SPECIJAL 2 – Drugi rodjendan Prica iz dijaspore

Priče iz dijaspore
Interesuje vas virtuelna kancelarija?

Interesuje vas virtuelna kancelarija? Onda je Otvaranje firme .com pravo mesto za vas! 

Virtuelna kancelarija u Beogradu – prvi mesec besplatno pozivom na podcast Priče iz dijaspore. Otvaranje firme u Srbiji za strance, kao i za domaće državljane, možete naručiti online.

Da li ste već čuli za Balkanski kutak? Balkanski kutak je platforma koja okuplja celu ex-Yu dijasporu na jednom mestu. Zanima vas gde je najbliži ex-Yu restoran, naš advokat, doktor, sportski klub, kada je sledeća svirka ili dečija priredba? Posetite Balkanski kutak . com i jednim klikom pronađite ex-Yu dijasporu i njene događaje u Vašem okruženju.

Trenutno možete pronaći ex-Yu dijasporu u Berlinu, Hamburgu i Nirnbergu, a uskoro i u ostalim gradovima Nemačke a i širom sveta. Registrujte se na Balkanski kutak . com i utičite na dalji razvoj i širenje platforme vašim konstruktivnim pitanjima i sugestijama.

Patreon donacije za dalji razvoj podcasta Priče iz dijaspore  

26. januar je poseban datum za podcast Priče iz dijaspore. Pre 2 godine, 26. januara 2020. godine, izašla je prva epizoda podcasta! 

Do drugog rodjendana snimio sam preko 150 što intervjua, što bonus i specijal epizoda, baš kao što je i ova današnja. Interesuje vas kako se kotira podcast Priče iz dijaspore u odnosnu na globalnu, regionalnu i domaću scenu? Onda poslušajte današnju epizodu u kojoj sam, između ostalog, o tome razgovarao sa Goranom Vojteškim, kolegom podcasterom i jednim od osnivača platforme podcast.rs. U razgovoru sa Goranom dotakli smo se i poslednjih trendova u podcast svetu, ali i kako se razvija domaća podcast scena. Uživajte u još jednom specijalu na podcastu Priče iz dijaspore!

Priče iz dijaspore možete gledati i na YouTube-u

085 – Gde završavaju šarene pilule?

Reaguj!
Antibiotik čije je pakovanje lekar prepisao do pola, analgetik koji je previše dugo stajao u fizoci “zlu ne trebalo”, probiotik koji sada već ima kontraefekat – sve ovo dugo stoji u kućnim apotekama.

Antibiotik čije je pakovanje lekar prepisao do pola, analgetik koji je previše dugo stajao u fizoci “zlu ne trebalo”, probiotik koji sada već ima kontraefekat – sve ovo dugo stoji u kućnim apotekama. Ipak, svi ovi lekovi, zajedno sa baterijama i ostalim električnim otpadom, ne idu u redovnu kantu za otpatke. Ovaj otpad se tretira na drugačiji način, a upravo to je tema 85. epizode podkasta Reaguj! Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Medicinski otpad je otpad koji nastaje u objektima zdravstvene zaštite ljudi i životinja i deli se na dve vrste. Neopasan otpad svrstava se u klasični komunalni otpad. Opasan medicinski otpad je onaj koji zahteva posebno postupanje, a to je farmaceutski otpad, zatim oštri predmeti, otpad zagađen krvlju i telesnim tečnostima, delovi tela, infektivni, hemijski, otpad sa teškim metalima, boce pod pritiskom. Za njega je predviđeno posebno odlaganje o čijoj je proceduri dužan da se stara proizvođač otpada koji proizvodi više od 200 kilograma opasnog medicinskog otpada godišnje. Proizvođač je takođe dužan da smanji količinu otpada na nužno, kao i da ga sortira na opasan i neopasan. On takođe, mora da ima ugovor sa pravnim licem koji će taj otpad tretirati.

Osim što je upravljanje ovakvim otpadom strogo pravno regulisano, proizvođač otpada je dužan da podatke o količini otpada po vrstama dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine.

