Stigla je nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“, a u njoj Nenad Kulačin i Marko Vidojković analiziraju koliko je predsedniku toplo u loncu u koji ga je ubacila „kvinta’, pitaju se zašto nije sedeo okrenut leđima inostranim sagovornicima, kad je već izvodio cirkusku tačku sa stolicom, u rebusu su čemu je služila otužna kampanjica ‘Vučičevi vukovi“, a potpuna im je nepoznanica čemu služi Nebojša Čović, međutim, ne i kome.

Gost je Dejan Ilić, profesor srpskog jezika i književnosti, vlasnik Fabrike knjiga, kolumnista Pešcanika i višedecenijski borac za demokratiju i ljudska prava tamo gde ih nikad biti neće. Ilić nije među onima koji se naslađuju Vučićevim mukama, pre svega jer sumnja da ih predsednik uopšte ima. Gost nije ni među onima koji potpisivanje sporazuma između i Srbije i Kosova smatraju izdajom, naprotiv, on smatra da se s time kasni dvadeset godina, i to namerno, kako bi banda koja je okupirala Srbiju što duže opstala na vlasti. Ilić je mudro zaključio da, kakva god da je opozicija, drugu nemamo, a u ovoj koju imamo ko zna ko sve radi za režim.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete kako Ana Brnabić čak jedan i po put uspešno izgovara istu dugačku reč!

DLZ, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa sociološkinjom i doktorantkinjom Filozofskog fakulteta, članicom Ženske solidarnosti, Jelenom RIzinić. Jelena je govorila upravo o snazi uma koja je potrebna ženama da se bore protiv nasilja – govorila o snazi koja je potrebna njoj, ali i o snazi neverovatnih žena, kakvih je puna istorija čovečanstva, koje su se borile za svoja i naša prava. Jelena je objasnila kako osnaživanje i suprotstavljanje nasilju izgleda u praksi, kako izgleda prepoznavanje sopstvenog straha i preuzimanje kontrole nad sopstvenim strahom, ali je govorila i o tome kako zapravo izgleda hrabrost.
Kako je istakla, ona nije najhrabrija kada protestuje protiv „megaeskluzivnog intervjua“ sa osuđenim silovateljem u tabloidu, nego svakog jutra kad reši da izađe iz kuće, jer već duže vreme ima progonitelja koji bi po zakonu do sada već trebalo da bude u zatvoru, ali nije:

„Tužilaštvo ni na koji način ne reaguje. To traje već dugo, već je prekršio zabranu prilaska i već mu po tom osnovu sleduje zatvor, što se nije desilo. Tužilac je rekao da je zaboravio da se bavi tim slučajem i da je dobro da sam ga podsetila, rekao je i da mu nikad nije stiglo psihijatrijsko veštačenje, ali da je nezvanično taj čovek jako nestabilan. Nezvanično i ja sa svojom diplomom mogu da kažem da je taj čovek jako nestabilan. To se dešava od avgusta prošle godine i od tada shvatam da sam najhrabrija ne ni ispred Informera, ne ni ispred policije, nego svakog jutra kada se probudim i odlučim da izađem iz stana i da se ponašam kao da je sve okej. U nekom trenutku sam imala baš grozan period u kom nisam mogla ništa, ni da čitam, ni da pišem, ni da radim. sam shvatila da ne mogu to, jer su to sve stvari koje su povezane sa nečim što je u budućnosti. Ako čitam, čitam zato što ću pisati doktorat nekad u budućnosti, ako nešto istražujem, ako treniram, ako radim, opet to radim za svoju neku dobru budućnost… Ali opet ja ne mogu sto posto da verujem u svoju budućnost u ovom trenutku, ne zato što će me strefiti srčani udar, nego zato što imam konkretnu pretnju čoveka koji je rekao da će me ubiti pištoljem, nabavio pištolj, taj pištolj su mu zaplenili i sad se ne bave time. On je na slobodi i ja sam na slobodi. Ja prosto ne mogu da verujem u svoju budućnost, ali moram da se ponašam kao da će je biti“; rekla je u dahu Jelena Riznić.

Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa sociološkinjom i doktorantkinjom Filozofskog fakulteta, članicom Ženske solidarnosti, Jelenom RIzinić. Jelena je govorila upravo o snazi uma koja je potrebna ženama da se bore protiv nasilja – govorila o snazi koja je potrebna njoj, ali i o snazi neverovatnih žena, kakvih je puna istorija čovečanstva, koje su se borile za svoja i naša prava. Jelena je objasnila kako osnaživanje i suprotstavljanje nasilju izgleda u praksi, kako izgleda prepoznavanje sopstvenog straha i preuzimanje kontrole nad sopstvenim strahom, ali je govorila i o tome kako zapravo izgleda hrabrost.
Kako je istakla, ona nije najhrabrija kada protestuje protiv „megaeskluzivnog intervjua“ sa osuđenim silovateljem u tabloidu, nego svakog jutra kad reši da izađe iz kuće, jer već duže vreme ima progonitelja koji bi po zakonu do sada već trebalo da bude u zatvoru, ali nije:

„Tužilaštvo ni na koji način ne reaguje. To traje već dugo, već je prekršio zabranu prilaska i već mu po tom osnovu sleduje zatvor, što se nije desilo. Tužilac je rekao da je zaboravio da se bavi tim slučajem i da je dobro da sam ga podsetila, rekao je i da mu nikad nije stiglo psihijatrijsko veštačenje, ali da je nezvanično taj čovek jako nestabilan. Nezvanično i ja sa svojom diplomom mogu da kažem da je taj čovek jako nestabilan. To se dešava od avgusta prošle godine i od tada shvatam da sam najhrabrija ne ni ispred Informera, ne ni ispred policije, nego svakog jutra kada se probudim i odlučim da izađem iz stana i da se ponašam kao da je sve okej. U nekom trenutku sam imala baš grozan period u kom nisam mogla ništa, ni da čitam, ni da pišem, ni da radim. sam shvatila da ne mogu to, jer su to sve stvari koje su povezane sa nečim što je u budućnosti. Ako čitam, čitam zato što ću pisati doktorat nekad u budućnosti, ako nešto istražujem, ako treniram, ako radim, opet to radim za svoju neku dobru budućnost… Ali opet ja ne mogu sto posto da verujem u svoju budućnost u ovom trenutku, ne zato što će me strefiti srčani udar, nego zato što imam konkretnu pretnju čoveka koji je rekao da će me ubiti pištoljem, nabavio pištolj, taj pištolj su mu zaplenili i sad se ne bave time. On je na slobodi i ja sam na slobodi. Ja prosto ne mogu da verujem u svoju budućnost, ali moram da se ponašam kao da će je biti“; rekla je u dahu Jelena Riznić.

Marko Popović je fotograf koji beleži noćni život Beograda, a u podcastu „Život na srpskom“ daje svoja zapažanja na startu 2023. godine.

Nova 2023. godina počela je prilično burno kada je beogradski klabing u pitanju, a izveštaje sa žurki zasenila je vest da je potonuo Freestyler, jedan od najpopularnijih splavova. Od dešavanja u novogodišnjoj noći smo i počeli razgovor s Markom Popovićem, nightlife fotografom, a dotakli smo se i slučaja devojaka koje tvrde da su im u izlasku sipali drogu u piće.

Marko nam otkriva šta se dešava po klubovima u koje on zalazi, poredi aktuelne s trendovima iz ranijih godina i objašnjava zašto je noćni život Beograda svojevrstan fenomen. Vodi nas iza svojih fotografija koje se dele po društvenim mreama i priča i o situacijama koje „nisu za slikanje“.

Saznajemo i koja je njegova priča, zašto se uopšte upustio u tu avanturu pre 10 godina, kako sad u njoj „pliva“ kao mladi tata, ali i – šta planira u budućnosti.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Gradonačelnik Požarevca i lokalni „šinteraj“ 12 godina krši zakon i troši 8 milliona dinara godišnje na neadekvatnu brigu o napuštenim životinjama. Opština Petrovac na Mlavi je za 4 meseca na konto hvatanja životinja platila preko 7 miliona dinara privatnom prihvatilištu koje je registrovano kao zemljoradnička zadruga. Ministarstvo i Uprava za veterinu ne štite prava životinja jer je profit važniji od života.

Oni građani kojima elektrane nisu umanjile račune za period kada nisu grejale stanove, trebalo bi da pokrenu potrošački spor pred sudom koji je besplatan.Ukoliko potrošač želi raskid ugovora sa toplanom i prelazak na drugi vid grejanja, zakon mu to omogućava, međutim u praksi se dešava apsurd da elektrane traže da im se plaća fiksni deo koji se odnosi na komšijske tople zidove. Građani u većini slučajeva gube sporove jer sudovi ne sude po zakonu, već pod pritiskom državnih monopolista.

