Tema epizode #13 su ekstrasolarne planete. Bavimo se velikim skorijim otkrićima – vodi na jednoj planeti i jednoj drugoj planeti koja će najverovatnije izmeniti teorije o formiranju planetskih sistema oko crvenih patuljaka. Izmerena je do sada najpreciznija vrednost maksimalne mase neutrina, veliki 500-metarski teleskop FAST u Kini počinje uskoro sa radom, a u fazi testiranja posmatrao je neke bitne nove događaje u svemiru, kompanija SpaceX je najavila ambiciozne planove za narednih 6 meseci.

U ovoj epizodi najveću pažnju posvećujmo Nobelovim nagradama koje su dodeljene ove godine. Pričamo o Nobelovom komitetu, o cilju Nobelovih nagrada, kao i o pojedinačnim otkrićima koja su ove godine zaslužila najprestižniju nagradu za doprinos nauci, književnosti, miru, ekonomiji, …

Takođe, pričamo i o par vesti iz nauke iz protekle dve nedelje. Odlomio se veliki ledeni breg sa Antarktike, otkriveni su mehanizmi kojima se tardigrade štite od štetnog visokoenergetskog zračenja, Saturn je postao i gospodar satelita…

Beograd je zagađen, u vazduhu ima mnogo mnogo mnogo više PM10 čestica nego što je dozvoljeno. U ovoj epizodi pričamo o tom problemu.

Takođe, donosimo vam i neke lepe vesti iz nauke, pričamo o istraživanjima stena na Marsu, o arheološkom otkriću na grčkom ostrvu Naksos, koje će možda promeniti pogled na to kako su se dešavale migracije iz Afrike u Evropu pre oko 200000 godina, pričamo o otkriću veštačkog lista koji imitira proces fotosinteze i proizvodi čisto gorivo, bez nusprodukata koji štete našoj planeti…

Šta Chuck Berry i Carl Sagan imaju zajedničko? 🙂

U današnjoj epizodi Naučnog megafona pričamo o misijama Voyager 1 i 2, jer je Voyager 2 napustio Sunčev sistem. Slušamo i pričamo o porukama koju smo poslali vanzemaljcima na ovim letilicama, a pričamo i o nekim najnovijim vestima iz nauke. Pričamo o tome kako istražujemo da li su današnja deca lošija od nas, kada smo bili deca, o kometi Borisov i otkriću vode na njoj, o jednoj etičkoj dilemi koja se pojavila u zdravstvu Velike Britanije, a donosimo vam i jedno interdisciplinarno istraživanje socio-kulturne antropologije, psihologije i istorije.

Nakon letnje pauze, u ovoj epizodi Naučnog megafona pričamo o 100 godina od nastanka nemačke škole umetnosti Bauhaus, o istraživanju Flinovog efekta i tome da li koeficijent inteligencije ljudi opada, pomenućemo i nekoliko vesti iz astronomije (jer Radio Galaksija i Naučni megafon ne mogu da prođu bez astronomije), a naša prijateljica Jovana Nikolić preporučuje izložbu o Mesecu, koju organizuje Prirodnjački muzej na Kalemegdanu.

U ovoj epizodi pričamo o protestima posvećenim klimatskim promenama, a koji se širom sveta održavaju i povodom konferencije o ovoj velikoj temi koja se održava u Njujorku. To su nam glavne i u pola sata ćemo pokušati da damo kratak istorijski pregled klimatskih nauka, a pomenućemo i neke najnovije informacije o planovima i savremenim problemima ove interdisciplinarne oblasti istraživanja.

Ovo je prvo prošireno izdanje Naučnog megafona. Protekle nedelje smo otkrili najređi nuklearni raspad ikada, u laboratoriji u utrobi planine Gran Saso u Italiji, i tim povodom nam je jedna od autora tog rada, Nikolina Šarčević, pojasnila zašto je ovo otkriće interesantno. Postali smo punopravna članica CERN-a, uz pomoć veštačke inteligencije smo prvi put pretočili moždanu aktivnost u razumljive rečenice, gravitacionim talasima smo detektovali crnu rupu koja proždire zvezdu, i astronomskim radio teleskopom došli smo do nekih novih interesantnih otkrića o nastanku munja, a to nam je pojasnio Aleksandar Šulevski, istraživač u timu koji je objavio ovaj rad. Detektovali smo prvi seizmički potres na Marsu, tzv. marsotres, a donosimo vam i nekoliko užasavajućih i upozoravajućih vesti o globalnom zagrevanju. I još mnogo toga…

Četvrtom epizodom dominira astronomija. Prošle nedelje su se dogodila dva bitna i velika otkrića. Analizom vode u česticama koje je sa asteroida Itokava 2010. godine na Zemlju donela japanska letilica Hajabusa, došlo se do neočekivanih podataka: na stenovitim asteroidima najverovatnije ima mnogo više vode nego što je očekivano i to upravo vode kakva odgovara okeanima na Zemlji! Ovo će možda potpuno promeniti teorije o nastanku okeana na Zemlji. Takođe, nova otkrića u oblasti kosmologije sugerišu da o širenju Svemira zapravo znamo mnogo manje nego što smo mislili!

A tu je i jedna vest o pomoru pčela u Srbiji, koju srpski mediji nisu preneli, došlo je do velikog prodora u istraživanju autizma kod dece, a pričamo i o tome kako se u nauci analiziraju podaci i zašto ponekad ispravni podaci dovedu do neispravnih zaključaka.