Jutarnji program za Srbiju – april/travanj 21, 2021

Jutarnji program za Srbiju - RSE
O postkovid simptomima i programu rehabilitacije govore virusološkinja Ana Gligić i Vladan Miodragović iz bolnice u Vrnjačkoj Banji.
O postkovid simptomima i programu rehabilitacije govore virusološkinja Ana Gligić i Vladan Miodragović iz bolnice u Vrnjačkoj Banji. O Temeljnom ugovoru sa Srpskom pravoslavnom crkvom govore potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović i Ivan Vujović iz opozicione Socijaldemokratske partije

047 – Vidljivost različitosti

Reaguj!
Vojvodina zbog svog istorijskog položaja obiluje različitim kulturama na šta su građani ove pokrajine uvek bili ponosi.

Vojvodina zbog svog istorijskog položaja obiluje različitim kulturama na šta su građani ove pokrajine uvek bili ponosi. U Srbiji je od demokratskih promena dvehiljaditih počelo sa osnivanjem nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Do 24. septembra 2020. godine registrovano je 23 Nacionalna saveta nacionalnih manjina. Od ovog broja, čak 17 nacionalnih saveta registrovano je u gradovima i opštinama u Vojvodini. 

Međutim, da li pirpadnici nacionalnih manjina i većinskog naroda znaju da oni postoje? Ako manjine znaju – koliko imaju poverenja u njih? Da li su nacionalni saveti i zajednice manjina otvoreni prema ostalima?  

Manjine o svojim nacionalnim savetima

„Zovem se Lara Petković, imam 20 godina i pripadam rusinskoj nacionalnoj manjini.    

Lara je devojka sa kojom smo i razgovarali o značaju nacionalnog saveta. Ona kaže da o njegovom radu ne zna mnogo, te i da ne oseća da oni brane prava rusinske nacionalne manjine. 

Vanja Jablanski iz ukrajinske nacionalne manjine je zapravo u jednoj
grupi građana koji je svestan da on jeste pripadnik nacionalne manjine, ali se
u njoj ne pronalazi i nije aktivni član. Objašnjava da kao mali nije imao preveliku želju da se uključi u aktivnosti zajednice, a sada se ne pronalazi makar u onim aktivnostima za koje zna da postoje. 

A Nacionalni saveti, kao organi koji bi trebali da rade na očivanju zajednice? 

„Ne znam zbog čega postoji i čime se oni bave i šta rade. Moja predstava o tome je da oni organizuju tako neke mini festivale, ili mini događanja, dešavanja, te,
pod znacima navodnika, balove, igranke, ali konkretno šta oni rade za nacionalnu manjinu – ne znam. Nisam upućen, niti sam bio kontaktiran od strane nekog od njih. Tako sam isto mogao ja da odem na sajt, da zovem, da grebem, da se pridružim, da nešto uradim – nisam, zato što, iskreno mislim da je gubljenje vremena. Zato što kada odete na sajt vi vidite samo neke konkurse za nešto, za neko sufinsiranje – čega, koga, gde – ne vidim ikakve plodove toga“, kaže Jablanski. 

Šta je problem?

Problemi poput komunikacije ključni kada je u pitanju vidljivost rada Nacionalnih saveta. Kulturolog Miroslav Keveždi govori upravo o tome. U suštini, u pitanju su dve publike: većinsko stanovništvo i sami pripadnici nacionalnih manjina. Keveždi smatra da je ipak važnija ova druga publika.  

„To je pitanje vidljivosti nacionalnih saveta za širu društvenu zajednicu i pitanje vidljivosti nacionalnih saveta za pripadnike njihove nacionalne zajednice.Mislim da je važnija ova druga zato što su tu oni koji bi trebali da budu korisnici usluga nacionalnog saveta. Međutim, mi već više od deceniju iammo tu situaciju da korisnici ne znaju šta su nacionalni saveti, ne znaju čemu to služi, a još i ne radi i da se tu zapravo neka korist na kraju ne prepoznaje. Tako da, i ako se odluke pojavljuju negde na internetu pitanje je zapravo da li obični mali pripadnik nacionalne manjine prepoznaje tu nešto interesantno za sebe“

Pojedini pripadnici nacionalnih manjina su aktivni u svojoj zajednici, dok drugi, a to smo videli na primeru Vanje Jablanskog – tu pripadnost ne osećaju. Inače, ukrajinska nacionalna manjina je jedna od manjih, ali je 2003. godine bila među prvih pet koje su formirale savete. Zvaničan broj Ukrajinaca u Srbiji je oko pet hiljada i uglavnom su stacionirani u Vojvodini gde su pre više od 100 godina došli iz Istočne Galicije koja je deo današnje Ukrajine. Najviše ih ima u opštinama
Kula, Vrbas, Sremska Mitrovica i Inđija, kao i u Novom Sadu. 

