Nikolina: Ćao Jovana, hvala ti što si pristala da budeš moja gošća. Prvo nisam znala kako da te zovem Jovana ili Mamika, ali mi je ovo drugo ostalo upečatljivije. Kako je nastao sam naziv Mamika?

Jovana: Inicijalni naziv neki moj za društvene mreže, i za predstavljanje na internetu je bio mamajo, to je bilo kada sam otvorila svoj blog 2014. godine, i tamo piskarala o roditeljstvu i o materinstvu. Kasnije, kada sam prelazila na Instagram, htela sam isto da budem mamajo, ali naravno nije mi davao taj naziv i onda je jedini slobodan naziv bio mamika_jo i tako

sam se negde memorisala, ana IG sam stalno stavljala u bio postove sa sajta mamajo, mamajo, to sam uvek stavljala i na vizuale, i taj logo, ali mamika je ostalo. Onda se desila ekspanzija Instagrama i moj veći boravak tamo, da kažem na toj mreži nego na fejsbuku, nekako sam se prebacila latentno kad sam videla da mi Instagram možda može više doneti neke koristi i tako je ostalo to mamika… i dalje priča ide u smeru tog planera i organizacije vremena gde sam smislila naziv kao mamika, jer me svi tako zovu. Tako je spontano nekom gradacijom od mamajo došlo mamika_jo.

Nikolina: A otkud ideja za za planer i uopšte za rad od kuće?

Jovana: Ideja za radom od kuće je nastala kad sam rodila Ninu, svoju treću devojčicu i shvatila sam – ok troje dece ovo je fenomenalno, ja tu super funkcionišem, pronašla sam se i sve nekako sebi tu ostvarila da kažem, sve te emocije i osećaje, i to nešto za šta sam se pitala kako izgleda, i onda sam u jednom momentu poželela da imam sebe da tako kažem, da se vratim negde u neke svoje kontakte. Radila sam ranije, uvek sam volela negde da radim, nečemu da doprinosim, taj sam tip i sa troje dece shvatila da me rad u okviru sistema više ne interesuje, niti bih sad to mogla sebi da dozvolim da tako kažem, jer želim da provodim što više vremena sa svojom decom. I pošto sam imala tu mogućnost, htela sam da izaberem nešto, i naravno da je to bilo nešto na internetu, to nešto je bio blog, a dalja priča se širila sve u smeru nekog digitalnog marketinga, otvaranje portala, online magazina, saradnja sa raznim ljudima, zatim želja da imam svoj proizvod, koji je živ i koji će se prodavati preko interneta, to mi je velika želja bila, i onda dolaze još dvoje dece i cela ta organizacija i cela ta životna gungula, a ovamo i dalje želim da imam sebe, želim to sve da još unapredim da rastem i u tome. Sve me to nateralo da se mnogo bolje organizujem nego pre, da stvorim taj planer, da stvorim ideju o radionici za organizaciju vremena koja treba da se desi sad novembru mesecu.

Nikolina: Kolika su sad deca?

Jovana: Moja deca sad imaju devet, sedam, pet i blizanci od 2 godine. Blizanci su baš posebna avantura, od same trudnoće kad već imaš još troje male dece, pa blizanačka trudnoća, pa onda ceo taj podvig da kažem, i onda njihovo to odrastanje i uklapanje u taj porodični a sad već i vrtićki kolektiv, lepo je, ali najlepše od svega je što ih ima toliko i onda se oni između sebe nadopunjuju emocionalno i sociološki gledano, nemaš ti tu puno nešto kao roditelj da se bacaš oko njih, da se tripuješ da li je ovo, da li ono, to oni sami između sebe nekako obave, to je najveća blagodet imanja puno dece.

Nikolina: A vidiš to je baš super što si spomenula jer uglavnom ljudi imaju to neko razmišljanje da znaš ako imaš više dece ne možeš da posvetiš dovoljno vremena svakom ponaosob, a u stvari to nije ni potrebno, zato što oni to imaju međusobno, je li tako?

Jovana: Tako je.To je neko logično razmišljanje znaš, više dece, više obaveza. Jeste imaš ti više neke fizikalije, ali si ovamo oslobođenih mentalnih, psihičkih igrica, tripovanja oko deteta, znaš ono – šta oseća, kako se oseća, on to sve nekako uradi u krugu porodice to jeste svojih braće i sestara, mnogo je moćno, što su veći sve više spoznajem koliko je u suštini lakše imati više dece.

Nikolina: Da, ja mogu da kažem kako je sa troje, iz tog nekog iskustva znam sigurno da mi jeste napornije što ti kažeš fizički, stvarno je naporno uveče kad su mali, pa kao hajde da jedu, da se tuširaju, da ležu i ostalo, ali je lakše psihički.

Jovana: Nekako je lakše i manje imaš tih obaveza oko animacije, zabave i ostalih vragolija.

Nikolina: A kaži mi kada si počinjala blog, koje to godine bilo 2014.godine i da li si počela da zarađuješ od njega i koji je njegov cilj?

Jovana: 2014. sam započela blog, a njegov cilj nije bio da zarađujem, iskreno. Naravno imala sam neku ideju da ću nešto od toga nekada uraditi, ali je inicijalno to bila ideja o mojoj nekoj zabavi, želja da nešto svoje zapišem, uvek sam volela da pišem, da to ostane zabeleženo, da to s nekim podelim i tako dalje. Posle nekog vremena sam shvatila da ću to da uozbiljavam na neki način, konkretno i direktno od mamajo.rs bloga ne zarađujem, ali indirektno zarađujem od njega, jer sam na neki način njime postavila neki temelj, neki lični brend koji me dalje vodio u ostale projekte i kristalisao mi ideje.Ono od čega ja konkretno danas zarađujem jesu

Click to view: show page on Awesound