Nova epizoda podcast-a „Dobar loš zao“, koji je pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra i još nekoliko stranih organizacija, stigla je u pravi čas! Nenad Kulačin i Marko Vidojković zaključili su da je predsednik Vučić bio u punoj snazi u Njujorku jer je na specijalnom režimu ishrane, takozvanim „Moninim jajima“. Autori su posvetili dužnu pažnju konferenciji za štampu Valjevskog pokreta otpora, a nisu mogli da se načude Izraelskom napadu na pejdžere Hezbolaha. Na kraju prvog dela, DLZ je pronašao recept za dva Monina jaja od kojih će svako biti sit najmanje dva dana. Đorđe Vukadinović je po stoti put gost u DLZ, ali prvi put kada nema izbora na vidiku. Bilo je prostora da pričljivi i duhoviti Đole govori o litijumu, Banjskoj, potencijalnim vanrednim izborima i svojim omiljenim crtaćima. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se Željko Mitrović ophodi prema Vučiću kao prema francuskoj sobarici.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa prof.dr Zoricom Tomić, o snazi pravih pitanja u vremenu opšteg nerazumevanja, koje nas sve više vodi ka izolaciji. Nova knjiga prof.dr Zorice Tomić „Preživeti haos“, bavi se baš ovom temom – preživljavanjem, pronalaženjem svrhe i smisla u vremenu u kom svakodnevno dobijamo previše informacija, ali i u kom nam se nameće previše kontradiktornih istina i kontradiktornih vrednosti. Kako se osloboditi osećaja izgubljenosti? Kako se osloboditi utiska da smo sami u gomili? Gde pronaći ljude koji su „naši“? Kako graditi i čuvati odnose kroz koje ćemo rasti i u kojima ćemo se osećati sigurno i zaista živo, a ne zbunjeno, neshvaćeno i izgubljeno? Ovo su samo neke od tema o kojima je prof.dr Tomić govorila u novoj epizodi podcast-a „Snaga uma“.

Evroliga i večiti, srpski košarkaši, sva dešavanja i zanimljivosti – između dva kola elitnog takmičenja. Legendarni Mića Berić uželeo se podcasta i nastavili smo gde smo stali. Pričali smo kratko o olimpijskoj bronzi košarkaša Srbije, ali i onome što je usledilo u reprezentativnoj košarci, a glavna tema je bila kako izgledaju Crvena zvezda i Partizan, odnosno sa kakvim timovima će igrati u sezoni 2024/2025.

Bogato, zabavno, zanimljivo, riskantno, uzbudljivo, svakako avanturističko detinjstvo, jedan je od najvažnijih uslova za dobrog dečjeg pisca, priča u novoj Mamazjaniji, Uroš Petrović, naš višesturko nagrađivani dečji književnik, koji bajkama osvaja svet najmlađih. Današnje detinjstvo u mnogo čemu se razlikuje od odrastanja pre 20, 30 ili 50 godina. Nije bilo virutelnog sveta. Međutim, Petrović smatra da ni taj svet ne mora da bude loš, ako se kontrolisano koristi i upotrebljava za nova kvalitetna saznanja. „Svako vreme je drugačije, deca su danas manje kreativna, dekoncentrisana su, pažnja im leti, ali to je zasluga interneta, koji koriste od najranijih dana. Međutim i dalje čitaju knjige i to ohrabruje. Te knjige, kao i filmovi, emisije, moraju da prate trendove i tematiku koja zanima savremene generacije. Ipak, ja pišem ono što mene interesuje i dobro prolazi kod dece“, priča sa osmehom Petrović. Osim knjiga, kreirao je i više društvenih igara koje su mu takođe donele brojne nagrade. „Kao što čitaju, tako se i igraju. Nije tačno da sva deca najviše vremena provode pred ekranom. Na radionicama sa decom, pričamo o igrama, knjigama, oni dosta pišu, vole zagonetke, pitalice, a sa odgovorima koje daju, uvek pobede odrasle. Logički razmišljaju i vrlo su informisani“, kaže naš gost, čije se knjige prevode i čitaju širom Evrope. Deca treba da budu napolju u prirodi, da istražuju i dolaze do različitih saznanja sama, bez pomoći roditelja. A svet igrica i interneta je dobar jer pruža beskrajne mogućnosti, ali samo ako se pravilno koristi, smatra Uroš. Ispričao nam je kako je postao pisac za decu i koliko najmlađi danas čitaju i koje teme su najaktuelnije. Prisetio se kroz razgovor kako je došao na ideju da kreira društvene igre i opisao nam kad su ga deca na radionicama najviše iznenadila. Otkriva nam i šta je najvažnije za srećno detinjstvo, ali i kako internet i virtuelni svet mogu biti dobri za dete. U centru većine Uroševih knjiga je dete, koje je samo i napušteno, koje se bori za sebe, nailazi na brojne prepreke, borbe, rizike, mistične pojave, ali svaki korak koji napravi čini ga hrabrijim, odvažnijim, i starijim. „To su večne teme, deca koja se bore za sebe, bez mame i tate da im vise nad glavom. Kao i bajke koje deca vole da čitaju u svim uzrastima, jer mašta se razvija celog života, a dete u nama živi bez obzira na godine“, zaključuje Uroš.

Ovo je jedna od ONIH epizoda, zbog kojih je podkast „Dobar loš zao“ i od režimskih gledalaca proglašen najboljim ikad!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije, zajedno sa Kurtijem, drhtali zbog Vučićeve kosovske političko-diplomatske kontraofanzive, pozdravili su sve buduće Čeline regrute, a unapred su čestitali i pobedniku na američkim predsedničkim izborima.