Broj onih koji imaju po nekom osnovu ukrajinsko poreklo može doći i do deset hiljada pripadnika. Tako imamo situaciju da pola tog broja sebe smatra Ukrajincima, druga polovina polu-Ukrajincima.  

Miroslav Hoček iz Nacionalnog saveta ukrajninske nacionalne manjine navodi da ovaj osećaj nepripadanja, koji smo čuli i na primeru Jablanskog proizilazi iz asimilacije koja je za svaku manjinsku zajednicu u Srbiji veliki problem.  

Hoček podvlači da je to više za zajednicu i za promovisanje same ukrajinske kulture drugim ljudima. Prema njemu, pojedinci jedino što mogu da očekuju da Nacionalni savet uradi za njih jeste da im obezbedi u školama učenje jezika. 

Nažalost, samo u nekoliko škola gde je ukrajinska zajednica okupljena. 

Pojedinci mogu da se obrate nacionalnim savetima – samo je pitanje načina i koliko je uistinu taj savet dostupan “malom čoveku”. Keveždi je u razgovoru spomenuo i primer Slovaka.
Kod njih je Nacionalni Savet centralizovan – nalazi se u Novom Sadu. Međutim,
33 opštine su važne za ovu nacionalnu zajendicu – što znači da slovaka ima u 33
opštine u Srbiji. Zato Keveždi i postavlja pitanje – koliko je verovatno da će
jedna osoba iz Kovačice da sedne u auto kako bi došla u Novi Sad da priča o
loklanom problemu.  

Gde je rešenje za prepoznatljivost nacionalnih saveta?

Miroslav Hoček je deset godina bio na čelu Svetskog konkresa ukrajinskih omladinskih organizacija i koordinisao je rad svih ukrajinskih organizacija širom sveta. Upoznao se, kako kaže, sa svim praksama, a jednu izdvaja kao moguće rešenje prepoznatljivosti nacionalnih saveta – kao spoj dveju zemalja. 

Iz svog iskustva, ali i iz svog iskustva u Nacionalnom savezu ukrajinske nacionalne manjine, Hoček smatra da se previše rad Nacionalnih saveta bazira na rad sa organizacijama, pa predlaže da se, kada dođe do poboljšanja zdravstvenih
uslova, dođe do nekih skupova u mestima gde je veliki broj neke nacionalne manjine kako bi im se približio rad nacionalnih saveta. 

Saradnici emisije:
Aleksandra Bučko, Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Đorđević, i Iva
Gajić.
 

Ova epizoda podkasta Reaguj je pripremljena uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope. Stavovi izraženi u njemu ni na koji način ne odražavaju zvanično mišljenje bilo koje strane.

Epizoda 106 – O naplati poreza na medjunarodnom nivou sa Dusanom Arsenovicem uzivo iz Geteborga

Priče iz dijaspore
Interesuje vas otvaranje virtuelne kancelarije?

Interesuje vas otvaranje virtuelne kancelarije? Onda je Otvaranje firme.com pravo mesto za vas! Kliknite na Otvaranje firme.com​​ i ostvarite specijalne popuste pozivom na podcast Priče iz dijaspore!

Patreon donacije za dalji razvoj podcasta Priče iz dijaspore 

Moj današnji gost na podcastu je Dušan Arsenović, poreski konsultant iz Geteborga, Švedska. Sa Dušanom razgovaramo o njegovom odrastanju u Srbiji, studijama prava u Beogradu, interesovanju za poreze, kao i prvim karijernim koracima u oblasti poreskog prava.

U drugom delu razgovora fokusiramo se na Dušanov odlazak za Švedsku na master studije poreskog prava, pronalazak posla u istoj, kao i kojim se tačno poslovima na novom poslu u Geteborgu Dušan bavi. Ovom prilikom smo se dotakli pre svega transfernih cena kao i trendova u medjunarodnom poreskom pravu. Nezaobilazna tema nam je bila i korona odnosno pre svega koliko i zašto se švedski način borbe protiv korona virusa razlikuje od ostatka Evrope i sveta. Uživajte!

