Da li Beograđani znaju šta su stvarni problemi u Malom Iđošu? Kako građani Perleza mogu sami da donose odluke koje se tiču njihove zajednice? Zašto se u krugu dvojke odlučuje o Južno-Bačkom okrugu?

O tome koji su uslovu potrebni da bi vlast uopšte mogla da se decentralizuje, koje su prednosti ali i mane decentralizacije, i kako će decentralizacija izgledati u ogledalu izbora, govori gost Ogledala Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam Novi Sad.

Decentralizovana vlast u regionima, sub-regionima i loklanim samoupravama je najbliža građanima jer građani znaju koga su izabrali i ko im je odgovoran za lokalne probleme. Decentralizovana vlast efikasnija je od centralne vlasti, navodi Popov.

„Centralna vlast ne može sagledati potrebe niškog ili bilo kog drugog regiona u Srbiji kao što mogu vlasti koje su građani tamo izabrali. Na kraju, oni mogu biti i kažnjeni na sledećim izborima ukoliko ne ispune volju svojih birača“, objašnjava gost „Ogledala“.

Popov objašnjava da princip decentralizacije u Srbiji moguće je primeniti samo uz demokratizaciju društva. U jednom autoritativnom sistemu koji je trenutno u Srbiji, gde je vlast u rukama ne cetralne vlasti kao sistema, nego jednog čoveka, ako ne postoji podela po horizontali – na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, ne postoji mogućnost na podelu po vertikali.

„Videli smo da ova vlast ima tendencije da kontroliše sve do najnižeg nivoa, dakle do nivoa mesnih zajednica. Ukoliko jedna mesna zajednica iskoči, evo uzmimo primer Limana, oni gledaju da se ta vlast upodobi centralnom novu“, rekao je Popov.

Najpogodniji model decentralizacije, smatra Popov, bio bi da se izvrši podela na regione. Trenutno postoji podela na dve reginalne jedinice: Vojvodina i Beograd. Po Zakonu o regionalnom razvoju koji je usvojen 2009. godine iscrtani su statistički regioni u kojoj je Centralna Srbija podeljena na četiri zone. To je urađeno u svrhu korišćenja pretpristupnih fondova Evropske unije, kao i za kontrolu njihovih trošenja.

„Ali prvi put su u istoriji Srbije ocrtani neki mogući regioni kao prirodne celine. To sad nije ni bitno jer tog Zakona se više niko i ne seća jer imamo visoko centralizovanu državu“, objašnjava Popov.

Da bi se uopšte krenulo u proces decentralizacije, mora da se postoji politička volja. Jedan od pokušaja bio je 2009. godine kada je formiran Nacionalni savet za decentralizaciju. Stručna radna grupa u čijem je čelu bio Popov, trebala je da napravi nacrt koncepta decentralizacije.

„Međutim, i ona vlast čija je okosnica bila Demokratska stranka nije bila prijemčiva za tu ideju. I kad je naša ekspertska grupa izašla sa tim konceptom odjednom je došlo do blokade nacionalnog saveta. Održana je samo jedna sednica koja je trajala dva sata i koja posle prekinuta. Ništa se nije desilo posle toga“, prepričava Popov.

Razgovor vodi Sanja Đorđević.