Gost DLZ je predsednik Građanskog demokratskog foruma, Zoran Vuletić, jedan od onih glasova koje retko čujemo, a koji izgovaraju ono što većina ne voli da sluša.

Vuletić je, u svom maniru, roštiljao i režim i opoziciju zbog naopakog pristupa kosovskom problemu, pokušavši da zdravorazumski i logično objasni gde smo bili i kuda idemo, kako mi, tako i Kosovo.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete šta sve može da vam se desi u Maderi.

Pred vama je nova epizoda podcasta „Snaga uma“ sa novinarkom, producentkinjom i urednicom jutarnjeg programa na TV „Nova S“, Nevenom Madžarević. Nevena je govorila o snazi motivacije, ali i pritisaka i očekivanja koje namećemo sebi. U svom prvom podcast gostovanju, gošća se osvrnula na svoje detinjstvo u kom se uveliko igrala televizije i režije, govorila o prevazilaženju prepreka, ali i trenutnom stanju u medijima.

Nakon susreta s profesorima Markom Gudejlom i Martom Konde, srpski reditelj Stevan Filipović je u šestoj epizodi Radar podkasta razgovarao s Florijanom Biberom, politikologom i profesorom Univerziteta u Gracu.

Kao jedan od stručnjaka koji je popularizovao termin „stabilokratija“ – pojam koji se veoma često koristi za opis režima Aleksandra Vučića, a prema kojem međunarodna zajednica lokalnom autokrati dozvoljava narušavanje demokratskih principa pod uslovom da joj autokrata garantuje regionalnu stabilnost – Filipovićev sagovornik govorio je o značaju projekta Jadar za Evropu i vlasti u Srbiji, posetama nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu, podršci koju su kao gosti Vučiću iskazali, ali i mogućim političkim alternativama koje bi mogle da promene društvenopolitičke tokove u Srbiji.

Kvalitetno vreme sa decom u prirodi, porodična priprema hrane, gledanje starih filmova, glasna rasprava kad je neophodno, samo su delovi dinamične svakodnevice, zabavne, emotivne i duhovite porodice Buzurović, čiji su mama i tata, novinarka i voditeljka Danijela i glumac i voditelj Stefan, gosti nove Mamazjanije.

Ubrzo nakon što su se upoznali, počeli su da se zabavljaju, i nije dugo prošlo, shvatili su da su rođeni jedno za drugo, Stefan i Danijela, roditelji Nestora i Klare, žive porodični život na kakav danas retko nailazimo. U moru tehnologije, obaveza, posla, škole, Buzurevići stignu da se okupe i da provode kvalitetno vreme zajedno, što je njihova najveća dragocenost.

Zar deca više nemaju urođeni instinkt da se popnu na drvo kad vide da je zgodno ili to samo važi za one koji, bar povremeno, provode vreme na selu i u skladu sa prirodom? Zapitali smo se tokom razgovora.

„Iako živimo u gradu, svaki slobodan dan ili kraći period, provodimo u vikendici, gde su deca okružena prirodom. Tamo sadimo šargarepu, koja nam nešto ne uspeva, ali važno nam je da Nestor i Klara osete šta znači živeti u prirodi i da provodimo zajedničko vreme, koje nema veze sa telefonima, internetom, igricama“, pričaju Buzurovići.

Osim prirode, dodaju da im je omiljena porodična aktivnost da „zajedno jedu“. Taman kad smo pomislili da se, po ko zna koji put, šale, shvatili smo da je to zapravo, istina.

„Okupimo se u kuhinji i zajedno pravimo hranu. Omiljene su nam lazanje, tačno se za ko tu šta radi“, kroz osmeh pričaju Stefan i Danijela.

Uprkos njihovom trudu da decu nauče i pokažu im prave porodične i životne vrednosti, okolina, internet, društvo u kojem odrastaju, vuku na drugu stranu. Iz komentara naših roditelja, ali i baka i deka, često se može čuti da je „teže decu podizati danas, nego u vreme okupacije“.

„Teško je boriti se za normalno dete, a kasnije čoveka, u današnjem svetu. Naše bake su u pravu kad kažu da je nama teže. Naša deca se susreću sa ogromnom količinom informacija svakoga dana, procesuiraju sve to, treba da razumeju, dok nam određeni nepoželjni segmenti našeg društva, često nepozvani ulaze u kuću i pokušavaju da utiču na našu decu. E to moramo nekako da zaustavimo“, pričaju Buzurevići.

Zajedničkim snagama, ipak, mnogo je lakše. I kada se ne slažu oko metoda vaspitanja dece, to pred njima ne pokazuju, kad dođe do rasprave sa decom ostaju istrajni i dosledni, ma koliko teško bilo, ali je jedini način da ih dovedu do osvešćivanja grešaka koje prave, kako se one ne bi ponavljale.

Opisali su nam koje su im omiljene aktivnosti sa decom, ali i zašto je važno zadržati osmeh na licu, uprkos svemu. Takođe, opisali su nam kako izgledaju povremene rasprave i zašto ponekad na dete treba povisiti ton i dosledan.

U razgovoru smo se dotakli i teme braka, kada su nam objasnili kako su znali da su rođeni jedno za drugo i koliko je, i zbog dece važno, da roditelji neguju svoj odnos.

Ispričali su nam kako izgleda Nestorovo i Klarino vaspitavanje i koliko im daju slobode u ponašanju, ali i naveli čemu su ih deca naučila i kako su ih oplemenila.

Bezgraničnom ljubavlju, nežnošću i posvećenošću, Stefan i Danijela, trude se, kako kažu, da decu zaštite od „čudnih i neprimerenih“ ljudi, koji su svuda oko nas, da ih nauče empatiji, da je ljubav najvažnija, ali i da ih pripreme za svet, koji čeka i koji nije nimalo blag.