Dušana možete kontaktirati putem LinkedIn-a

U MIKROFON Miodrag Majić

U mikrofon
„Bezakonje se uvek razvija do tačke u kojoj ili bude savladano i zamenjeno zakonitošću, ili dovede do sloma na njemu građenog sistema.“ Ako bismo ovaj stav sudije Miodraga Majića primenili na stvarnost, samo u poslednjih nekoliko dana, pitanje je kakav odgovor bi ostao – onaj koji uključuje zakonitost ili onaj koji uključuje slom sistema.
„Bezakonje se uvek razvija do tačke u kojoj ili bude savladano i zamenjeno zakonitošću, ili dovede do sloma na njemu građenog sistema.“ Ako bismo ovaj stav sudije Miodraga Majića primenili na stvarnost, samo u poslednjih nekoliko dana, pitanje je kakav odgovor bi ostao – onaj koji uključuje zakonitost ili onaj koji uključuje slom sistema. U … DaljeU MIKROFON Miodrag Majić

Cyberama 1

SHARE BBS
Siže prve epizode livestream serijala ‘Cyberama’ koji se bavi aktuelnim temama iz oblasti društva, tehnologije i sajber-prostora.

SHARE_BBS na Telegramu: t.me/share_bbs Muzika: djflip Izvori: Cyberama 1 – Enkripcija, privatnost u procepu, osvetnička pornografija i onlajn uznemiravanje | Radio Aparat – Iza Tvog Ekrana s04e05 | Last Week Tonight with John Oliver – Encryption | Jutarnji Program Happy TV – IT strucnjak anlizira „SKY“ i kako su ga koristili Velja nevolja i njegovi saradnici (10.03.2021) | NOVA S – Skaj platforma: Telefoni za kriminalce? | N1 – N1 Studio Live (23.03.2021) | RTS – Mira Andanja Polak: Ekskluzivno | NOVA S – Živanović o aferi osvetničke pornografije: Većina populacije teret stavlja na žrtvu | Thompson Reuters Foundation – Why revenge porn is surging during lockdown | BHRT – Radio Televizija Bosne i Hercegovine – Policija Srbije istražuje zloupotrebe fotografija žena na mreži za dopisivanje „Telegram“ | TAMPON ZONA S02E04: Jelena Riznić : Osvetnička pornografija kao krivično delo

Siže prve epizode livestream serijala ‘Cyberama’ koji se bavi aktuelnim temama iz oblasti društva, tehnologije i sajber-prostora.

SHARE_BBS na Telegramu: t.me/share_bbs Muzika: djflip Izvori: Cyberama 1 – Enkripcija, privatnost u procepu, osvetnička pornografija i onlajn uznemiravanje | Radio Aparat – Iza Tvog Ekrana s04e05 | Last Week Tonight with John Oliver – Encryption | Jutarnji Program Happy TV – IT strucnjak anlizira „SKY“ i kako su ga koristili Velja nevolja i njegovi saradnici (10.03.2021) | NOVA S – Skaj platforma: Telefoni za kriminalce? | N1 – N1 Studio Live (23.03.2021) | RTS – Mira Andanja Polak: Ekskluzivno | NOVA S – Živanović o aferi osvetničke pornografije: Većina populacije teret stavlja na žrtvu | Thompson Reuters Foundation – Why revenge porn is surging during lockdown | BHRT – Radio Televizija Bosne i Hercegovine – Policija Srbije istražuje zloupotrebe fotografija žena na mreži za dopisivanje „Telegram“ | TAMPON ZONA S02E04: Jelena Riznić : Osvetnička pornografija kao krivično delo

#89 | DUPLA DOZA – F1 + MOTOGP | Hamilton – Verstappen 1:1 | Quartarao nadmoćan

Lap 76
Lap 76 #89 – DUPLA DOZA – F1 + MOTOGP
TRKAČKA GROZNICA IZA NAS!
Hamilton – Verstappen 1:1
Quartarao nadmoćan
(Dejan, Pavle i Srđan i podcast polumaraton)

Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse

Lap 76 MotoGP Fantasy liga: https://fantasy.motogp.com/leagues/7451/rankings

Zvanična Lap 76 Fantasy F1 Liga: https://fantasy.formula1.com/league/132238
Code: e47005ec87

Domaćini: Pavle Živković, Dejan Potkonjak i Srđan Erceg

#lap76
#f1
#infinitylighthouse

=======HUMANITARNI KUTAK======
Pomozimo Tari!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 906 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human906 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795173-51

Uplatom na devizni račun: 160600000079551204
IBAN: RS35160600000079551204
SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=906)
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=906)

