U tridesetoj petoj epizodi u podkastu „Reaguj!“ bavimo se pitanjem dostupnosti abortusa. Na ovo su nas potakla nedavna dešavanja u Poljskoj.

Dok smo pripremali ovu emisiju, stotine hiljada žena protestuje na ulicama Poljske. Njihov bunt izazvan je nedavnom odlukom Ustavnog suda te zemlje o gotovo potpunoj zabrani abortusa.

Na osnovu zahteva poslanika Prava i pravde, Ustavni sud sa sudijama izabranim iz redova vladajuće partije ocenio je da su jedina dva slučaja dopuštanja abortusa kada je trudnoća plod krivičnog dela, odnosno silovanja ili incesta i kada je ugrožen život ili zdravlja majke. Time je poništena odluka iz 1993. godine, kojom je, osim ova dva, Poljakinjama bio dozvoljen pobačaj i u situacijama kada prenatalni pregledi lekara otkriju teška oštećenja, deformitete ili oboljenja ploda.

Kako piše Deutsche Welle, ova odluka samo je deo reforme pravosuđa koju EU već odavno vidi kao potkopavanje demokratije u Poljskoj. Isti portal navodi da su poremećaji fetusa do sada bili razlog za većinu od oko hiljadu legalnih abortusa godišnje u Poljskoj. Nevladine organizacije govore o najmenje 100 000 nelegalnih abortusa koji se godišnje obave u ovoj zemlji.

Da bismo imali jasniju sliku ne samo o tome šta se dešava u Poljskoj, jer to možemo pratiti u vestima, već koliko je to značajno za žene u ovoj državi, a i širom sveta tražili smo odgovor upravo u Poljskoj. Dorota Wanat iz Vroclava podržava proteste. Podržavala ih je još otkako je ova borba krenula u 2016. godini, ali nije mislila da će se išta od ovoga ostvariti.

“Pre nego što je Tribunal doneo odluku ja sam prosto malo dremala, pa sam se probudila kao nekom novom svetu. Mislim da je moja prva emocija bila šok. Znam ko je na vlasti u Poljskoj ali ipak nisam očekivala da će doći do takve situacije i sećam se da sam pregledala vremensku liniju na Fejsu i nisam verovala u to što vidim. Znači bila sam uverena da naslove koje čitam to neka vrsta klikbejta, ništa više”.

Kakve su tendencije u Srbiji?

Na pitanje da li se inicijativa slična onoj u Poljskoj može pokrenuti i u Srbiji u narednom periodu, Milena Vasić iz YUCOMa kaže da glavni problem leži u apatičnosti našeg Ustavnog suda koju je pokazao tokom vanrednog stanja.

“Nažalost kod nas takođe postoji opasnost da se ovako nešto desi. Zato je taj put kojim su išli Poljaci prilikom ukidanja prava na abortus izuzetno opasan glednao iz ugla naseg prava. Jer, imali smo situaciju za vreme vanrednog stanja, kada su brojne inicijative bile podnete za ispitivanje ustavnosti akata izvršne vlasti. Ustavni sud gotovo uopšte nije radio, a kada je počeo da radi kada je ukinuto vanredno stanje, on je potvrdio sve odluke izvšrne vlasti, odbacujući inicijative za ocenu ustavnosti. Što nam govori da, baš u vreme vanrednog stanja, kada je ustavni sud morao da bude čuvar građana od izvršne vlasti, on je tada sve vreme spavao”.

U kontekstu religije

Sa druge strane, kada je reč o uticaju crkve na donošenje zakona poput onog u Poljskoj, teolog Ivica Živković ističe da stavovi velikog broja glasnijih hrišćana i osuda činova abortusa ne govori mnogo o samoj religijskoj zajednici kojoj pripadaju oni koji iznose takve stavove, već govori o njima samima.

“Ja kao hrišćanin dođem i izreknem stav da je to greh. Šta sam ja to učinio? Na osnovi čega sam izrekao stav – i da li sam saslušao tu konkretnu osobu. Da li ja to sada posmatram kao pitanje masa, kao neko objektivno pitanje koje se vrlo lako izriče kao ideološki i politički stav. To onda govori o meni samom, tu se otvaraju druga pitanja, pitanja mog ophođenja prema ljudskim bićima, naročito prema ranjivim ljudskim bićima u toj kategoriji gde im je potrebno nešto drugo, a ne kategorička izjava da li je to greh ili da li je to sa moje strane odobreno, već im je potrebno da budu saslušane i bude im pružena podrška. Ta podrška je nešto što se očekuje od nas hrišćana – očekuje se razumevanje, pristup ljubavi, pristup uvažavanja ljudskog biće, pa tek onda možemo da govorimo o abortusu. Šta sve ja kao hrišćanin moram da ispunim pre nego što se izjasnim o svom stavu? Ako kažem da je zabranjeno – siguran sam da mi budu postavljena mnoga pitanja na koja neću imati odgovor.”

Saradnici emisije: Irena Čučković, Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko

Pratite nas i na mrežama Facebook, Twitter, Instagram i platformi podcast.rs.