta. Ako kompanija dobije 75 hiljada hektara, prema toj računici biće pogođeno oko 2500 hiljade poljoprivrednih gazdinstava koji će faktički ostati bez mogućnosti da dobiju tu zemlju u zakup. I tako sledećih 30 godina.
Savez udruženja poljoprivrednika Banatabori se za nešto što se paori u Bačkoj nisu uspeli izboriti, a to je da državno zemljište koje su do sada redovno koristili ne ode u zakup velikim kompanijama. Dragan Kleut, predsednik udruženja kaže:
“Izdavanja zemljišta ogromnih površina velikim investitorima bi bilo katastrofalno pogubno za domaće poljoprivrednike. Radi se o enormnom broju hektara samo jednom investitoru. Skroz bilo pogubno za domaće poljoprivrednike zbog toga što bi ostali bez zemlje koje godinama obrađuju nazad i dovelo bi sigurno do depopulacije sela, jer bi poljoprivrednici sigurno izgubili posao od kojega žive. Druga stvar, to je ogromna količina farme, koja bi proizvodila samo po jednoj farmi je predviđeno 150 hiljada svinja, to je strahota od neprijatnih mirisa koja bi proizvodili, a da ne pričamo o odlaganju tog istog stalnjaka. Uz sva njihova uverovanja da bi oni to kao radili po propisima. Ne postoje takvi propisi koji mogu da neutrališu takav stajnjak od 150 hiljada svinja na jednom mestu”.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kojim je omogućeno izdavanje državnih njiva u dugoročni zakup investitorima, takozvani Tenisov zakon, donet je na poslednjem zasedanju parlamenta u 2015. godini. Tada su organizovani i paosrki protesti s porukom da bi njegove odredbe, pogotova ova po kojoj se domaćim i stranim investitorima daje 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u opštini u zakup na 30 godina, mogle biti pogubne za poljoprivredu i poljoprivrednike. Upozoravano je na to da zakon nije pisan za poljoprivrednike već za nemačku kompaniju „Tenis“ i domaće tajkune.
KnjigaPOLJA umesto u rokovniku – na kompjuteru
Zamislite koliko bi vam olakšalo da umesto velikog rokovnika u koji upisujete sve podatke vezane za proizvodnju to radite na kompjuteru. U aplikaciji koja posle unešene podatke automatski obrađuje te vam omogućuje da vrlo lako i pregledno pratite sve što se dešava sa svim vašim kulturama, na svim vašim parcelama. Web aplikacija KnjigaPOLJA projektovana je kao alat za planiranje i praćenje svakodnevnih aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Predstavlja značajnu pomoć u planiranju biljne proizvodnje jer omogućava jednostavno analiziranje proizvodnih aktivnosti i praćenje ostvarenih rezultata (prinosa) i ostvarenih troškova, a o njoj više saznajemo od Aleksnadra Žarkova, director firme “YuTeam Software“ iz Zrenjanina.
“Praktično knjiga polja je stara, dobra knjiga polja, koju smo svi mi nekad davno koristili u onom papiru u obliku u obliku one ogromne knjižurine koja se zvala knjiga polja. Sada je to prebačeno sve na digitalnu veb aplikaciju koja bi praktično trebala da pored oni pukih evidencija obezbedi i jednu vrlo bitnu dimenziju, a to je koliko je isplativa određena proizvodnja. Namenjena je da pomogne svim ljudima koji se bave poljoprivredom, i to bez obzira da li su ratari, povrtari, voćari ili nešto slično da prate sve one aktivnosti koje se dešavaju u samom procesu proizvodnje. I da uz te aktivnosti evidentiraju utrošak repromaterijala, utrošak sati radne snage i utrošak sati mašina. Bitno je reći da ta knjiga bolja nije neka velika komplikacija – ona je grafički orijentisana, na srpskom jeziku.”
Vitalna ali neosigurana grana privrede
Poljoprivreda je vitalna grana u Srbiji, a 20 odsto, možda čak i više stanovništva živi od grane privrede. Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije je 12 odsto, dok je i izvozni potencijal veliki, više od 21. Iako važna za celu Srbiju, a pogotovo za ljude koji se bave tim poslom, veoma mali procenat površina je obuhvaćen osiguranjem – tek 12 odsto. Ti podaci su za period poslednjih pet godina, a odnosi se na 3,4 miliona hektara poljoprivrednih zemljišta koja u Srbiji imamo.
No, interesovanje poljoprivrednika za osiguranje je svake godine sve veće.