Datum: 20. april 2021.
Lokacija: Studio na kraju Univerzuma
Produkcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouse
Website: https://infinitylighthouse.com/

Radio Galaksija #127: Sekvenciranje genoma (gost: Ognjen Milićević) [20-04-2021]

Radio Galaksija
U ovoj epizodi govorili smo o sekvenciranju genoma, metodama i tehnikama koje se koriste za detekciju i prepoznavanja nukleinskih baza u lancima DNK, o bioinformatici i bioinformatičkoj analizi podataka dobijenih sekvenciranjem genoma, kliničkim…

U ovoj epizodi govorili smo o sekvenciranju genoma, metodama i tehnikama koje se koriste za detekciju i prepoznavanja nukleinskih baza u lancima DNK, o bioinformatici i bioinformatičkoj analizi podataka dobijenih sekvenciranjem genoma, kliničkim primenama i nekim zanimljivim problemima u kojima razvoj sekvenciranja humanog genoma može da unapredi medicinu.   

Gost je bio Ognjen Milićević, bioinformatičar, statističar i lekar, asistent na Katedri za statistiku Medicinskog fakulteta u Beogradu. 

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Ljiljana Raičević, Sigurna ženska kuća: na početku pandemije SOS telefon nije prestajao da zvoni

Radio Karantin
Ljiljana Raičević, koja u Podgorici vodi Sigurnu žensku kuću, za Radio Karantin govori o široko rasprostranjenom nasilju nad ženama u Crnoj Gori i nasilnicima među onima koji bi žrtve trebalo da štite, od policije do tužilaštva, kao i o tome kako duboko patrijarhalno društvo i korupcija utiču na to da veoma mali broj žena u Crnoj Gori na kraju prijavljuje nasilnike.
Ljiljana Raičević, koja u Podgorici vodi Sigurnu žensku kuću, za Radio Karantin govori o široko rasprostranjenom nasilju nad ženama u Crnoj Gori i nasilnicima među onima koji bi žrtve trebalo da štite, od policije do tužilaštva, kao i o tome kako duboko patrijarhalno društvo i korupcija utiču na to da veoma mali broj žena u Crnoj Gori na kraju prijavljuje nasilnike.

Tehnopolis 119: Sve boje Appleovog proleća

Tehnopolis
Sunce je zasijalo u Kaliforniji, taman da Apple izađe napolje i predstavi nam šarenilo prolećne ponude.

Tehnopolis 119: Sve boje Appleovog proleća

Sunce je zasijalo u Kaliforniji, taman da Apple izađe napolje i predstavi nam šarenilo prolećne ponude.

Prolećni događaj protekao je u znaku Appleovih čipova. Ne samo da je stigao novi, poptuno redizajnirani M1 iMac u boji, Apple je rešio da svoje „pro“ korisnike na iPadu obraduje čipom koji smo do sada vezivali za „prave“ kompjutere. Veliki iPad Pro dobio je i Mini LED ekran, 5G je u ponudi na oba modela, kao i Thunderbolt port.

iMac sada je u jednoj dimenziji sa ekranom od 24 inča, pa uz novi kolorit izgleda poptuno drugačije od onoga na šta smo navikli u prethodnih nekoliko godina.

Na marginama, odnosno u senci velikih objava saznali smo da će Apple Card moći da bude deljen u porodici, Apple Podcasts dobijaju novu aplikaciju i mogućnost pretplate, Apple TV dobija A12 čip i moći će da podešava TV na koji je priključen uz iPhoneovu pomoć. Ako ste skloni gubljenju stvari Apple će probati da vam reši problem i još više vas veže za sebe dugo očekivanom spravom pod nazivom AirTag.

O svemu što je Apple predstavio na svom prolećnom događaju slušajte u minutima koji slede, tradicionalno snimljenim odmah nakon događaja.

Hvala na slušanju!

Pratite Tehnopolis podcast
RSS: https://www.b92.net/podcast/tehnopolis/feed/
Apple Podcasts: https://podcasts.apple.com/podcast/tehnopolis/id1185520336?mt=2
Google Podcasts: https://podcasts.google.com/?feed=aHR0cHM6Ly93d3cuYjkyLm5ldC9wb2RjYXN0L3RlaG5vcG9saXMvZmVlZC8%3D

Aleksandar Miladinović
https://twitter.com/alexmiladinovic

Ivan Jelić
https://twitter.com/escapetofreedom
https://mastodon.social/@escapetofreedom