Vozači beogradskih tramvaja vrlo često ugrožavaju bezbednost saobraćaja jer skretnice na šinama ne rade, pa izlaze iz vozila i pajserom okreću smer. Kada grad rekonstruiše ulice, niko ne konsultuje stručnjake iz GSP-a, pa se nabavljaju nekvalitetni delovi za tramvajske šine.  

Zbog nedorečenog zakona direktori škola zloupotrebljavaju položaj i ne raspisuju konkurse za slobodna radna mesta. Oni koriste klauzulu hitnosti prijema i prima ili otpušta radnike po volji. Zbog zakona o zabrani zapošljavanja u prosveti od 110.000 ljudi, njih 40.000 ljudi radi na određeno vreme, zato ga treba ukinuti. U prosvetu je ušlo mnogo nestručnog kadra jer mladi neće da se zapošljavaju u prosveti. Skoro da nema novih profesora matematike, informatike, fizike, nemačkog jezika.
 
Iako se država zakonski obavezala da zaštićene stanare useli u državne stanove, a vlasnicima vrati uzurpiranu imovinu, to ne radi godinama. Samo u Beogradu je 1.500 takvih slučajeva.

Svako se ponekad razboli, pa tako i Nenad Kulačin. Ostade junak bolan da leži kod kuće, a sva se muka snimanja DLZ svalila na nejaka pleća Vidojković Marka. 

Srećom po njega, Nenada i gledaoce, gošća u ovoj epizodi je diva srpskog novinarstva i zvezda dnevnog lista „Danas“, Snežana Čongradin, koja se Marku pridružila od najavne špice do priloga za „laku noć“, osećajući se u Nenadovoj fotelji kao u svojoj fotelji.

Kao što imamo hibridnu državu, tako imamo hibridnu epizodu DLZ u kojoj su video prilozi služili ne samo za komentarisanje nego i za pokretanje velikih i važnih društvenih tema. 

Snežana je govorila o ugroženosti novinara u Srbiji, o strahu da će u BiH doći do krvoprolića, prilog o „naprednjaku iz kockarnice“ ju je rasplakao i još mnogo mnogo toga.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kao se Šapić pred našim očima smanjuje sve više i više.

DLZ, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama! Ovog ponedeljka, gošća Miljane Nešković je Maja Žeželj, koja je zbog svoje predanosti profesionalnosti u poslu veliki uzor mnogim koleginicama i kolegama. Maja važi za besprekornu spikerku i novinarku, koja je posvećena usavršavanju svih detalja profesije i ne prepuštanju ničega slučaju, a da li je uvek bila takva? U otvorenom i fantastičnom razgovoru, Maja je otkrila da je u školi bila učenica i da je uvek osećala odbojnost prema svemu „kretenskom“. Praveći paralelu između svog odrastanja i školovanja i školovanja svoje dece, kroz lekcije, pravila i obrasce ponašanja, objasnila je suštinu verovatno većine problema o kojima često slušamo na vestima – od korupcije, preko manjka stručnosti i posvećenosti na visokim pozicijama, pa do ambicije koja je sama sebi cilj.

Gošća podcasta „Život na srpskom“ je Ana Nešić, osnivačica udruženja Mali proizvođači hrane u Srbiji.

Anu Nešić upoznali smo pre nekoliko godina kad je uspevala da napravi „Ručak za 200 dinara“. Danas je to malo teži poduhvat, ali i dalje insistira na zdravoj domaćoj hrani – sada kroz superpopularnu Facebook grupu Mali proizvođači hrane u Srbiji.

U pitanju je platforma na kojoj ljudi mogu da predstave svoje domaće prehrambene proizvode i ponude ih potencijalnim kupcima, bez posrednika. S druge strane, mnogi iz grada su na toj stranici našli izvor domaćih namirnica, posebno oni koji nemaju rođake sa sela i u vreme korone kad ni pijace nisu radile. A kako ova „onlajn pijaca“ funkcioniše u praksi? Koje su se prepreke usput ispostavljale i kako su se prevazilazile? Ko su ljudi od kojih kupujemo? I da li na kraju ispadne skuplje? Ana Nešić nam odgovara na ta i mnoga druga pitanja, uz osvrt na svoju ličnu priču o Malim proizvođačima.