Ukoliko kod nas ne postoje odgovarajući uslovi da se opasan medicinski otpada odloži na ekološki prihvatljiv i efikasan način, medicinski otpad bi trebalo da se izveze.

Što se farmaceutskog otpada tiče, Zakon o upravljanju otpadom nalaže apotekama da preuzmu medicinski otpad od građana i da ga distribuiraju dalje u svrhu recikliranja ili bezbednog odlaganja. Apoteke u svojim prostorijama moraju da poseduju poseban kontejner gde bi građani mogli da odlože medicinski otpad, a apoteke moraju da vode posebnu evidenciju koju će dostaviti Agenciji za zaštitu životne sredine. Apoteke moraju na vidnom mestu da istaknu da prikupljaju neupotrebljene lekove građana i to bez naknade.

Građani po zakonu, neuotrebljene lekove za ljude i životinje moraju da predaju apoteci. Otpad koji sadrži psihoaktivne susptance, odlaže se na još kontrolisaniji način, predviđen zakonom.

Vojvođanski istraživačko-analitički centar postavio je i upitnik o farmaceutskom otpadu, kako bismo saznali koliko su građani i građanke Srbije upućeni u ovu temu. Pristiglo je 35 odgovora. Od toga je njih 19 pokušalo da vrati lekove kojima je istekao rok u apoteku, dok 16 to nije ni probalo. Od svih odgovora koji su nam pristigli, samo u četiri je pisalo da su apoteke primile farmaceutski otpad, dok je u 16 navedeno da apoteke to ipak nisu uradile. Ono što nije iznenadilo je činjenica da za opciju odnošenja farmaceutskog otpada u apoteku uopšte nije znalo njih 9. Dakle, građani i građanke često nisu informisani o opasnostima farmaceutskog i medicinskog otpada, kao ni gde ga treba odložiti.

Gojkan Stojinović, stručnjak za cirkularnu ekonomiju i upravljanje otpadom i član neformalnog udruženja građana Zrenjaninska Akcija ističe da je na institucijama, poput Agencije za zaštitu životne sredine i ministarstva, da informišu građane o ovoj temi.

“Informisanje građana i uopšte bilo koje vrste informacija o upravljanju otpadom i o zaštiti životne sredine mora da krene on sistemskog rešenja. Dakle, prvenstveno institucije sistema kao što su SEPA naša, zatim ministarstvo, a onda se to spušta dole na jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća koja su u tom biznisu da kažem, u tom poslu, odnosno apoteke, i naravno privatni sektor koji je u Zrenjaninu recimo preuzeo zrenjaninsko javno preduzeće, apoteke zrenjaninske, jednostavno to je sada malo na nivou javno-privatnog partnerstva, ali i oni su u obavezi da učestvuju u celom sistemu obaveštavanja i zbrinjavanja tog otpada”, objašnjava Stojinović.

Na podkastu radili: Nemanja Stevanović, Sanja Đorđević, Irena Čučković, Sanja Kosović i Iva Gajić.

No.169 | F1: Filip Jenić u Camposu. | Veličanstveni LOEB u WRC. | Mercedes spreman za 2022.

Lap 76

Lap 76 No.169 | F1: Filip Jenić u Camposu. | Veličanstveni LOEB u WRC. | Mercedes spreman za 2022.

Shop: https://shop.infinitylighthouse.com 
Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse 

Zapratite nas na društvenim mrežama ️ 
Instagram – https://instagram.com/infinitylighthouse 
Facebook – https://facebook.com/theinfinitylighthouse
Twitter – https://twitter.com/infinitylighths 

Sve sportske vesti pratite na: https://sportsmagazin.rs i https://sportklub.com   ️

Gosti: Filip Jenić i Igor Marković
Domaćini: Pavle Živković i Srđan Erceg

#lap76
#infinitylighthouse
#F1

=======HUMANITARNI KUTAK======
Pomozimo Branku!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 917 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human917 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795270-51

Uplatom na devizni račun: 160600000079558770
IBAN: RS35160600000079558770
SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=917)
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=917)

Datum: 25. januar 2022.
Lokacija: Studio na kraju Univerzuma
Produkcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouse
Website: https://infinitylighthouse.com/

Jutarnji program za Srbiju – januar/siječanj 26, 2022

Jutarnji program za Srbiju - RSE

Emisija namenjena slušaocima u Srbiji koja sadrži lokalne, regionalne i vesti iz sveta te tematske priloge o aktuelnim dešavanjima priče iz svakodnevnog života.

