Radio Galaksija #178: Neo-Tetis, drevni okean na Balkanu (dr Ana Mladenović) [09-05-2023]

Radio Galaksija

U ovoj epizodi se vraćamo desetinama miliona godina u prošlost područja na kom živimo i razgovaramo o okeanu/moru koje je postojalo na centralnom Balkanu, a koje savremeni geolozi zovu Neo-Tetis.

Razgovaramo sa dr Anom Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, našom strukturnom geološkinjom i geofizičarkom i jednom od članova tima projekta Recon Tethys, koji se bavi istraživanjima zatvaranja (povlačenja) ovog drevnog okeana iz perioda Mezozoika. 

Pričali smo o geološkoj istoriji Balkana, o kontinentima i okeanima u periodu od pre par stotina miliona godina, o geotektonici ovih područja i zatvaranju okeana čiji jedan relikt poznajemo i kao Panonsko more.

Razgovarali smo o tome šta se dešava kada se sudaraju dve tektonske ploče i kada kao posledica toga dolazi do zatvaranja okeana, o tome na koji način se geolozi bave ovim problemima i šta nam o svemu tome i na koji način mogu reći magmatizam, sedimentologija, ali i terenski rad u pećinama. Takođe, pričali smo i o modelima koje geofizičari razvijaju kako bi objasnili geološku istoriju i povezali današnju geologiju ovog područja sa onim što vidimo u stenama i drugim empirijskim istraživanjima.

Naveli smo neke od lokaliteta i specifičnih „tragova“ Neo-Tetisa na Balkanu i pokušali da približimo šta geolozi tačno rade kada su na terenskim istraživanjima, šta traže, kako to mere i na koji način su ti podaci važni za teorijska istraživanja i modelovanje geološke istorije. 

Posebno smo se osvrnuli na to kako su speleologija i geomorfologija vezane jedna za drugu kada su upravo teme istraživanja zatvaranja okeana u pitanju. 

A tu su, naravno, i nezaobilazne teme seizmotektonike, pa smo na kraju pričali i o tome zašto je važno da razumemo okean koji je nakada ovde nastajao da bismo imali bolju predstavu o današnjim rasedima i seizmičkoj aktivnosti ovih područja. 

Poslušajte i prethodne epizode Radio Galaksije koje su vezane za ovu temu: 

Support the show

VEČE SA TEGLINIM POPODNEVOM @ radioAparat s07e26

tegla_rs
Povratak posle zasluženog, ali teško izdrživog odmora.
Povratak posle zasluženog, ali teško izdrživog odmora. Plan je bio da pričamo i ne stajemo cela dva sata, a možda i duže. Dobra vest za slušaoce je da smo još ranije dogovorili gošću, pa će ipak neko malo da razbije naše blebetanje u prazno.

Preživite prvi deo, onda dolazi Iva Brkić, sa kojom ćemo da pričamo o umetnosti, o keramici i drugim stvarima koje nam padnu na pamet.

Veče sa Teglinim popodnevom svake srede od 20h na Radio Aparatu.

#235 – Slavica Milosavljević, Radoš Kosović / prevođenje duha i suštine

Sceniranje
Da li je prevodilac posrednik ili „drugi“ autor/ka književnog dela?
Da li je prevodilac posrednik ili „drugi“ autor/ka književnog dela? Kako doći do sadržaja za prevođenje s manje popularnih jezika? Kakvi su uslovi rada prevodilaca u vreme dramatičnog razvoja softvera i AI tehnologije? O ovim i mnogim drugim pitanjima razgovarali smo u 235. epizodi Sceniranja s našim gostima:

– Slavica Milosavljević (ranije Agatonović) provela je detinjstvo na jugu Švedske, učeći u isto vreme švedski i srpski. Od 2000. godine prevodi švedsku i finsku književnost svih žanrova na srpski jezik, a poslednjih godina prevodi i sa bošnjačkog/bosanskog, hrvatskog i srpskog na švedski.

– Radoš Kosović je diplomirao na grupi za skandinavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu i stekao zvanje mastera skandinavske književnosti u Norveškoj. Sa norveškog i danskog je preveo dela više od 30 autora

Emisiju vodili: Aleksandar Kecman i Teodora Marković

Muziku birao: Dušan Vulić, koordinator Pozorišta PATOS iz Smedereva

Radio Galaksija #177: Uzročnost i priroda objašnjenja (dr Milan M. Ćirković) [25-04-2023]

Radio Galaksija

U ovoj epizodi pričamo o uzročnosti i prirodi objašnjenja. Pokušaćemo da razjasnimo kakve sve vrste uzroka postoje i šta ima, a šta nema smisla nazivati objašnjenjem (u nauci, a i šire). 

Krećemo od Aristotela i njegova četiri tipa uzroka, a završavamo sa savremenom filozofijom nauke, pričaćemo o proksimalnim i distalnim uzrocima, o slučajnim događajima, a sve to uz mnoštvo primera iz raznih naučnih disciplina poput astrobiologije, kvantne mehanike, medicine, pa čak i iz ekonomije. 

Široka, ali važna tema za svakoga ko se interesuje za filozofiju nauke i osnove savremene nauke i naučnog objašnjenja, bili to naučnici i filozofi nauke u pitanju ili ne.

Gost je dr Milan M. Ćirković.

Support the show