Kako se 10. oktobra obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja, u ovoj epizodi podkasta Reaguj! bavimo se baš ovom temom, ali i tabuima koji je prate. Pitamo stručnjake koliko su takvi tabui rasprostanjeni, kako utiču na ljude i na koji način se možemo izboriti sa njima.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, navodi BBC na srpskom, u Srbiji pet odsto populacije pati od depresije, inače drugog uzroka smrtnosti među mladima od 15 do 25 godina. Međutim, iako su mentalni problemi žarište, neretko se javljaju mitovi koji su u vezi sa mentalnim zdravljem. Neke od tih mitova pokušali smo da pronađemo.

Portal Medik.rs, navodi 11 mitova u vezi sa mentalnim zdravljem.

Prvi mit, navode, jeste da su problemi sa mentalnim zdravljem retki. Ipak, pozivajući se na podatke Svetske zdravstvene organizacije – oko 450 miliona ljudi ima neki problem, i zato ova organizacija navodi da su mentalni poremećaji “među vodećim uzrocima lošeg zdravlja i invaliditeta širom sveta“. Sledeći mit koji portal Medik.rs navodi jeste da su osobe sa problemima sa mentalnim zdravljem radno nesposobni. Jedan od mitova je i taj da su problemi sa mentalnim zdravljem znaci slabosti, a drugi da ljudima koji imaju prijatelje ne treba psihoterapeut. Još jedan mit koji navodi ovaj portal jeste i da su problemi sa mentalnim zdravljem trajni, što nije tačno, kao ni da su sve osobe sa mentalnim problemima nasilne prema drugima ili prema sebi.

Kako objašnjava Jovan Grubić iz Centra za razvoj i rast ljudskog potencijala Ubuntu, psihoterapija je namenjena svima – tinejdžerima, mladima, studentima, starima, ali je važno i pitanje kome je ona zaista potrebna.

“Terapija je potrebna ljudima koji imaju poteškoća sa adaptacijom i sa sigurnošću. To su ljudi koji imaju depresiju, anksioznost, panične napade ili imaju problema na poslu, u porodici ili na fakultetu. To takođe može biti neka osoba koja želi da radi na svojoj asertivnosti, koja želi da radi na odnosima sa bliskim osobama ili ima problema sa stresom. Sve su to problematike koje se obrađuju na psihoterapiji”, objašnjava Grubić.

Naučna saradnica na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milica Lazić ističe da je tema mentalnog zdravlja više tabuizirana među starijom populacijom. Ona naglašava da je ipak briga o mentalnom zdravlju normalizovana usled pandemije koronavirusa.

“Što se tiče samih tih nekih uzrasnih razlika u odnosu prema svom i tuđem mentalnom zdravlju, istraživanja pokazuju da su mladi, naročito oni mladi koji su u procesu sticanja nekog obrazovanja, spremniji da govore o mentalnom zdravlju i da ono više nije toliko škakljiva tema za tu populaciju”, kaže Lazić.

Pandemija je, osim opasnosti po zdravlje i straha za bezbednost, donela i potpuno izmenjen kontekst obrazovanja, rada, kretanja, okupljanja, ponašanja, provođenja slobodnog vremena, života sa porodicom i partnerima. Upravo zbog toga, prošle godine, Krovna organizacija mladih, uz podršku Misije OEBS-a Srbiji, objavila istraživanje pod nazivom “Život mladih u Srbiji: Uticaj kovid 19 pandemije”. Njihovo istraživanje je realizovano kroz onlajn upitnik za mlade od 15 do 30 godina. Taj uzorak je stratifikovan na osnovu godina, pola, prebivališta, tipa naselja, nivoa obrazovanja i radnog statusa. Programska koordinatorka KOMS-a Anja Jokić, za podkast Reaguj! kaže da je ideja bila da se mapira uticaj pandemije na mlade, kako tokom samog vanrednog stanja, tako i nakon istog.

“Tu smo mapirali nekoliko oblasti, kao što su: zapošljivost mladih, njihov rad, njihovo obrazovanje, ali između ostalo i njihovo zdravlje generalno, uključujući mentalno zdravlje i uticaj pandemije na ove oblasti”, objašnjava Jokić.

Sagovornik podkasta Reaguj! Jovan Grubić rešenje problema tabuizacije mentalnog zdravlja i psihoterapije vidi u otvorenom razgovoru o ovoj temi na svim nivoima društva.

“Samom pričom o tome i samim saznanjem da je to nešto što je zaista pozitivno i nešto što može zaista da pomogne ljudima, dovoljna stvar je da sam taj tabu polako nestaje”, zaključuje Grubić.

Na ovoj epizodi su radili: Nemanja Stevanović, Sanja Kosović, Irena Čučković, Sanja Đorđević i Iva Gajić.