Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa sudijom i piscem Miodragom Majićem o fenomenu brzog privikavanja na loše uslove. Sposobnost da se brzo prilagodimo čak i jako lošim uslovima deo je ljudske prirode koji nam načelno pomaže da preživimo u teškim okolnostima. Ipak, ovu ljudsku karakteristiku često zloupotrebljavaju vlasti koje teže autoritarnosti, te tako primećujemo i fenomen stalnog pomeranja praga tolerancije u javnosti. Srbija tu nije izuzetak. Ono što nam je nekad bilo šokantno, čak i povod za protest, posle nekoliko godina postane nešto na šta smo se navikli. Kako to? Dokle to može da ide? O različitim aspektima privikavanja na zlo, o privikavanju na činjenicu da jedni imaju sve manje i manje prava, a drugi sve više i više, ali i o njegovom novom romanu „Rudnik“, Miodrag Majić je razgovarao sa Miljanom Nešković u novoj epizodi podkasta Snaga uma.

Ponovo će u subotu zombiji šetati centrom Beograda, a koji su još horori aktuelni na domaćoj sceni – u podcastu „Život na srpskom“ otkriva nam Jovan Ristić, jedan od osnivača Festivala srpskog filma fantastike (FSFF).

Jovan Ristić je pravnik i novinar, pisac, selektor Festivala srpskog filma fantastike, koji se ove godine održava od 10. do 12. novembra. Međutim, to je samo povod da s njim zagrebemo u svet horora i fantastike na srpski način – gde su vampiri i vlaška magija uvek zahvalan izvor inpiracije, ali i šahisti na Kalemegdanu kriju tajnu, a beskućnici iz katakombi vladaju svetom…

„Leptirica“, „Sveto mesto“, „Srpski film“, „Konstantinovo raskršće“, „Crna svadba“, „Ederlezi Rising“, „Prokletije“ – samo su neki od naslova koje Jovan ističe, dok svoj aktuelni roman „Poplavljeni um“ opisuje kao „spoj onoga što se ovde stvarno dešavalo i Zone sumraka“.

Ipak, priznaje da najstrašnija priča koju je skoro čuo nije iz domena fantastike.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Naš direktorat civilnog vazduhoplovstva izdaje potvrde za upravljanje dronovima, to nije isto što i dozvola! Iako postoji međunarodna zakonska regulativa (EASA) o letenju dronova, ona se ne primenjuje u Srbiji. Kod nas dronove koriste mnogi bez potrebnog znanja, iskustva, nadzora i adekvatnih sankcija za kršenje zakona, zato je krajnje vreme da u našoj avijaciji na ključna mesta dođu stručni ljudi.

Dron ne bi smeo u horizontalnoj razudaljini da priđe čoveku na 30 metara, a bez posebne dozvole ne bi smeo da leti iznad 100 metara visine i 500 metara van vidnog polja pilota drona.

Ko sve može i sme da vozi dron i pod kojim ograničenjima? Kako se zloupotrebljava dron? Kako se braniti od dronova? Kako se obučiti i dobiti dozvolu za pilota drona?

Dronovi se koriste u civilne i vojne svrhe, zato je pilot drona – posao budućnosti.

Gošća: Danka Nešović, direktorka PEP Akademije za avijaciju

Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“ je stigla! Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su značajan deo prve polovine emisije terorističkim pretnjama koje su stigle redakciji „Danasa“. Samo 8 posto mozga (od 12, koliko koriste) bilo im je dovoljno da zaključe kako je inspirator pretnji predsednik himself, a pisac neko nalik Vulinu. Potrudili su se i da zamisle kako izgledaju članovi fantomske terorističke desničarske grupe koja će obaviti egzekuciju, a svoje bogato vojničko iskustvo iskoristili su da ocene najnoviju vežbu Vojske Srbije.

Gost, narodni poslanik i čovek koji delima pokazuje kako treba postupati sa bandom, potpredsednik Narodne stranke, Borislav Bora Novaković! Bora je govorio o svojim skupštinskim fizičkim okršajima sa naprednjacima, o tome ko vlada severom Kosova*, a ko severom Srbije. Jedan od najbriljantnijih gostiju u istoriji DLZ insistirao je na ujedinjenju opozicije u borbi na rušenju terorističkog režima, bez obzira na međusobne ideološke razlike.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete na kom jeziku govori ministarka Irena Vujović.

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa književnikom koji je obeležio detinjstva (skoro) svih nas i koji je prošle nedelje obeležio 65 godina bavljenja književnošću – Ljubivojem Ršumovićem! U toplom razgovoru, ispunjenom anegdotama iz ovih i onih vremenima, stihovima i poukama, Ršum se osvrnuo na svoj intelektualni i kreativni razvoj i govorio o ljudima, trenucima i knjigama koje su ga oblikovale prvo u radoznalog dečaka bujne mašte, pa onda i u velikog književnika. Od učiteljice iz sela, preko Branka Ćopića i Duška Radovića, reklo bi se da je Ršum od malih nogu živeo vođen maštom, čitanjem i otkrivanjem sveta, tako da je pred vama epizoda koja je kao stvorena da unese boje u maglovit dan.

Članovi benda Artan Lili u podcastu „Život na srpskom“ ne najavljuju koncert 5. novembra u Domu omladine kojim obeležavaju 10 godina rada – karte su odavno rasprodate.

Ipak, Bojan Slačala i Marko Ajković pričaju o počecima i kako su došli do statusa koji danas imaju na sceni. Objašnjavaju zašto će uvek biti andergraund i šta zapravo znači biti „rokenrol posle rokenrola“. Osvrću se i na budalaštine koje o sebi čuju po medijima, ali samo na trenutak – na taj nivo se, kažu, nikad neće spustiti da ih komentarišu.