 

Emisija namenjena slušaocima u Srbiji koja sadrži lokalne, regionalne i vesti iz sveta te tematske priloge o aktuelnim dešavanjima priče iz svakodnevnog života.

 

Da li pandemija zaustavlja globalizaciju i šta hoće Putin

Radio Karantin
Naš anašnji gost je analitičar za Rusiju i Evroaziju vodećeg španskog instituta za medjunarodne odnose Elcano, Mira Milošević.
Naš anašnji gost je analitičar za Rusiju i Evroaziju vodećeg španskog instituta za medjunarodne odnose Elcano, Mira Milošević. Sa njom smo, pre izbijanja aktulene krize na granici Ukrajine sa Rusijom, razgovarali o geopolitičkim posledicama pandemije, odnosu Evropske unije prema Zapadnom Balkanu i ambicijama Rusije pod Vladimirom Putinom.

Radio Galaksija #140: Kraški oblici reljefa i geoparkovi (prof. dr Aleksandar Petrović) [25-01-2021]

Radio Galaksija

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o kraškim oblicima reljefa, krasu (karstu, kršu), pećinama, istraživanjem i zaštitom geonasleđa u svetu i kod nas, od samih početaka karstologije, Jovana Cvijića kao rodonačelnika ove oblasti geomorfologije, pa do savremenih istraživanja i novih tehnologija. 

Ova godina je i Međunarodna godina pećina i krasa, a s obzirom da je u proceduri i unapređenje parka prirode Kučaj-Beljanica u status nacionalnog parka, govorili smo i o tome zašto ovo značajno kraško područje u Srbiji (ali i mnoga druga) treba da dobiju i status geoparkova, kao i na koji način i sami možete da upoznate i učestvujete u zaštiti lepote prirode na našem području. 

Gost je bio prof. dr Aleksandar Petrović, vanredni profesor Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

S2E3 Pet zabluda o proširenim venama

Lečenje vena
Dobro došli u treću epizodu nove sezone potkasta o proširenim venama- Korak do rešenja.

Dobro došli u treću epizodu nove sezone potkasta o proširenim venama- Korak do rešenja.

Ja sam Jelena Misita, savetnica za komunikaciju u zdravstvu, a moj sagovornik je dr Dario Jocić, naš poznati vaskularni hirurg koji je 20 godina svog profesionalnog života posvetio lečenju venskih bolesti i hirurgiji vena.

Tema današnje emisije su najčešće zablude o proširenim venama. Pa da krenemo redom…

Zabluda br. 1:

Proširene vene se dobijaju od prekrštenih nogu i nošenja visokih potpetica.

Zabluda br. 2:

Trudnoća izaziva proširene vene.

Zabluda br. 3:

Proširene vene se javljaju samo kod starih osoba.

Zabluda br.4:

Proširene vene se mogu lečiti čajevima, kremama i gelovima.

Zabluda br. 4:5.

Operacija proširenih vena zahteva dugotrajan i bolan oporavak.

„Bonus“ zabluda: Vene ne smeju da se operišu leti 😊

U ovoj emisiji poslušajte kako dr Dario Jocić objašnjava šta je zabluda, a šta istina, kad su proširene vene u pitanju.

Otvoreni studio – januar 25, 2022

Otvoreni studio - Podkast Glasa Amerike
Otvoreni studio je TV emisija Glasa Amerike koju emitujemo svakog radnog dana od 22 sata po srednje-evropskom vremenu.
Otvoreni studio je TV emisija Glasa Amerike koju emitujemo svakog radnog dana od 22 sata po srednje-evropskom vremenu. Uz vesti dana, gledaoci mogu da očekuju intervjue, izveštaje, analize i reportaže o ekonomskim, društvenim, naučnim i kulturnim zbivanjima u SAD, regionu i šire.